Divlji Srbin: Najopasniji sportista bivše Jugoslavije (FOTO)

Da je živ Dragiša Stanković bi pre dva dana proslavio 80. rođendan. Legendarni bokser, poznat pod nadimkom “Čelik” je bio jedan od najboljih jugoslovenskih boksera.

Radi se o čoveku koji je definitivno mogao da dostigne još više uspeha, iako je za 15 godina karijere imao čak 512 pobeda i svega osam poraza. Bio je evropska verzija nemani tipa Tajsona. Prvak Jugoslavije 1961. i 1964. godine, zamalo je pobedio Matu Parlova, a u prvih 20 mečeva je ostvario isto toliko trijumfa, od kojih čak 19 nokautom. Međutim, njegov život nije bila samo statistika, koja je bila impozantna.

Nije bio samo čovek koji je u Jugoslaviji dva puta uspeo da pogodi glavni dobitak na Lotou i čak 14 puta zaredom dobije na sportskoj prognozi. Uz to je došao i na glas kao strastveni kockar.

PROČITAJTE JOŠ: TRAGEDIJA U RINGU: Patrik Dej nije preživeo posledice nokauta

Rođen je u Vlasotincu, u južnoj Srbiji 1939. godine i dan danas ga pamte kao “dečaka koji je voleo da se tuče”. Verovatno ništa od toga ne bi bilo da ga nisu poslali u školu u Nišu gde je sa 17. godina otkrio boks. Sport koji je bolno, nekad i krvavo, učio čoveka da je opasno i autodestruktivno pokazati nepoštovanje prema drugom čoveku, bilo da je rival u ringu ili prolaznik na ulici. On je imao sreću da mu je otac bio bogat i uticajan čovek, vlasnik prodavnica, krojačnica, frizerskih salona, a kasnije i zlatara, pre toga je bio predsednik Jablaničkog, pa Niškog okruga. A, onda je, sa 17 godina ušao u svoj prvi klub, radnički iz Niša i već godinu dana kasnije postaje kapiten ekipe.

Bilo je u njegovom životu svega, pa tako i prijateljstva sa Ljubomirom Magašem, pozantijim po nadimku “Zemunac”, opasnim bokserom, ali i čovekom ozloglašenim kao gangster koji je bio osumnjičen za ubistva i pljačke. Magaš je od vlasti pobegao u Zapadnu Nemačku.

Upravo je tako Dragiša Stanković sa njim i stupio u kontakt. U vreme kada je boksovao u Nemačkoj, pod menadžerom Brunom Milerom. Taj deo života je trajao samo do 1970. godine kada je imao svega 31. godinu. Menadžer ga je navodno ucenjivao svačim i pretio da će mu uništiti karijeru ako namerno ne izgubi jedan meč. Nudio mu je 250.000 nemačkih maraka što je u svetu profesionalnog boksa tada bilo pravo bogatstvo.

PROČITAJTE JOŠ:Veliki uspeh srpskih kik-boksera: Osam puta svirali "Bože pravde" u Sarajevu

Danas je teško ući u trag tome da li je “Čelik” pristao ili ne, ali je u istoriji ostala upisana činjenica da je u ring ušao kao i svaki put i da je renomiranog protivnika nokautom lansirao kroz konopce već u četvrtoj rundi. Na šta je to ličilo najbolje govore naslovi u novinama u Nemačkoj “Divlji Jugosloven razbio Kukeca”. S druge strane, menadžer Miler je očigledno održao obećanje i to je bio kraj Stankovićeve profesionalne karijere.

Da ironija bude veća, godinu dana posle službenog kraja karijere je došla i njena kruna. Bio je to egzibicioni meč u Nišu protiv tada mladog boksera u usponu – Mate Parlova, koji je tada imao 23 godine. Došlo je čak 15.000 ljudi, a pošto je Parlov proglašen za pobednika, on je izjavio da je Stanković bio “moralni pobednik” i navodno je do kraja života pričao da mu je Dragiša bio jedan od tri najteža protivnika u karijeri.

PROČITAJTE JOŠ: Spektakl u ringu je zagarantovan