PRESUŠILO je još jedno veliko novinarsko pero. Umro je Vasa Stojković, jedan od poslednjih iz plejade velikana sportskog novinarstva. Otišao je u večnost izuzetni stvaralac, pisac, urednik, grandiozni organizator svakog posla kojeg se prihvatio. Njemu je jednostavno sve polazilo za rukom i perom. I ne zna se gde je više postigao, gde se više proslavio. Kao urednik sportske rubrike "Večernjih novosti", kao generalni sekretar FSJ, generalni sekretar FK Crvena zvezda, ili kasnije kao strastveni, ali pedantni i dosledni pisac knjiga čija je osnovna preokupacija bila fudbal.
Počeo je kao košarkaš u slavnoj generaciji velikana Saše Geca i Nebojše Popovića, generacije izuzetnih majstora sporta, kasnije i velikih intelektualaca koji su ostavili značajan pečat u svim poslovima koje su obavljali. Vasa Stojković bio je 26 puta košarkaški reprezentativac, a ceo radni vek od četiri decenije proveo je u fudbalu. Do 1971. godine kao novinar, a posle toga, do 1983. kao fudbalski funkcioner.
"Večernje novosti" mogu se pohvaliti da su u prvim danima postojanja, a i nešto kasnije, imali izuzetne urednike sportske rubrike. Nije onda ni čudo što se često govorilo da su "Novosti" dostigle vrhunac sportskog novinarstva. Stojan Protić, Vasa Stojković, Mihajlo Rašić uz pomoć svojih saradnika udarili su temelj nečemu što je stvorilo prepoznatljiv imidž u izveštavanju i komentarisanju, u već poznatoj formi: brzo, kratko i jasno. I u vreme kad su "Novosti" dostizale rekordne tiraže, i kad je sportska rubrika brojala samo četiri člana. I dok je Stole bio pre svega pisac, Rašić pronicljivi komentator, Vasa je bio sve to zajedno i još iznad svega veliki organizator. Bio je "crnac" od jutra do zatvaranja lista. Nikad mu nije bio potreban pomoćnik, svaki rukopis on je sam pročitao, svaki naslov sam dao, svaku sportsku stranu sam napravio. Bio je jednostavno najveći profesionalac u celokupnom sportskom novinarstvu ondašnje velike Jugoslavije. Postojao je u to vreme veliki trio među sportskim perima: Zvone Mornar ("Sportske novosti", Zagreb), Ljubiša Vukadinović ("Politika") i Vasa Stojković ("Novosti"). Teško je reći ko je bio bolji, veći, čitaniji. Ali bez njih se nije moglo, a što oni napišu zvonilo je do opšteg priznanja. Oni su uvek pogađali u metu, a svakom događaju i kad se slavi i kad se gubi pridavali odgovarajući značaj. Bili su velemajstori svog zanata, toliko slični, a opet različiti, toliko puni lepih i snažnih reči, ali uvek objektivni i svuda prisutni. Bez njih se u ono vreme nije moglo. A generacije iza njih imale su šta i od koga da nauče. Uz sve to, Vasa je imao i specifičan osećaj da predvidi događaje i da već izjutra pripremi stranu i prostor u novinama za moguće zlatne i ostale medalje. I kad je izveštavao sa Olimpijskih igara, svetskih ili evropskih prvenstava, svojim prepoznatljivim stilom znao je da oduševi. Još bolji je bio kad je u redakciji slične događaje pakovao u stranice forsirajući fotografije, dajući naslove. Vasa Stojković je prvi u brojeve "Novosti" od subote i ponedeljka uveo sportske dodatke na po osam strana, organizovao je mnogobrojne nagradne igre i akcije od kojih je najuspešnija bila "Čitaoci "Novosti" sastavljaju reprezentaciju", kada je pošta odgovore čitalaca donosila u džakovima, a on s ponosom govorio: "Niko nas za deceniju nije pretekao nekom iole važnijom informacijom". Kada su Vasu Stojkovića povodom jednog od jubileja "Novosti" upitali koje je sve velike novinarske nagrade dobio, kako kaže, pomalo prkosno je odgovorio: "Već odavno sam dobio sve najveće nagrade. Prvu, radio sam u listu čiji je dnevni tiraž prelazio 700.000 primeraka. I drugu, hiljade čitalaca "Novosti" počinjale su da čitaju naš list od poslednje strane"...
Šta zaista može da bude lepše, veće i vrednije od toga, od mog prvog urednika.