LAKO je danas. Pravo uživanje. Igra se sa rivalima, trese mreže, zovu ga Bajern, Milan, Real Madrid... Blicevi sevaju, novinari mu ne daju mira. Miloš Krasić (24) je ljubimac nacije, zvezda moskovskog CSKA i srpske reprezentacije. Driblinzima, asistencijama i golovima “zaludeo” je sve rivale.
Put do snova bio je, međutim, paklen. Imao je samo 13,5 godina kada je pošao u svoju fudbalsku bajku. Morao je da se odvoji od roditelja i doma u Kosovskoj Mitrovici i krene u neizvesnost. Preko noći je odrastao na putu ka snovima.
Talenat Miloša Krasića nisu prepoznali u Zvezdi kada je imao 13 godina.
- Bio sam na “Marakani” na probi dve nedelje. Trener je bio Toma Milićević, ali u tim danima nisam zadovoljio sve ukuse, a šest meseci kasnije završio sam u Vojvodini - prenosi Krasić. - Imao sam sreću, jer mi je brat Bojan (26), danas fudbaler novosadskog Proletera, već bio godinu i po dana u Vojvodini, pa mi je bilo lakše. Rastanak sa roditeljima bio je, međutim, izuzetno težak. Imao sam samo 13 godina! Otac Veljko i majka Zorica su verovali u nas. Znali su koliko volimo fudbal i u našim očima uvek videli neverovatnu želju. Viđali smo se na svaka 3-4 meseca, ali nam ništa nisu branili. Znali su o čemu smo odmalena sanjali - vraća film Krasić.
Uz brata Bojana, prve novosadske dane olakšao je trener Laza Grubor:
- Imao sam njegovu maksimalnu podršku u svemu što je bilo potrebno.
Stan su delili braća Krasić, Milan Stepanov i Ljubiša Vukelja. A uvek je tu negde, još od 1998. godine, bio tri godine stariji Milan Jovanović.
- Prihvatio me je neverovatno, odmah me zavoleo. Verovatno sam mu bio simpatičan. A ja sam svaku njegovu reč upijao kao sunđer.
Danas mu je Jovanović “najstariji brat”. Jednostavno su nerazdvojni. Deset godina posle upoznavanja sreli su se u reprezentaciji. Radomir Antić je odmah odlučio da budu cimeri, a na krilima majstorstva Krasića i Jovanovića Srbija je na maestralan način odletela do Južne Afrike.
- Lakušica je neverovatno zanimljiv, uvek pravi pozitivnu atmosferu. Nerazdvojni smo od mojih prvih novosadskih dana.
Danas Krasić vredi 12, 15, kažu i 20 miliona evra!
- Kada sam iz Kosovske Mitrovice stigao u Novi Sad, imao sam plaćen stan i hranu, kao i stipendiju od 700 dinara. Mislim da je to bilo manje od 100 maraka. Nikad se nisam žalio. Dete sam prosečne srpske porodice, ako tako mogu da kažem. Otac je uvek radio u elektrani, majka u obdaništu. Nismo imali mnogo toga, ali ono najpotrebnije nikad nam nije nedostajalo.
Vojvodina je, kada je prelazio u CSKA, zaradila 1,5 milion dolara, a novac je jedina tema na koju Krasić ne voli da priča. Ni kada počnu da nude milione, ni kada ga pitaju kako živi i koliko zarađuje. Izgleda da je vaspitavan tako da moć pokazuje na terenu, dok ga van njega možete videti gotovo uvek dečački nasmejanog.
- Novac mi samo omogućava da lakše živim - stavlja Krasić tačku.
Zapadu se približio preko istoka. Rusiju je prerastao, čekaju ga...
- Italija ili Španija. Sve u dogovoru sa ljudima iz CSKA, koji su uvek bili maksimalno korektni. Ugovor mi ističe na kraju 2012. godine, ali svi u Moskvi znaju da sam se zasitio.
Ove godine se pričalo o Real Madridu.
- Mislio sam u prvom trenutku da nije toliko ozbiljno, ali kasnije sam dobio proverenu informaciju da je slavni klub želeo da me dovede. CSKA nije prihvatio ponudu. Kasnije me nije zanimala priča o eventualnoj pozajmici. Nisam smeo da dozvolim da me sve poremeti, glava je morala da ostane hladna, a veliku podršku pružili su mi porodica i prijatelji.
Sada je, izgleda, Milan u prvom planu.
- Iz Milana je stigla jedina konkretna ponuda, ali sačekaću da vidim šta misle ljudi iz CSKA. Novac im nije važan, ako ne pronađu nekog ko bi me nasledio na pravi način.
Osnovnu školu završio je u Novom Sadu, a zatim i srednju elektrotehničku. Istovremeno je radio na “fudbalskoj magistraturi”, noseći u srcu Kosovsku Mitrovicu, preživljavajući svakodnevno ono što se događa na Kosovu. Strepeo je za roditelje, rodbinu, prijatelje iz detinjstva, koji više nemaju miran san.
- Najdraži su mi i dalje u Kosovskoj Mitrovici, a Kosovo će uvek da bude deo mog srca. Tamo su ljudi koji se bore da ostane srpsko. Među njima i Veljko i Zorica. Pričali smo da se eventualno presele negde. Nisu hteli ni da čuju! Tamo nam je dom, to je njihovo i ne žele nikud. Više to ne pominjemo, a ja svaki slobodan trenutak iskoristim da ih obiđem.
Oženjen je Mirjanom, demantuje da je supruga u drugom stanju. Prirodno je plav.
- Izvlačim pramenove. Nemam tetovaže, ne nosim nikakav nakit. Tačnije, nosim samo nešto posebno - protrljao je Krasić burmu.
Danas CSKA, sutra verovatno Milan, pa ostvarenje sna - Mundijal . A gde god bio, u srcu uvek Kosovo i Kosovska Mitrovica.

LANE “LETEO” DO 18. SPRATA
PRST sudbine spojio je Krasića i Jovanovića i u Rusiji. Lane je bio u moskovskoj Lokomotivi (odigrao samo tri meča zbog problema sa povredama i klubom), a tri meseca živeo je u Krasićevom stanu.
- Prolazio je kroz paklene muke, ali je bio neuništiv. Ustajao je u sedam ujutro i svakog dana trčao oko sat i po do 18. sprata i nazad!

“MARAKANA”
NE pamti se kada su miljenici navijača bili momci koji nikad nisu obukli dres Partizana ili Zvezde. Danas su to Krasić i Jovanović. Nema utakmice da čitav stadion ne skandira ime plavokosog fudbalera .
- Taj osećaj, koliko god se trudio, ne mogu da opišem. Jednostavno se naježim i trudim da pružim koliko god mogu. To mi daje veliki dodatni motiv, ali bih posebno naglasio da je svaki reprezentativac zaslužio velike aplauze za sve što smo uradili u kvalifikacijama..