Da je živ Dragiša Stanković bi pre dva dana proslavio 80. rođendan. Legendarni bokser, poznat pod nadimkom “Čelik” je bio jedan od najboljih jugoslovenskih boksera.


Radi se o čoveku koji je definitivno mogao da dostigne još više uspeha, iako je za 15 godina karijere imao čak 512 pobeda i svega osam poraza. Bio je evropska verzija nemani tipa Tajsona. Prvak Jugoslavije 1961. i 1964. godine, zamalo je pobedio Matu Parlova, a u prvih 20 mečeva je ostvario isto toliko trijumfa, od kojih čak 19 nokautom. Međutim, njegov život nije bila samo statistika, koja je bila impozantna.


Nije bio samo čovek koji je u Jugoslaviji dva puta uspeo da pogodi glavni dobitak na Lotou i čak 14 puta zaredom dobije na sportskoj prognozi. Uz to je došao i na glas kao strastveni kockar.


PROČITAJTE JOŠ: TRAGEDIJA U RINGU: Patrik Dej nije preživeo posledice nokauta

Rođen je u Vlasotincu, u južnoj Srbiji 1939. godine i dan danas ga pamte kao “dečaka koji je voleo da se tuče”. Verovatno ništa od toga ne bi bilo da ga nisu poslali u školu u Nišu gde je sa 17. godina otkrio boks. Sport koji je bolno, nekad i krvavo, učio čoveka da je opasno i autodestruktivno pokazati nepoštovanje prema drugom čoveku, bilo da je rival u ringu ili prolaznik na ulici. On je imao sreću da mu je otac bio bogat i uticajan čovek, vlasnik prodavnica, krojačnica, frizerskih salona, a kasnije i zlatara, pre toga je bio predsednik Jablaničkog, pa Niškog okruga. A, onda je, sa 17 godina ušao u svoj prvi klub, radnički iz Niša i već godinu dana kasnije postaje kapiten ekipe.



Foto: Vikipedija
Bio je to samo uvod u karijeru u kojoj je devet sezona nastupao za boksersku reprezentaciju Jugoslavije, prvo kao čllan Radničkog, pa Partizana iz Beograda sa kojim je 1961. i 1963 .osvojio zlatni pojas, pa i Kvarnersku rukavicu, pa je na pod poslao i četvoricu prvaka Evrope.


Bilo je u njegovom životu svega, pa tako i prijateljstva sa Ljubomirom Magašem, pozantijim po nadimku “Zemunac”, opasnim bokserom, ali i čovekom ozloglašenim kao gangster koji je bio osumnjičen za ubistva i pljačke. Magaš je od vlasti pobegao u Zapadnu Nemačku.


Upravo je tako Dragiša Stanković sa njim i stupio u kontakt. U vreme kada je boksovao u Nemačkoj, pod menadžerom Brunom Milerom. Taj deo života je trajao samo do 1970. godine kada je imao svega 31. godinu. Menadžer ga je navodno ucenjivao svačim i pretio da će mu uništiti karijeru ako namerno ne izgubi jedan meč. Nudio mu je 250.000 nemačkih maraka što je u svetu profesionalnog boksa tada bilo pravo bogatstvo.


PROČITAJTE JOŠ: Veliki uspeh srpskih kik-boksera: Osam puta svirali "Bože pravde" u Sarajevu


Danas je teško ući u trag tome da li je “Čelik” pristao ili ne, ali je u istoriji ostala upisana činjenica da je u ring ušao kao i svaki put i da je renomiranog protivnika nokautom lansirao kroz konopce već u četvrtoj rundi. Na šta je to ličilo najbolje govore naslovi u novinama u Nemačkoj “Divlji Jugosloven razbio Kukeca”. S druge strane, menadžer Miler je očigledno održao obećanje i to je bio kraj Stankovićeve profesionalne karijere.


Da ironija bude veća, godinu dana posle službenog kraja karijere je došla i njena kruna. Bio je to egzibicioni meč u Nišu protiv tada mladog boksera u usponu – Mate Parlova, koji je tada imao 23 godine. Došlo je čak 15.000 ljudi, a pošto je Parlov proglašen za pobednika, on je izjavio da je Stanković bio “moralni pobednik” i navodno je do kraja života pričao da mu je Dragiša bio jedan od tri najteža protivnika u karijeri.


Ključni trenutak u meču je bio kada je Stanković pritisnuo parlova uz konopce, teško ga uzdrmao i onda se početnički povukao računajući da će sudija započeti odbrojavanje Parlovu. To mu je dalo vremena da se oporavi. Stanković je osam godina posle toga dao i zanimljivu, sportsku izjavu.


PROČITAJTE JOŠ: Spektakl u ringu je zagarantovan

- Ne žalim zbog te greške. Da sam tada slavio pitanje je da li bi Parlov danas bio to što jeste – rekao je Stanković 1979. godine.

Dragiša je preminuo 17. januara 2015. godine, a sahranjen je na Novom groblju u Nišu.