VATERPOLO klub Šabac, posle pobede nad Crvenom zvezdom, našao se, prvi put, na tronu Srbije, a zimus je stigao Kup, pa je sada vlasnik duple krune. Fudbaleri Mačve najuspešniji su u novijoj istoriji, a rukometaši Metaloplastike igraće u Seha ligi. Ovo je najkraći sportski raport iz grada na Savi, pa iako raspoloženje kvari novonastala situacija zbog zatvaranja Hale sportova "Zorka", svi se slažu u jednom - Šabac je sportski grad i ovde je rešiva gotovo svaka sportska nevolja.


Tajnu uspeha šabačkog sporta, za "Novosti", otkriva Dragan Nikolić, gradski većnik i dobar poznavalac trenutnih prilika. Kaže, sistem spojenih sudova ovde su uvek bili treniranje sa mlađim kategorijama i vrhunski sport, jer da bi došli do kvaliteta na profesionalnom nivou, klubovi moraju da neguju pionire.

- Uspeh prvog tima okuplja i podiže decu, jer onda svi žele da treniraju. A ako padne jedan deo, neminovno pada i onaj drugi, pošto nema naslednika na klupi. Da bi neko od dece uopšte želeo da obuče dres RK Metaloplastika, na primer, razumljivo je da klub mora da bude uspešan. Najvažnije je da je postignut dogovor sa vlasnikom Hale sportova, AIK bankom, o tome da će Metaloplastika tu igrati mečeve Seha lige - kaže Nikolić.

Ipak, Šapcu je, kaže Nikolić, neophodna, minimum još jedna, trenažna hala, manjeg kapaciteta, jer će dvorana "Zorka", koja je ostala prepoznatljiva po utakmicama RK Metaloplastika, kada je bio na krovu Evrope, kad-tad morati da bude renovirana. U sportsku infrastrukturu u Šapcu nije ozbiljno ulagano poslednjih 30 godina, a trenažne hale o kojima se razmišlja mogle bi biti veličine onih u Gimnaziji i Ekonomskoj školi, kapaciteta od 700 do 1.000 mesta.

DIREKTOR RK Metaloplastika Slaviša Stojinović zadovoljan je zbog dogovora u vezi s halom "Zorka", jer u protivnom klub ne bi ni mogao da igra u regionalnoj Seha ligi, u kojoj se takmiče klubovi iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije i Slovačke. Ne krije da, ipak, brine zbog niza ograničavajućih faktora, jer su zahtevi, kaže, preozbiljni - od organizacije, preko uslova u svlačionicama, do izgleda pres-sale...


PEHAR NA BICIKLU
Verovali ili ne, ali u korpi na biciklu naslonjenom na banderu u centru Šapca zatekli smo i fotografisali pozamašni pehar. Očigledno da je neko od sportista morao da trkne do prostorija Sportskog saveza na spratu zgrade poslovnog centra "Trijumf". Bicikl je zaključao, ali pehar nije. Jer ovde se može svašta prisvojiti, ali sportske zasluge nikako. Bar tako tvrde Šapčani.

- Limitirani smo stanjem objekta, ali nekako ćemo se izboriti s problemima - kaže Stojinović. - Kao nastavljači tradicije šabačkih "plavih vanzemaljaca", kako smo zvali naše rukometaše osamdesetih godina, mi zaista nosimo veliko breme. Za ostale ekipe u Šapcu je uspeh kada si drugi, treći ili peti, a za nas je to slabo. U svakoj sezoni nama cilj mora da bude trofej, ništa manje, a Seha liga je izuzetna prilika za dokazivanje kvaliteta. Ovih dana je potpisan ugovor sa jednim od bivših igrača i legendi kluba Veselinom Vukovićem, koji će u naredne dve godine biti trener - kaže Stojinović.

Pročitajte još ROGAČ DONEO VATERPOLISTIMA ŠAPCA DUPLU KRUNU: Bilo je - sad ili nikad

ALI nije Šabac prepoznatljiv samo po rukometašima, mnogo pre njih su ga proslavili fudbaleri. FK Mačva je "stogodišnjak", osnovan u maju 1919. godine, i bio je više nego uspešan u periodu između dva rata. Stvorio je neku vrstu nestvarne priče i nazvan je "provincijski Urugvaj" (popularni naziv prvi put je "osvanuo" u lokalnom listu "Radikal" 1927. godine). A poznavaoci najvažnije sporedne stvari na svetu shvataju jasnu asocijaciju - Urugvaj je dvostruki olimpijski i fudbalski pobednik (Pariz 1924. i Amsterdam 1928), i važio je za fudbalsku velesilu svoga doba.

- Duga je i bogata tradicija FK Mačva, osnovanog davne 1919. Naravno da je bilo i uspona i padova, ali je ozbiljan preokret za nas počeo s dolaskom Ivice Kralja na čelo kluba - priča Dragojlo Lazić, predsednik Skupštine kluba.

