NEPREGLEDNA lavina emocija sručila se na parket kada je sudija odsvirao kraj finalnog meča SP u Japanu, a naše odbojkašice postale šampionke planete. Stefana Veljković je u suzama pala na kolena, pokušavajući da shvati šta se dešava. Samo sedam meseci kasnije u Berlinu, ponovo slična scena. Ovog puta se vrlo emotivno radovala osvajanju Lige šampiona u dresu Novare, jer taj pehar predstavlja njeno najveće dostignuće na klupskoj sceni.


- Baš me kraj finala Lige šampiona podsetio na poslednje trenutke Svetskog šampionata. Završava se poslednji poen i u mojoj glavi je "bum". Ostanem nekoliko sekundi u šoku - objašnjava Veljkovićeva u razgovoru za "Novosti". - Razmišljam šta sad da radim, uhvati me neki osećaj neverice, zahvalnosti. Onda mi je odjednom bilo smešno, jer je titula stigla posle mnogo problema, oscilacija, neplaniranih poraza, umora... Na kraju samo kažem: Bogu hvala što mi je dao da doživim ovakve momente.


PROČITAJTE JOŠ: PORAZ NA OPROŠTAJU: Odbojkašice Srbije izgubile od Turske


HVALA SESTRI ZA 12 SATI VOŽNjE FINALE Lige šampiona igrala je 18. u Berlinu, u reprezentativnom dresu je bila već 21. maja u Beogradu, a između je morala da se vrati i u Novaru. - Nisam imala dilemu. Selektor Terzić me je pitao šta želim i da li mogu da stignem. Organizovala sam se i uspela. Sestra me brzinski spakovala i vozila od Italije 12 sati, hvala joj. Mnogo toga smo proživeli u karijeri, ali kada dođe trenutak da istrčiš pred domaću publiku, onda se sve od ranije briše. Koliko je ljudima drago što vide nas uživo, toliko je i nama. Osećala sam obavezu i odgovornost da budem tu.

Novara je do prvog trofeja došla preko ekipe Koneljana, sa kojom je vodila bitke tokom cele sezone. Tim naše sjajne srednje blokerke uzeo je još i Kup Italije, dok je protivnički slavio u Skudetu i Superkupu. Spektakularno evropsko finale odigrano je u Berlinu, isti dan kad i muško, pred 10.000 ljudi.


- Organizacija je bila fenomenalna. Nisam očekivala toliko gledalaca, kada sam izašla na teren, nisam znala gde se nalazim.


Iako je stigla u ekipu gde su vrhunski igrači Frančeska Pičinini, Paola Egonu, Mišel Barč-Hekli, Kristina Kirikela..., u klubu na startu sezone nisu pričali o napadu na evropski tron.


- Kad sam došla u Novaru, naravno da sam želela da možda osvojim sa tim timom Ligu šampiona, ali nije mi bilo samo to u mislima. Znala sam da mi na klupskom planu taj trofej nedostaje i da bi mi baš lepo legao u kolekciju. Međutim, nije bilo nikakvog pritiska, već se postepeno gradila igra. Domaće prvenstvo smo igrale toplo-hladno. Desilo nam se da izgubimo od Kjerija, koji je bio poslednji na tabeli. Nikad nismo bile sigurne koliko i šta možemo.


PROČITAJTE JOŠ: PRILIKA ZA NOVA LICA: Odbojkašice igraju Ligu nacija u podmlađenom sastavu


Kako je vreme prolazilo, shvatila je da je pravi potez bio povratak u Italiju, posle godine u Turskoj, pa četiri u Poljskoj.


- Smatrala sam da mi treba nešto jače, jer kad se igra slabije prvenstvo, veoma je teško osvojiti evropski trofej. Bukvalno sam zaboravila koliko u Italiji svaka utakmica traži potpuni fokus. U Poljskoj si imao neke protivnike gde možeš opušteno da odigraš, ovde nema šanse. Borba je egal sa svakom ekipom.


Baš zbog napetih utakmica, koje podrazumevaju maksimalnu koncentraciju, Veljkovićeva je početak reprezentativne sezone dočekala u neprepoznatljivom stanju:


- U životu umornija nisam bila nego što sam sada. Najvažniji izazovi ove sezone su nam kvalifikacije za OI u avgustu i posle toga Evropsko prvenstvo i najbitnije je da to dočekamo sveže i odmorne.


LIČNA KARTA


Stefana Veljković

Rođena: 9. januar 1990.

Pozicija: srednji bloker

Reprezentacija: srebro na OI (2016), zlato na SP (2018), zlato na EP (2017), bronza na EP (2015), srebro na Svetskom kupu (2015)...

Klub: Liga šampiona sa Novarom (2019).