Srpske porodične veze na OI

Na aerodromu su nekako najupečatljiviji bili sestra i brat, Sanja i Saša Starović. Oboje su korektori i godinama su čekali da zaigraju u isto vreme za reprezentaciju.

- Nismo sanjali da ćemo zajedno ići na Olimpijske igre, ali smo se nadali da oboje nosimo dres reprezentacije. Ostvario nam se san i nije moglo da bude lepše po nas. Još kada bismo osvojili medalje - ističe Saša.

Sanja je starija i uticala je na Sašin izbor. Ali, kada je on ulazio u reprezentaciju, ona je bila na izlaznim vratima. Novu šansu je dočekala posle šest godina i tvrdi da brata neće razmaziti.

- Od situacije do situacije zavisi ko koga sluša. On je mlađi, a ja sam prvi put na Igrama i možda bi on trebalo više da se posveti meni. Šalu na stranu, mislimo na igru i cilj nam je četvrtfinale. A onda je sve moguće - naglašava Sanja.

Otkako je zasijao na odbojkaškom nebu Uroš Kovačević je sanjao da sa 10 godina starijem bratom Nikolom zaigra u Londonu.

Nikola je primetio da se kod njih poštuje tradicija, ali i da neće deliti sobu.

- Bićemo u istom stanu - podvlači iskusni primač.

Na okupu su i Mitići. Otac Miodrag je lekar ženske reprezentacije, sin Mihajlo tehničar kod Igora Kolakovića.

- Nisam odavno bio na Olimpijskim igrama, od 1980. Drago mi je što Mihajlo ide, a ja sam „kolateralna šteta“. Savetujemo se odranije, a sada je kod svog trenera. Najbitnije je da ćemo se lepo družiti - naglašava stariji Mitić.

Mlađi Mitić priznaje da mu je sve neobično:

- Prvi put smo na odbojkaškom putovanju. Slušaću ga kao i uvek, ali presudni su selektorovi saveti. Očekujem da odigramo najbolje što možemo i da izborimo četvrtfinale. A onda je sve moguće.

PIJETLOVIĆI OPTIMISTI

VATERPOLO se diči braćom Gojkom i Duškom Pijetlovićem. Prošli su zajedno brojna takmičenja, ali prvi put su obojica na Igrama. Duško se diči bronzom iz Pekinga.

- Vidim da je to sada popularno - osmehujući se priča Gojko. - Nama to ništa nije čudno, uvek smo se međusobno bodrili. I nikad nismo bili cimeri. Ipak, mislimo samo na Igre, jer smo se za njih spremali četiri godine.

Slično razmišlja i Duško:

- Navikao sam na brata i uvek imam utisak kao da je tu. Ne znam kako će biti u olimpijskom selu, ali ja tamo idem kao na SP ili EP i želim da ostvarim svoj maksimum.

PONOS NIKIĆA

NIKIĆI se ponose vaterpolistom Slobodanom i odbojkašem Milošem. Obojica su evropski prvaci i nadaju se olimpijskoj medalji. Ali, teško će zbog termina bodriti jedan drugog.

- Stvarno je lepo kada vas rodbina prati, čestita i daje motiv više - naglašava Slobodan.

Miloš je ubeđen da će vaterpolisti osvojiti medalju i to sjajniju od bronzane iz Pekinga. Na opasku da su u dve reprezentacije, uzvraća:

- Možda je i bolje što smo se ovako raspodelili.