NOVA sezona u košarkaškoj Evroligi tek što je počela, a navijači Partizana opet sa optimizmom mogu da zaokruže dane na kraju proleća 2010. godine, kada se bude odlučivalo o prvaku jadranske i domaće lige. Možda tamo negde leži i odgovor na pitanje da li će treću sezonu zaredom šampion Srbije biti među 16 ili osam najboljih u Evropi.
Jeste da je „parni valjak“ stao pred španskom Unikahom u prvom kolu novog izdanja evropske elite, jeste da je tradicija protiv crno-belih (nikada od 2001. nije otišao u Top 16 kada je gubio prvi meč u „Pioniru“), ali ovog puta se čini da optimizam i koordinate dobrog kursa čuče negde u svlačionici najtrofejnijeg srpskog kluba.
Deo tajne, ali i dovoljan razlog za ovu tvrdnju, skriven je u činjenici da je Partizan čak 12. put u poslednjih devet godina izgleda bez greške izabrao pojačanja sa druge strane Atlantika. Iz Amerike su stigli plejmejker Lester Mekejleb i krilni centar Lorens Roberts. Ovaj drugi ima zadatak da, za početak, pokaže Lesteru najkraći put do „Pionira“, najbolju pekaru u gradu, menjačnicu s najpovoljnijim kursom američkog dolara i još ponešto.
Partizan je opet birao polako. Partizan je opet izabrao mudro!
- Sećam se sezone 1977/1978, kada sam još aktivno igrao za Partizan. Napravili smo senzaciju kada smo angažovali Amerikanca Bača Tejlora. Bio je miljenik publike u novobeogradskoj „Hali sportova“, ali iz sadašnje perspektive mogu slobodno da kažem da je Baća bio možda i najlošiji izbor koji smo napravili do današnjeg dana - kroz osmeh se seća Dragan Todorić, nekadašnji prvotimac Partizana, a sada dugogodišnji sportski direktor u Humskoj 1.
Trebalo je da prođu pune 22 godine pa da Partizan otvori davno zaključanu stranu klupske istorije i da iz Amerike ka Beogradu krene prava mala legija košarkaša koji će uveseljavati crno-beli deo sportske Srbije. Skoro po nekom nepisanom pravilu, u Partizanu nisu grešili pri izboru.
- Još od 2000. godine, kada smo doveli Kotona, pa preko Kornela, Hausa, O’Konora, Brauna, Stepa, Edvardsa, Kamingsa, Palasija i Lazmija, pa sve do Mekejleba i Robertsa, mi smo pre pogleda na njihovu sportsku istoriju i statistike iz prethodnih klubova vrlo pažljivo gledali potpuno drugu stvar. Duško Vujošević je pre svega insistirao na podatku kako se ovi momci ponašaju van terena, kakvi su u svlačionici, dakle u situacijama koje nisu tipične za samu igru. Tek kada dobijemo potvrdu da su dobri ljudi, odani timu i posvećeni treninzima i igri, odlučujemo se za njih. Priznajem da smo do sada skoro uvek imali sreću da kažemo da je to bio pravi izbor - kaže Todorić.
I ove sezone Partizan je, izgleda, birao pažljivo, bez obzira na to što se mnogima čini da su Mekejleb i Roberts stigli u „12 i pet“.
- Svašta sam video i doživeo u Turskoj, svašta sam čuo o atmosferi na utakmicama Partizana, ali priznajem da ništa od toga nema veze sa utiskom iz meča sa Unikahom - kaže Mekejleb.
Na našu konstataciju da je jedan od čak 12 igrača koji su pošli suprotnim putem od Kolumbovog, dakle sa zapada na istok, Mekejleb skromno sleže ramenima i potvrđuje tvrdnju onih koji su ga poslali, da je ćutljiv pred novinarima i da mnogo više „priča“ pod koševima.
- Zanimljivo... Pa, nadam se da ću biti jednako dobar kao i moji prethodnici - kaže Mekejleb.
Lorens Roberts, za razliku od svog nižeg saigrača, zna skoro svaki bitniji ćošak u Beogradu. Ali, zna i iz čijeg dresa sa brojem 5 uskače u crno-beli dres sa brojem 4.
- Naučiću Boa i ponešto o rivalstvu Zvezde i Partizana. Znam da baš nisam najpopularniji sportista u Beogradu, ali znam i da sam profesionalac i da me u Partizan dovela želja da igram u najjačoj evropskoj ligi - dodaje Roberts, dok iz „Pionira“ odlazi istim putem sa zemljakom.
Partizan je u svojoj istoriji imao čak 12 igrača koji su košarku učili u zemlji u kojoj je izmišljena. I skoro nikada nije pogrešio. Na kraju Dragan Todorić daje opipljiv dokaz...
- Najbolji dokaz koliko vrede naši igrači, pogotovo oni koji su za Partizan igrali poslednjih šest ili sedam sezona, jeste pogled na njihove bogate ugovore sa nekim od najpoznatijih evropskih klubova. Vreme je takvo da Partizan skoro nikada nije mogao da parira tako bogatim ponudama.

ĐEKIĆ JOŠ U ČUDU
UMEO je Partizan ove sezone i u komšiluku da dobro bira. Bez obzira na to što je iz „Pionira“ letos otišla šestorka u sastavu Tepić, Tripković, Veličković, Lazmi, Vitkovac i Aleksić, grupu igrača koji su stigli i koji će možda biti dobri „dubleri“ predvodi 18-godišnji Branislav Đekić.
Dečko iz Ćuprije je jedva punoletan, ali je debitovao hrabro na velikoj sceni. Ima ono što su u radionici Duška Vujoševića imali samo malobrojni šegrti: potpunu slobodu u igri.
- Ja sam još u čudu! Naravno da sam imao tremu pred izlazak na parket na meč sa Unikahom. Ali, publika je pomogla nama mlađima da odmah zaigramo kao da smo ovde godinama. Sada tek znam kako se osećao Jan Veseli kada je prošle sezone, takođe kao 18-godišnjak, debitovao u „Pioniru“ - kaže Đekić, koji je sa mlađim nacionalnim selekcijama osvojio dva zlata i jednu bronzu na evropskim prvenstvima 2006, 2007. i 2008. godine.

KRIVONOGI
LESTER Mekejleb je na premijeri sa Unikahom za samo nekoliko minuta „kupio“ navijače Partizana koji u ovom delu Evrope važe za košarkaški obrazovanije ljude. Malo se zna o Mekejlebu, ali on je otkrio, onako u prolazu, odakle mu u sredini imena - Bo.
- Kao klinac sam imao krive noge, pa mi je društvo iz kraja dalo ovaj nadimak - kaže novi plejmejker šampiona koji će, po našem starom običaju, sigurno dobiti neki srpski nadimak.

SVI PARTIZANOVI STRANCI
1977-1978. Bač Tejlor
2000-2001. Vernon Ševalije Koton
2001-2002. Piter Kornel
2002-2004. Frederik Haus
2002-2003. Marvin O’Konor
2003-2004. i 2005-2006. Džerald Braun
2004-2005. Blejk Step
2005-2006. Dejmon Edvards
2005-2007. Vontigo Kamings
2007-2008. Milton Palasio
2008-2009. Stefon Lazmi
2009-2010. Lester Mekejleb
2009-2010. Lorens Roberts