Tanja Dragić: Treniram na auto-putu

OD SPECIJALNOG IZVEŠTAĆA
LONDON

NE vidi dobro, tek tri do pet odsto, ali ne da baca koplje... Najduže na svetu. Paraolimpijska šampionka i svetska rekorderka, Tanja Dragić. Treba da joj aplaudiramo, a uz saznanje kroz šta je morala da prođe da bi osvojila zlatnu medalju, ni naklon nije naodmet.

Tražila je pet minuta slave, koje je dočekala u Londonu. Oni su prošli, zajedno sa poslednjim taktom himne “Bože pravde”. Mada ne bi trebalo tako da bude. Novi dan je ispred nas, a paraolimpijska šampionka od tog “novog” ne nada se ničemu.

- Ne očekujem nikakve promene u mom životu posle ove zlatne medalje - iskreno će Tanja Dragić.

Na konstataciju da je svetska rekorderka, u Beogradu je rekla:

- Koga je briga što sam svetska rekorderka.

I sada smo, u Londonu, to isto konstatovali.

- Koga je to briga - ponovila je.

I zausta, da li je ikoga briga? Pred ovom devojkom mnogi bi morali da pocrvene. Da se izvine i pomognu joj. I njoj i čitavom paraolimpijskom pokretu u Srbiji.

- Ne očekujem da će išta da se promeni. Treniram u lošim uslovima. Ako se stvari ne promene, velika je verovatnoća da ću da završim karijeru.

Pitamo je šta joj nedostaje i dobijamo neobičan odgovor:

- Znate li koliko stvari ne valja... Lakše je da vam kažem šta valja. Valja jedino ona seda glava trenera Vlastimira Golubovića. Bez njega ne bih uspela. Jako je naporan, teško možete da ga izdržite, ali ja ga volim takvog kakav jeste.

To šta sve ne valja, može i ovako da se objasni:

- Treniram na asfaltu. Trčim na auto-putu. Kad uveče trčim, moj brat vozi bicikl pored mene, da me neko vozilo ne udari, da ne poginem. Ja sam iz Batajnice, trčim i pored okretnice autobusa 706. Često uhvatim pogledom kako mi mašu vozači i putnici. Mašem i ja njima. I trčim... Ko zna, možda neko u meni vidi budalu...

Tri blokade u lakat i jedna u koleno. Ipak, od svega je bila jača Tanja Dragić.

- Koleno je i stradalo zbog trčanja na asfaltu. Radili smo veliki, jak sprint. Mada, sve to sada nije važno.

Poruka za kraj:

- Osobe sa invaliditetom, uđite u sport. Pobedite sebe kroz sport. Kao što sam ja uspela. Volela bih da i oni jednom budu na mom mestu. Rad se isplati.

Da su svi uporni i mentalno jaki kao Tanja Dragić, Srbija bi bila zemlja iz bajke. Nažalost, braća Jakob i Vilhelm Grim su Nemci...

OSAM SATI IZVAN KUĆEKAKO izgleda jedan običan dan Tanje Dragić?
- Iz Batajnice do Doma na Bežanijskoj kosi mi treba sat i 15 minuta. Onda treniram minimum sat i po. Posle mi treba sat i po da se vratim u Batajnicu, jer se već stvaraju gužve. Po podne sve isto. Normalno, treniram dva puta dnevno. Dakle, dnevno sam osam sati izvan kuće, zbog bacanja koplja - odgovara Tanja.