Milorad Kosanović, čovek u žiži interesovanja srpske fudbalske javnosti. Glavni kandidat za mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije. Nekadašnji internacionalac, šampionski direktor Vojvodine, trener Crvene zvezde, selektor mlade reprezentacije, najbolji trener Azije...
Spreman je, nedvosmisleno ističe, da uvek i u svakom trenutku pomogne srpskom fudbalu. Ugledni stručnjak, međutim, naglašava da dok zvanično, putem institucija i redovnom procedurom, ne postane jedan od kandidata za mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije, nema smisla da govori o planovima i programima.
- Uvek sam spreman da u meri i kojoj svojim kvalitetima mogu da pomognem, to učinim maksimalno, bio ja kandidovan i izabran ili ne - kaže Kosanović na početku razgovora. - Jer, obaveza je, ne samo moja, nego svih nas koji živimo od fudbala, da pomognemo da se naš savez ujedini, promeni, da drugačije funkcioniše i otvori mogućnost novim generacijama. Ja ću to svakako uraditi, bez obzira na to da li sam „unutra“ ili ne. Jer, nemam druge motive ili želje, osim jedne jedine, a to je, da generacije dečaka koji danas uspevaju da igraju fudbal u evropskim takmičenjima, dobiju šansu, da im se olakša put kako bi se jednog dana napravila karijera, bolja i od moje, i od karijere Siniše Mihajlovića, Dejana Stankovića, Slaviše Jokanovića, Save Miloševića ... Tek tada će to dobiti potvrdu da smo nešto u životu završili.
Popularni Kosan je u životu mnogo toga uradio. U fudbalu pogotovo, ali i na drugim poljima. Interesovanja su mu razna, a napravio je tri lepa restorana u Novom Sadu, koji su prerasli u omiljena mesta za izlaske njegovih sugrađana. Planira da otvori manji hotel sa 35 soba, i da od toga napravi mini-ugostiteljsko preduzeće. Ima malu građevinsku firmu sa 25 zaposlenih, koju vodi sa partnerom i koja je izgradila nekoliko zgrada u Novom Sadu, a kaže, planira da tu delatnost razvija i ubuduće. Novac koji je zaradio u inostranstvu uložio je u Srbiju i zahvaljjujući njegovim investicijama više od 200 ljudi trenutno ima zaposlenje.
- Moja ljubav je, ipak, fudbal. To je ono što u životu najviše volim i ono u čemu uživam dok radim - ističe Kosanović.
Uslove koje je postavio FSS, ispunjava u potpunosti, jer, nije interesno vezan ni za jednu funkciju. Stručan je, putovao je i poznaje „pola sveta“, a podrška fudbalera Siniše Mihajlovića ili Dejana Stankovića, koji su se o njemu pohvalno izrazili, govori da bi to učinili i ostali igrači i treneri s kojima je sarađivao.
- Nisam član nijedne stranke, osim fudbalske, a nemam ni sukob interesa, s obzirom na to da nemam klub - potvrđuje Kosanović.
Potpuno je posvećen porodici. Oženjen je i ima dvoje dece. Supruga Marijana je doktor pedagoških nauka. Ćerka Ivana je diplomirala diplomatiju na Frenklin univerzitetu u Luganu u Švajcarskoj 2001, a godinu dana kasnije i diplomatsku akademiju pri Saveznom ministarstvu inostranih poslova u Beogradu. U junu će postati akademski slikar, jer završava Akedemiju likovnih umetnosti u Novom Sadu. Sin Nikola je na prvoj godini studija na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu.
- Iz Kine sam se vratio 2004. godine, upravo da bih se posvetio porodici, za koju sam vezan i, naravno, da bih živeo u mojoj Srbiji. Zna se da sam se zbog svega toga zahvalio i na šestogodišnjem ugovoru u inostranstvu, vrednom 10 miliona dolara, baš da bih živeo i radio ovde - zaključio je Kosanović.


BIOGRAFIJA
MILORAD Kosanović je rođen 1951. godine u Borovu, završio je Višu trenersku školu na Fakultetu fizičke kulture u Novom Sadu, a prethodno je apsolvirao studije na Ekonomskom fakultetu. Govori tečno engleski i švedski jezik, a služi se još sa dva.
Karijeru je počeo 1969. godine u Borovu, odakle je 1971. nastavio u Malmeu u Švedskoj. Vratio se 1974. u zrenjaninski Proleter, a godinu dana kasnije prešao je u novosadsku Vojvodinu, čiji dres je nosio od 1975. do 1980. godine i odigrao 120 utakmica. Igračku karijeru je završio 1983, kao fudbaler „kanarinaca“ na Detelinari, gde je zatim radio na mestu trenera omladinskih kategorija do 1986. godine.
Generalni direktor Vojvodine bio je od 1986. do 1990, a Novosađani su 1989. osvojili drugu šampionsku titulu. Zatim se vratio na trenersku klupu Novosađana 1995-1996, a 1997. bio je selektor reprezentacije Malte. Vodio je Crvenu zvezdu u sezoni 1997-1998, a od 1999. do 2004. bio je trener u Kini, klubova Vuan i Dalijen. Mladu reprezentaciju vodio je 2004-2005, a prošle godine bio trener Crvene zvezde.

USPESI
BIO je direktor druge šampionske generacije Vojvodine, 1994. godine proglašen je za najboljeg trenera u našoj zemlji, 2000. je osvojio šampionsku titulu u Kini, 2001. godine i prvenstvo i kup u toj zemlji, kao i titulu vicešampiona Azije i proglašen je za najboljeg trenera, 2002. bio je šampion Kine i pobednik Superkupa, i 2003. pobednik Superkupa Kine, vicešampion kupa, polufinalista šampionata Azije i trećeplasirani u šampionatu Kine.