BUĆKA KAO SRPSKI BREND: Prvo SP u lovu soma bućkom SRBIJA 2019 održaće se u tri grada

KADA som krene na bućku i ščepa "kićanku", adrenalin koji se stvara kod ribolovca jači je deset puta. To je jedinstveno iskustvo. Štapom si povezan sa ribom, prirodom, onako, iskonski. Energija koja se prenosi je neizmerna i stapate se u jedno. Tako o tradicionalnom, kod nas veoma zastupljenom pecanju soma na bućku govori Žarko Čekrdžin (62), strastveni bućkaroš sa Palića, koji gotovo dve decenije upražnjava isključivo taj vid ribolova.

On je uz "saigrača" Ištvana Batu Pištu, iz Kanjiže, jedan od 500 učesnika Prvog otvorenog svetskog prvenstva u toj disciplini, koje se do 10. jula održava u tri grada na tri reke, Novom Sadu, Kanjiži i Malom Zvorniku, na Dunavu, Tisi i Drini. U karijeri ima upisan niz rekordnih ulova i osvojenih takmičarskih odličja sva tri sjaja.

- Lane u oktobru sam za dva dana na Tisi ulovio somove od dva i po metra i 2,1 metara. Ne znam da li je to kod nas uhvaćeno. Takođe, na Tekiji kod Đerdapa smo znali da mnogo toga ulovimo i, naravno, odmah pustimo. Recept za dobar ulov je da se mora biti vredan na vodi, menjati dubinu, menjati mamac... - kaže Čekrdžin.

PREDSTAVNIK Rumunije Bogdan Munteanu (40) iz Galaca, mesta na Dunavu, peca, kako kaže, otkako zna za sebe. Za bućku ima poseban čamac - "beli bout", u kojem je pola tela u vodi.

- To je fer-plej, jer su i riba i ribolovac u ravnopravnom položaju. Naravno, potrebno je biti majstor da se u tim uslovima uhvati, ali je zato trofej draži. Kada se lovi sa broda ili čamca, lakše je, jer je pecaroš u prednosti, ima moć - kaže Munteanu, i naglašava da u zavisnosti od reke som "radi" na svoj način, ali da je mnogo toga u sreći ribolovca.

VOJISLAV Stamenković (50), iz Malog Zvornika, jedan od glavnih "krivaca" što su bućkaroši dobili priliku da se odmere na planetarnom nivou, naglašava da je bućka u ekspanziji u celom svetu i da imaju želju da ona dobije epitet sportske discipline.

- Slogan Svetskog prvenstva je "Mi pišemo istoriju", jer učestvuju takmičari iz Španije, Italije i čitavog regiona, a inače je bućka najviše rasprostranjena upravo u Evropi. Bućka je zaštićena kao srpski brend, i samim tim što smo organizovali svetsku smotru, plan je da 2021. godine organizujemo i evropsko prvenstvo. U Srbiji ima oko 6.000 bućkaroša. Bavimo se zaštitom životne sredine, organizujemo akcije čišćenja obala reka i jezera, vodimo besplatne škole za decu i mlade, da ih naučimo da žive sa prirodom. Mi jedini pecamo po sistemu "ulovi i pusti" - kaže Stamenković, koji je predsednik Saveza bućkaroša Srbije i predsednik organizacionog odbora Prvog otvorenog svetskog prvenstva u lovu soma bućkom "Srbija 2019".