I Alfe su moji đaci!

SCENE iz filmova čuvenog američkog glumca Stivena Sigala, u kojima sa lakoćom izlazi na kraj u tuči i sa petoricom hrabrih, za LJubomira Vračarevića, majstora realnog aikida (10. dan SOKE), jeste svakodnevni stil života. Najelitniji svetski specijalni vojni i policijski timovi, ali i najoprezniji telohranitelji, koji su brinuli i još uvek su iza leđa nekoliko poznatih državnika, prošli su poseban dril u kojem su morali da savladaju tehniku realnog aikida.
U beogradskom studiju na Slavujevom vencu 1, koji je prepun fotografija i suvenira donetih sa gotovo svih meridijana, ugostio nas je čuveni LJuba. Na predlog Američke asocijacije za borilačke veštine izabran je prošle godine u Dalasu u "Kuću slavnih", a njegov srpski realni aikido upisan i priznat kao internacionalna veština.
- Taj, za mene veliki životni događaj, samo je bio nagrada za sve što sam uradio na ovom polju - ističe ponosno LJuba Vračarević. - Ceo svoj radni vek posvetio ovoj nepresušnoj veštini borenja. Bilo je tu za ove tri decenije i lepih i ružnih stvari. Proputovao sam svet, bio u društvu velikih državnika, kraljeva, generala... Naravno, događalo se da su mnogi želeli da me likvidiraju, ali, hvala Bogu, glava je ostala na ramenima. Ako dođete u neku novu sredinu, a stranac ste i obučavate najelitniju specijalnu jedinicu, naravno da uvek ima provokatora koji su "zaduženi" da me isprobavaju i vide koliko stvarno vredim.
Počelo je u Školi rezervnih oficira u Bileći?
- Te 1974. sam zapao za oko mnogim obaveštajnim agencijama. U toj školi bio sam aktivni predavač borenja i organizovao prvo polaganje ispita iz tog predmeta. Međutim, pet godina ranije uspeo sam da se, za samo nekoliko meseci u Rimu, nametnem majstoru Hiroši Tadi, čuvenom Japancu, da izborim narandžasti pojas i otvorim prve klubove na prostorima bivše SFRJ, kao i u inostranstvu, u Mađarskoj, Bugarskoj, Švajcarskoj.
Slede Zimbabve, Libija, Makedonija...
- Posle dobre obuke u ŠRO u Bileći, naša služba bezbednosti angažovala me je da obučim 150 momaka, koji su bili odabrani da rade na poslovima obezbeđivanja naših ambasadora po svetu. Proveo sam sa njima godinu dana u specijalnom kampu. Oni su bili vrhunski obučeni, a njihove psihofizičke predispozicije ni do danas nisam više mogao da vidim ni kod jedne generacije mladih, bilo kod nas ili u svetu. Ubrzo, obreo sam se u Zimbabveu, gde sam pripremao telohranitelje tadašnjeg predsednika Roberta Mugabea. Posle boravka u Africi, za moj način rada brzo se pročulo u tim krugovima. U SC "Vračar", jednog dana na trening su došli visoki vojni zvaničnici, direktno iz Generalštaba Libije. Hteli su baš mene, pošto-poto. Nisam se dvoumio, i ubrzo sam se obreo u Tripoliju. Tu sam proveo tri godine. Usledili su novi poslovi. Obuka čuvenih makedonskih "vukova", specijalne jedinice "Alfa" iz Rusije i rad sa telohraniteljima kazahstanskog predsednika Nuzebajeva.
U Ruskoj Federaciji dobili ste i visoke činove?
- Imam već osam godina čin pukovnika, a lane sam postao general-major. Lično me je general Fetisov odlikovao visokim vojnim ordenom za rad u timu "Alfa". U 40 gradova Ruske Federacije uspeo sam da osnujem klubove. U nekim oblastima, kao što je Pitijah u Sibiru, na krajnjem severu, gde počinje polarni krug, omladinu koja je bila ogrezla u drogu i kriminal, "zarazio" sam realnim aikidom.
Nema vas u našoj vojsci i policiji?
- Nažalost, to je istina. Ignorišu me. Kada sam ušao u "Kuću slavnih", samo su pojedini mediji kratko plasirali tu vest. U Srbiji i Crnoj Gori četiri hiljade mladih ljudi se bavi realnim aikidom. Od ovog broja, polovina su deca uzrasta od četiri do 12 godina. Za te mališane napravljen je poseban program "Kroz igru do majstorstva", a uveo sam i dečji crni pojas - poručuje LJubomir Vračarević.

UTISCI IZ SIBIRA
- ZA poslednjih deset godina čak 60 puta sam boravio u Rusiji. Na mene je najveći utisak ostavio Sibir. Imao sam priliku da boravim na temperaturi od 50 stepeni Celzijusovih ispod nule. Posle pedesetak metara pređenih po ovom strahovitom mrazu moji ruski prijatelji su me jedva povratili. U jednom trenutku zasvrbele su me uši i krenuo sam da ih počešem, međutim da nije bilo njih da me uhvate za ruku one bi mi otpale kao da su od stakla - priseća se Vračarević.

NASLEDNICE
IMA LJubomir i dve ćerke - Anu (27) i Sanju (18). Ana je apsolvent prava i nosilac crnog pojasa 8. dan. Pune 24 godine je u aikidu. Mlađa sestra Sanja, ušla je u salu sa nepune četiri godine, a kao i Ana ima crni pojas 2. dan.