- Dve kritične godine smo uspešno prebrodili i ušli smo u treću sezonu, pa možemo da kažemo da polako postajemo stabilan superligaš. Ambicija nam je da se podignemo stepenik više i nađemo se među osam najboljih.
Lazić kaže da je odluka da se šabački fudbalski klub poveri jednoj istinskoj fudbalskoj legendi kao što je Ivica Kralj, bivši golman jugoslovenske reprezentacije i Partizana, bila ključna. Doneo je novu dozu poverenja među igračima koji su dolazili, jer je sasvim drugačija situacija kada ljudi zainteresovani da igraju u Šapcu razgovaraju s nekim vrhunskim sportistom.

- Oživeli smo fudbalsku školu i imamo 300 dece. Vratili smo Mačvine igrače, koji su bili rasuti po drugim srpskim klubovima i u inostranstvu, i dobili šest-sedam kvalitetnih fudbalera s međunarodnim iskustvom, od kojih je stvorena okosnica tima. Vodili smo se rezonom da će nas oni manje koštati, ali i time da su to ipak Mačvina deca. Šapčani su, pa kad izađu na ulicu imaju dodatnu odgovornost i znaju da ih čeka ili pohvala ili zadirkivanje - kaže Lazić.

NAJVERNIJI pokazatelj toga koliko je Šabac zaista grad sportista i rekreativaca dolazi iz Sportskog saveza, a sekretar Dejan Popović kaže da na spisku ima 124 sportske organizacije, od toga 108 sportskih klubova, 14 društava ili udruženja i dva gradska granska saveza. Ukupno, to je 5.000 registrovanih sportista, koji se takmiče u 37 sportova.
ŠAPČANKEEnigma šabačkog sporta je i u ovdašnjim ženama, i to svi dobro znaju, a Dragojlo Lazić potvrđuje da se u Šabac uvek teško dolazi, ali se iz njega još teže odlazi. Kao primer, pominje se Metaloplastikin as Veselin Vujović Vuja, Cetinjanin, koji je u Šapcu ostao jer se - oženio.
Na pitanje zašto Kralj u Šapcu, naši sagovornici imaju kontrapitanje - kako to misliš? Jer, i njegova supruga je iz ovoga kraja. Ali otkrivaju nam i da su mlađi momci prošli potpuno identično, i nabrajaju - Arsić, Dragaš, dobro, hajde, Fića je Šapčanin... Kažu, mladići koji su stigli u Šabac zbog sporta prošle godine, takođe imaju devojke, ali te veze, kako kažu, još nisu za objavljivanje u dnevnim novinama.

- Servisiramo rad naših članova i mi smo im, praktično, neka vrsta kancelarije. Najbrojniji su učesnici u školskom sportu, a kroz taj sistem su, inače, morali da prođu i svi istaknuti šabački sportisti. Organizujemo godišnje 30 školskih takmičenja u kojima učestvuje više od 3.000 đaka. Održavamo Male olimpijske igre, domaćini smo okružnih i međuokružnih takmičenja - priča sekretar Sportskog saveza Popović.

Pročitajte još PRVI TROFEJ U ISTORIJI: Vaterpolisti Šapca u finalu Kupa savladali Radnički

Posebno izdvaja program "Rasti zdravo", koji se u šabačkim školama organizuje već devetu godinu. Praktično, na dva redovna časa fizičkog, uz pomoć lokalne samouprave, za decu se organizuju još dva dodatna časa na kojima se upoznaju sa pravilima svih sportova. Ovo je, smatraju u Šapcu, najbolji način da deca pokažu u čemu su talentovana, a ne da to umesto njih čine roditelji.

TITULA PRVAKA SRBIJE PRVI PUT IZAŠLA IZ BEOGRADA
NA pitanje gde je šabački vaterpolo klub sada, jedan od trenera Nikola Car kao iz topa odgovara: "Evo nas na tronu!"

Od kada je Srbija samostalna država, trofej nije nikada izašao iz Beograda, pa čak ni Radnički, u vreme kad je imao najskuplju ekipu i igrao u Ligi šampiona, nije mogao da uzme titulu Crvenoj zvezdi.

- Uspeli smo tako što smo trenirali i igrali vaterpolo. To je najbitnije. Trenutno mislim da vaterpolo klub Šabac ima najbolje uslove za rad, i to je ključno. Mi smo imali taj peh nepostojanja bazena, ali se i tada klub održavao, i lično sam bio njegov član - priča Car. - Bukvalno smo održavali klub "na aparatima". Naše mlađe generacije su preko leta trenirale na otvorenom kupališnom bazenu Krsmanovača, a inače su imali suve treninge.

Ali Šapčanima očigledno ništa nije prepreka kad nešto žarko žele, pa su baš iz tih "suvih" generacija stasali mladi asovi poput Aleksandra Erakovića, Andreja Vukadinovića, Veljka Savkovića... Car kaže da ne sme ni da pomisli kakvi bi to vaterpolisti bili da su imali iole normalne uslove.

- Kada je otvoren bazen 2015. godine, krenuli smo u progres i više nije bilo zaustavljanja. Trenutno sabiramo utiske i polako postajemo svesni toga šta smo u stvari postigli. Sugrađani nas zaustavljaju na ulici, a dečaci iz podmlatka na rođendanske torte stavljaju svoje omiljene vaterpolo junake.