Dejan Savić: Mislim na vaterpolo i kada spavam

MALO ko je 2009, kada je bio pomoćnik Dejanu Stanojeviću na Univerzijadi u Beogradu, pomislio da će Dejan Savić preko noći izrasti u jednog od najboljih i najtrofejnih vaterpolo trenera svih vremena. To nije slutio ni legendarni vaterpolista, koji je tada još bio igrač ruskog Sinteza i polako se pripremao da uđe u nemirne trenerske vode.

A njegov igrački i trenerski si-vi je impresivan. I u vodi i na klupi osvojio je sve što se moglo osvojiti, od klupskih titula prvaka Evrope do olimpijskog zlata 2016. u Riju.

- To je stara priča. Toliki uspon niko nije očekivao i to ne može da se očekuje. Jednostavno, u nekim prilikama imao sam i sreće, a s druge strane, mnogo toga je zasluženo. Kada se sve to upakuje u tih 10 godina, ispada jedan ozbiljan put - ističe gost "Novosti", maestralni Dejan Savić.

PROČITAJTE JOŠ: VATERPOLO KLUBOVI ZAHVALNI PREDSEDNIKU VUČIĆU I VLADI SRBIJI: Sunce nas je ogrejalo

Veličanstveni uspesi nisu ga promenili. Kako se ponašao na početku trenerske karijere, takav je i sada, čvrsto sa obe noge na zemlji. Nije euforičan, naoko je staložen, ne voli da bude u prvom planu...

- To je istina i tako mora da bude. Nije to moja filozofija, a priča je klasična: sve je moja odgovornost, a uspesi pripadaju igračima. I to nisam naučio kao igrač, već od košarkaškog maga Željka Obradović - podvlači Savić.

Kada je počinjao, diktafon je uvek bio pored noćnog stočića...

- Sada imam olovku i papir. Ustanem, zapišem, nema greške. I dalje mi se razne ideje rode u prvom periodu sna ili pred buđenje - kaže Savić.

A na pitanje da li ikad zaboravi na vaterpolo, u svom duhovitom, šeretskom fazonu, uz smeh, odgovara:

- Pa, recimo posle 10 piva! Tu zaboraviš na sve.

Pitanje je, ipak, koliko mu je "prijalo" peto mesto na svetu. Po povratku iz Kvandžua, govorio je da se glava nije ohladila...

- Nije se ni sada ohladila, svuda je mlako pivo.

Ali nasmejano lice se pretvara u ozbiljno kada počne analiza učinjenog ove sezone. Najvažniji cilj, odlazak na OI, ispunjen je osvajanjem Svetske lige u Beogradu. I u Kvandžuu je mogao da vidi kako se ekipa ponaša bez najiskusnijih, kapitena Filipovića, Prlainovića, braće Pijetlović, Aleksića, Stefana i Branislava Mitrovića.

PROČITAJTE JOŠ: Jelenić: VK Partizan je dobio duplo više nego što je tražio

- Grupa prvotimaca je već dugi niz godina u ozbiljnom sistemu takmičenja, gde se već prošle godine, posle osvojenog zlata na EP u Barseloni, video njihov psihofizički pad. U decembru prošle godine sam shvatio da moramo da postavimo ciljeve za 2019. Savez me je podržao u tome da je naš glavni zadatak odlazak u Tokio. Ta odluka je ojačana posle Evrokupa u Zagrebu, gde su eksplodirale negativnosti, jer su se stvarno videli zamor i "rovitost" određenih igrača. Morali smo da povučemo neke poteze i zato smo posle izvađene olimpijske vize odlučili da na SP igramo bez sedmorice najiskusnijih, od kojih su petorica "rovita" - objašnjava Savić.

Kormilar Srbije je uvek smatrao da je najjači sastav onaj koji igra. Zato ističe da je na SP odveo najbolji mogući tim u tom trenutku.

- Lako je sada zaključivati i sa strane gledati drugim očima. Pitanje je šta bismo uradili i da smo otišli sa najjačim timom. Ovo nije nikakav alibi, jer mislim da smo ovim potezom napravili korak ispred ostalih. Normalno, vreme će pokazati da li sam u pravu kada mislim da ova selekcija ima budućnost - naglašava Savić.

Trofejni stručnjak smatra da je Srbija na SP igrala sa velikim oscilacijama.

- Najvažniju, četvrtfinalnu utakmicu sa Španijom odigrali smo "bez glave" i koncepcije, da ne spominjen ispunjenje nekih taktičkih varijanti. Izgubili smo zbog nespremnosti, dekoncentracije... Dosta su doprineli naši raniji uspesi, tako da smo se uklopili u sivilo sveobuhvatne igre u bazenu i oko njega - kaže Savić.

Da su igrači teško podneli poraz, videlo se u razigravanju za plasman od petog do osmog mesta u duelu sa Nemcima.

- Bili su u stanju velikog šoka, naročito oni koji su prvi put igrali na jednom velikom takmičenju. Ali stalno pričam da se šampion gleda kroz stanje stresa, a ne u mirnim vodama. Duel sa Nemačkom je pokazao sve slabosti, a pojedini igrači moraju da shvate gde se nalaze, za koga igraju, koga predstavljaju. Kada se sve sabere za peto mesto sa jednim porazom, ne možemo da kažemo da je loše - ističe Savić.

