PREDVODIO je sjajnu generaciju Sarajeva, zajedno sa Fazlagićem, Vujovićem, Šiljkutom, V. Musemićem, Prodanovićem, kada se prvi put prvoligaš sa Koševa okitio šampionskom titulom. U tom timu Boško Antić je bio i paker i strelac, što mu je obezbedilo status reprezentativca. I u dresu sa državnim grbom uspesi: u Italiji titula vicešampiona Evrope! Posebno je bio ponosan na nacionalnu penziju, koju je dobio za ovu titulu.
Fudbalski put ga je odveo u Francusku, pet punih sezona u Anžeu i Kanu. Antića je odlikovala visoka tehnika, nepredvidivi potezi i, iznad svega, sportsko držanje. Bio je ponosan na svoje Sarajevo, na vreme u kome je fudbal sa ovih prostora zahvaljujući majstorima kakav je bio Antić, imao mesto u samom vrhu Evrope.
Posle završetka uspešne igračke karijere, otisnuo se u trenerske vode, najpre u Francusku, a potom je usledio povratak na njegovo Koševo. Ostalo je zabeleženo da je i kao trener, što je svojevrstan sportski uspeh - osvojio šampionsku titulu sa Sarajevom. Bila je to generacija koju je Boško stvorio, predvođena reprezentativcima: Hadžibegićem, Pašićem, Božovićem, Jozićem, H. Musemićem.
Nastavio je Antić svoju fudbalsku misiju u Srbiji, pre toga bio je selektor Togoa. Počeo je u Čelarevu, a zatim ređao uspehe sa Radom na Banjici, gde je u fudbalsku orbitu lansirao Bunjevčevića, Rašovića, Škorića, Bratića, Vignjevića... Ostavio je pečat radeći u Smederevu, Voždovcu, niškom Radničkom. Cenili su ga i u Kini.
S pravom, Boško Antić je svrstan u red fudbalskih veličina kakvi su bili Ferhatović u Sarajevu, Mitić u Zvezdi i Bobek u Partizanu.
Po njegovoj želji, sahranjen je u utorak u Beogradu, na Bežanijskoj kosi uz prisustvo uže rodbine i najbližih prijatelja.