Srce preskače zbog Tijane

Sto u dnevnoj, podstanarskoj sobi, kuće u voždovačkom naselju, prekriven Tijaninim medaljama. Uskoro će se desetinama "svedoka" velikih pobeda pridružiti i najnovije srebro. Ponosni otac i majka, posle neprospavane noći, dočekuju goste, ispraćaju novinarske ekipe, a telefoni neprestano zvone.

- Presrećni smo i prezadovoljni, iako je Tijana priželjkivala zlato - govori Bratislav. - Premoreni smo od nespavanja, uzbuđenja, ali je ovo za nas bila velika i neprocenjiva noć, koja svedoči o velikom Tijaninom trudu, odricanju i borbi. Uz sve to veliku zahvalnost dugujemo treneru Draganu Joviću Galetu, bez čije podrške i finansijske i vizionarske da prepozna u njoj talenat, Tijana verovatno ne bi bila tu gde je sada.

Očigledno je i na prvi susret sa Bogdanovićima da evropska prvakinja i treća na svetu u kategoriji do 49 kilograma, odrasta u porodici punoj topline, podrške i ljubavi. Svaku borbu u Riju Bratislav, ćerke i sin, odgledali su hrabro, dok je majka Violeta situaciju u ringu "čitala" po vrisci iz dnevne sobe, aplauzima i ovacijama iz komšijskih kuća.

- Još davno sam shvatila da ne mogu da gledam takmičenja kada se ona bori, da jednostavno nemam snage za to - kaže Violeta. - Oni gledaju, a ja sam ispred vrata. Srce lupa, preskače. Čujem kako viču, ali do kraja sva drhtim. Rekla sam da ću da gledam samo finale. Mada sam se iskidala, naročito na kraju. A kada je za dlaku ostala bez zlata, Bratislav mi je rekao da ubuduće ne gledam ni finale.

Prve okršaje na Olimpijadi gledali su u svom domu, a prošle noći borbu sa čuvenom Kineskinjom za medalju, Bogdanovići su gledali u klubu Galeb gde Tijana trenira.

- Bilo je veličanstveno, jer su se okupili članovi kluba i njihove porodice, među kojima i roditelji Milice Mandić - kaže Bratislav. - Bilo nas je puno, bili smo bučni, srećni i ponosno. Inače je Galeb takav klub da smo svi međusobno povezani i atmosfera koju je trener Gale stvorio je retko prisna i prijateljska.

A da se odgaji šampionka, neophodna je bila organizacija majke Violete, za koju Bratislav kroz šalu, ali i zbilju, kaže, da je "važna logistička podrška". Osim Tijane, tekvondo treniraju i obe sestre i najmlađi Žarko. Bratislav je zaposlen u Ministarstvu odbrane, pa je Violetina angažovanost oko treninga, takmičenja, putovanja bila neprocenjiva.

- Već kada su imale tri i pet godina, Tijana i Zvezdana su počele da treniraju, a kasnije im se pridružila Helena - priseća se Bratislav. - Kada sam rešio da ih usmerim na neki sport, nisam imao u glavi ni medalje, ni Olimpijadu, već da jednostavno decu okrenem sportskom sistemu razmišljanja i života, da ih sklonim od loših uticaja i sa ulice.

Ni to što se ova šestočlana porodica do sada već 10 puta selila širom Beograda, tražeći povoljniji podstanarski krov, ni što malenu sobu deli sa još dve sestre, a otac i majka s bratom Žaretom - dnevnu, nije omelo ovu upornu devojčicu da grabi napred i pobeđuje. I stigne do vrha.

GALETOVA VIZIJA

SA osam godina već je imala crni pojas, a sećam se da je još pre pet godina trener Gale govorio da će se sa Olimpijade vratiti sa medaljom - priča Tijanin otac. - Zaista mislim da bez njegove pomoći ne bi sve ovako bilo. Tijana je imala oko 10 godina kada smo hteli da odustane od treninga. Supruga je bila četvrti put trudna, a mesečna članarina za njih tri nas je koštala 10.000 dinara. Gale nas je tada oslobodio plaćanja članarine, a Tijani je sam finasirao odlaske na velika takmičenja, kupovinu skupe opreme. Uz sve to, veoma je skroman, pa verujem da ovo nikada ne bi ispričao.

ŠOPING I ČOKOLADA

OSIM tekvondoa, Tijanina velika strast su, kako kažu njeni roditelji, šoping i slatkiši. U urednoj devojačkoj sobi, dva kreveta na sprat i fotelja na razvlačenje. Najmlađa Helena spava, posle noći pune uznuđenja i ne reaguje na novinarske ekipe koje joj ulaze u sobu. Na zidu vise Zvezdanine medalje, a na polici stoje Tijanine elegantne lakovane salonke.

- Sigurno će je radovati da konačno može da se prepusti slatkišima, jer više neće morati da održava težinu na 49 kilograma, jer može da pređe u srednju kategoriju do 53 kilograma - kroz smeh priča Bratislav.