Đoković: Jednostavno nije htelo, sačekaću Rio

DA li je moguće? Ma, da li je ovo moguće da mi se dešava?! - ponavljao je Novak Đoković u neverici. Gledao je ka nebu raširenih ruku i odmahivao glavom. Kao da se nešto urotilo protiv njega na Igrama.

Naš najbolji teniser nije uspeo da osvoji bronzu, nije uspeo da uzme toliko očekivanu medalju, niti da ponovi uspeh iz Pekinga. Bolji od njega u meču za treće mesto bio je Huan Martin Del Potro 7:5, 6:4.

Ipak, koliko god da su svi navijači razočarani ovakvim ishodom, utisak je da je najteže samom Novaku. Živeo je Nole za odličje iz Londona, želeo je da obraduje narod, igrao je za Srbiju, svim srcem se borio, ali nije mu se dalo. Sudbina je htela da odličje ode u Argentinu.

- Ne znam šta da kažem. Nezahvalno je sada pričati o tome šta se sve izdogađalo na terenu. Jednostavno, neće me. Nije me htelo sada, nije htelo ni u polufinalu sa Marejom. To je nešto na šta ne mogu mnogo da utičem. Na žalost, postoje trenuci kada se lomi rezultat i kada jedan poen i jedan udarac odlučuju pobednika. Kao što se ispostavilo danas, on je odigrao hrabro i moram na tome da mu čestitam. Nema šta, zasluženo je pobedio - rekao je Novak, koji se pred medijima pojavio neposredno posle meča.

Mada je, verovatno, želeo što pre da ode u svlačionicu i u samoći razmisli o svemu kroz šta je prošao, Đoković je opet imao obzira prema drugima. Molbe za autogram nije odbijao, niti slikanja novinara koji su se sjatili na vimbldonsku terasu pretvorenu u miks zonu. Ostao je profesionalac i posle jednog od najbolnijih poraza u karijeri.

- Sigurno je da je jako bolan. Ovo su Olimpijske Igre, vrlo specifično i retko takmičenje. Bila je to jedinstvena prilika da posle Pekinga osvojim još jednu medalju za Srbiju. Nisam uspeo iz dve šanse. Idemo dalje, šta da radim. Čekamo Rio.

Šest prilika za brejk nije iskoristio Novak, ali je u tim momentima ili Delpo servirao gromove, ili je pogađao linije, ili...

- Nisam ih iskoristio, tačno je. Ali, sa druge strane vrlo je sličan meč bio kao sa Marejom. Pokušavao sam u tim trenucima i da izlazim na volej i da budem agresivan, da ne čekam neku njegovu neiznuđenu grešku. Trudio sam se da ja budem taj koji diktira tempo. Ne znam... Onaj njegov pasing šot na liniju, koji ju je zakačio dva centimetra. To je nešto što je deo sporta. idemo dalje.

Nije želeo Đoković da traži bilo kakva opravdanja. Sam će nositi teret poraza.

- Svi imaju istu sezonu. Ne mogu na to da se izvlačim i tražim neka obrazloženja za poraze. Prošle godine sam igrao fenomenalno, izgubio jedan meč u šest meseci, ove godine sam opet igrao dosta dobro. Jeste da su očekivanja bila znatno veća zbog 2011, ali šta je tu je, bože moj. Sport je čudo. Nije bitno koliko puta padneš, nego koliko puta ustaneš. Iskreno se nadam da ću izvući pouke iz svega ovoga i da ću biti jači. Verujem u sebe i svoje mogućnosti. Verujem da mogu da trajem i da još dugo igram na ovom nivou.

Verovatno će Nole igrati Toronto koji zvanično počinje već u ponedeljak, gde brani titulu, iako neće imati vremena za adekvantu pripremu i odmor.

- Planiram da igram. Ali videćemo. Ne znam. Još sam pod utiskom - rekao je Đoković i otišao ka svlačionici „Ol ingland“ kluba.

PROPUŠTENE PRILIKEPET brejk lopti nije iskoristio Novak u prvom setu, ukupno šest u meču. Tri su se desile pri vođstvu od 3:2, pre nego što je kiša prekinula meč (imao vođstvo od 40:00 na servis Argentinca, ali je Delpo ispalio tri jaka i precizna servisa i spasio se).
Kad je Đoković udario volej sa osnovne linije i poslao ga u aut, rival mu je oduzeo servu i poveo. Bilo je to na 5:5, istom onom rezultatu gde je pogrešio i protiv Mareja.
Potom je naš as imao dve prilike za ribrejk na 5:6, a jedna dijagonala Huana Martina za milimetar je očešala liniju i nije otišla u aut.
U drugom setu brejk je prvi opet napravio Del Potro, za vođstvo od 2:1, a Argentinac je nastavio da ubedljivo osvaja svoje servis gemove. Svoju priliku za brejk na 3:4 Nole je opet propustio...

PLAČ BEBE I RODŽEROV FANKMEČANJE bebe prolamalo se vimbldonskim terenom broj jedan punih pet minuta. Na 4:5 u prvom setu plač je postajao sve jači, ali oba tenisera nisu želela ništa da kažu i pokušavali su da budu koncentrisani. Prvi je, ipak, popustio Novak i to posle jednog loše odigranog poena. Pogledao je ka sudiji, a otac nemirnog deteta ustao je sa stolice i krenuo ka izlazom. Za ovaj gest dobio je ogroman aplauz celog stadiona, ali i Đokovića, koji je u šali ponudio da uzme bebu u naručje dok je na terenu i uspava je, što je nasmejalo publiku.
Slučajnost ili ne, ali otac deteta nosio je crveni kačket sa logom Rodžera Federera.
I posle se plač bebe širio tribinama. Bio je to, očigledno, neki drugi mališan, ali ovog niko nije izveo napolje. To je izvodilo iz takta igrače na terenu...

PODRŠKA KOLAŠINCAPODRŠKU Noletu na teniskim mečevima svakog dana davali su naši olimpijci, a to je u meču za bronzu učinio i Asmir Kolašinac. Naš sjajni atletičar sedeo je u prvom redu terena broj 1, u beloj trenerci sa natpisom „Srbija“ i bodrio svog drugara Đokovića.