Strateg "delfina" podvlači da je dobio ono što je želeo i da može da kategoriše igrače na više nivoa:

PROČITAJTE JOŠ: VK PARTIZAN: Hvala Vučiću i Jeleniću

- Jedni moraju da se spuste na zemlju, drugi da shvate da li im je tu mesto, treći da nauče koga predstavljaju i gde se nalaze. Ovo je veliko iskustvo za sve njih, ali i za mene, a vreme je najbolji sudija. Mislim da ova selekcija ima budućnost samo ako shvati moje namere, tradiciju VSS i šta se od njih očekuje. Za godinu dana možemo da otklonimo sve negativnosti i da pretočimo u pozitivnu atmosferu i energiju.

Posle odmora sa porodicom, sledi pravljenje programa za olimpijsku godinu. Izazova je puno - od EP u januaru u Budimpešti, preko Svetske lige, do odbrane trona na OI u Tokiju.

- U Svetskoj ligi nastavićemo da isprobavamo što više kandidata, posle četiri godine organizovaćemo radne vikende, pripreme za EP počećemo 15. decembra, iskoristićemo pauzu u martu zbog svetskih kvalifikacija u Roterdamu, da se okupimo i radimo. Planiramo da na leto organizujemo i jedan turnir u Srbiji, a pre odlaska u Tokio smestićemo se u Kašivazaki, koji je japanski centar za vaterpolo. Tu ćemo vežbati sa Japanom, verovatno Crnom Gorom i Australijom. Kada se završu OI u Tokiju, sledi nova strategija do 2028. - priča Savić.

Trofejnog stručnjaka ne zabrinava to što su i mlađe selekcije gubile u četvtrtfinalnim mečevima.

- Ne verujem da je problem psihološke prirode. Što se tiče mlađih selekcija, najvažnije je da se prave igrači za A tim. Mislim da treba da rasteretimo mlađe osvajanjem medalja. To je veliki pritisak, ali je po mom mišljenju važnije da stvaramo igrače nego da večito jurimo rezultat - jasan je Savić.

Ono što ga najviše brine jeste odlazak velikog broja mladih igrača u inostranstvo, što zbog školovanja, što zbog zaposlenja:

- To je ozbiljan problem, koji se ne može rešiti ni zakonom, ni ukazom. Zbog toga ja kao trener reprezentacije nemam uvid u igrače. Moderna tehnologija mi omogućava da ih gledam, ali ne mogu da ih osetim, i to je ta razlika. Ne odlaze samo oni koji treba da budu u sistemu reprezentacije, već i oni koji su "razočarani" što nisu na našem spisku, što osećaju da ni u klubovima nisu poštovani. Nama su važni i klupski igrači, koji drže klubove, a mi to nemamo. Nama je liga iz godine u godinu sve mlađa. Igra sve više juniora, koji ne mogu da se razvijaju pravilno. Zbog zgusnutog kalendara ne rade individualno, a problem je i to uz koga se razvijaju i u kojim uslovima rade.

PROČITAJTE JOŠ: BEZ MEDALjE ZBOG NEISKUSTVA: Dimitrije Rističević još ne može da prežali eliminaciju u četvrtfinalu SP

Od kada je trener, pažnju skreće i na specifičan odnos sa kolegama...

- Velika je razlika između fer-pleja, prijateljstva i poštovanja. Ovo drugo i treće apsolutno podržavam, takav je moj odnos sa drugim selektorima, pogotovo hrvatskim Tucakom i španskim Martinom. Ali, fer-plej... ne bih birao način da pobedim - kaže Savić.

Često je govorio da se posle stresnih takmičenja najbolja odmara uz knjigu.

- Ako nađem vremena, mada me više ne drži koncentracija. Zato gledam serije. Zašto? Svi znamo da je bum krenuo od Sopranovih. Nezavisna produkacija nije mogla više da funkcioniše i onda su se setili da prave serije, da rade ono što im padne na pamet, jer je minimalna cenzura. Siguran sam da je Holivud, nikako evorpski film, u krizi ideja, zbog čega se prave serije koje šokiraju publiku. Ona očekuje srećan kraj, a dogodi se drugačije i postaje zanimljivo.

Jedno vreme bio je zaštitno lice jedne poznate kladionice.

- Kladim se preko neta (smeh). Uglavnom na fudbal i NBA, a ponedeljkom se "čupam" na hokej - šeretski kaže Savić.

To znači da dobro prati evropski fudbal.

- Najomiljeni klubovi su mi Real, Liverpul i Juventus.

U košarci je izdvojio Željka Obradovića, a u fudbalu:

- Trener Liverpula Jirgen Klop, nema greške.

Samo nema fudbalera kojem se divi:

- Zato što ih sada ima koliko hoćeš. Moj otac i dan-danas priča o Brazilcu Garinči. To sam zapamtio, i kada sam bio na Igrama u Riju, pitao sam Brazilce njegovih godina ko im je najbolji igrač svih vremena, a ono su kao iz topa odgovarali: Garinča.

PROČITAJTE JOŠ: PRLAINOVIĆ ZA "INDEKS": Prijateljstvo odolelo politici

Poznat je i kao veliki gurman...

- Jedem sve, samo da nije sladak kupus. Nije više kao nekad, ali ne brojim zalogaje.

Humor i vicevi koje sipa iz rukava pomažu mu da pregrmi stresne trenutke na klupi.

- Nije stvar biti duhovit, zasmejavati druge. Imaš pajace, klovnovi su izuzetno tužni ljudi. Najteže je zasmejati samog sebe. E, to je teško.

Na more ide samo zbog porodice.

- Volim sunce, ali ne pamtim kada sam ušao u more. Čisto zbog dece, brčkanje. Ali zato obožavam banje, spa-centre, to mi je vrhunski. n