TV KRITIKA: Stvarnost i nečiste sile

Jeste da nam je sudija Feliks Brih oteo čist penal i sudio kontrafaul kad god bismo imali šanse za gol i uopšte, ponašao se nedolično mestu koje zauzima na sudijskoj listi FIFA. Nama već dobro znanu nemačku aroganciju pokazao je odlučno odbijajući VAR pregled spornog faula u napadu, koji mu je uredno ponuđen. Feliksa Briha ćemo dobro zapamtiti jer nas je on, još u startu, osudio da izgubimo čak i po cenu da počini najveću krađu u dosadašnjem toku Mundijala.

Čudimo se samo našem fudbalskom menadžmentu što se prema zloćudom Nemcu i pre i posle meča ponašao sa neshvatljivim filosofskim mirom i nije preduzeo nijednu od barem dve teorijske mogućnosti da nam ovaj kadija ne sudi u odlučujućoj utakmici. Tek dva dana kasnije, posle žestokog pritiska javnosti, usudili su se da nešto, kao, preduzmu. Sada i FIFA najavljuje neke mere. Živi bili pa videli.

Takođe je tačno i da su se učesnici "Ruske bajke" Javnog servisa ponašali kao izvođači stilskih figura u nekoj zamišljenoj koreografiji dobrih evropskih đaka. Ne daj bože da zucnu šta stvarno misle. Te zbirke oveštalih fraza i praznih fudbalskih stereotipa naslušali smo se otkad je kanonizovan model ovakvih emisija, skrojen da deluje stručno i - bezbolno.

Pročitajte još - ŠVAJCARCI NISU ZABRINUTI ZA KAZNU: Ne očekujemo reakciju FIFA

Rezultat je bes auditorijuma koji već dobro poznaje ovaj narativ. Nikad da se pojavi čar polemike, nesaglasnost stručnih stavova, ne daj bože sukob mišljenja ili da se ičim poremeti akademski mir studijskih pričaonica, inače sasvim udaljenih od stvarnosti, u čemu se, možda, krije i neka njihova terapeutska svrha. Isti stereotip uglavnom vlada i na završnim TV konferencijama selektora; jedva smo čekali da ona pretposlednja, Krstajićeva, ode u zaborav. Poslednja je bila još gora.

Meč Srbija - Švajcarska

Tačno je, takođe, da smo se u petak namerili na boljeg, spremnijeg i pametnijeg protivnika. Razliku u klasi ne pokazuje samo njihovo i naše mesto na rang-listi FIFA koje - sada se dobro vidi - izražava realan odnos. U ovom duelu bili smo ravnopravni samo u prvoj trećini prvog poluvremena, kada je pao Mitrovićev gol, a zatim smo se suočili sa onim što smo slutili: po fizičkoj i taktičkoj spremi daleko smo ispod Švajcaraca, i to ne samo Šiptara koji za njih igraju, nego ispod švajcarskog tima kao celine. Trud, zalaganje i entuzijazam naših "orlova", predanost zadatku i velika želja učinili su da se ova utakmica ipak nekako privede kraju. Čak i tako moglo se dogoditi čudo da je bilo više sportske sreće. "Orlovima" zaista svaka čast. Želimo im od srca najveće uspehe.

Ali tačno je da su u petak dejstvovale i neke nečiste sile.

Pročitajte još - FIFA POKRENULA POSTUPAK: Krstajića kažnjavaju zbog izjava o sudijskoj krađi, sankcije i za Džaku i Šaćirija?

Masovni auditorijum zapao je opet u neku vrstu nezdravog bunila u kom su se kovitlala zaklinjanja i zaricanja, metafizičke vizije svetskog trijumfa, pojava iznenadne volje za moć sa opsesivnim obeležjima. Bilo je zanimljivo posmatrati kako ovaj masovni dvojnik našeg gledališta narasta i gubi se u imaginarnim visinama. A posle drugog gola srušilo se nebo. Oblak je izdušio kao da ga nije ni bilo i razlegla se, po običaju, epska kuknjava: sve je izgubljeno, takva nam je sudbina, svet se zaverio protiv Srba, nema nam pomoći...

Tačno je, međutim, da za sve to vreme na drugoj strani klupe nije sedeo ni "sajdžija", ni Arnautin, nego ozbiljniji, spremniji i za klasu uspešniji Srbin.