Ratko Rudić: Svetu ne prijaju naše titule

RATKO Rudić je čovek vaterpola i u 70. godini uživa u radu sa igračima. Najtrofejniji trener današnjice nije dugo bio penzioner, jer ga je Pro Reko privukao svojim projektom. Legendarni stručnjak se posle 28 godina, kada je napustio Partizan da bi preuzeo kormilo Italije, vratio klupskom vaterpolu i sa mladalačkim žarom vodi slavni tim, kao nedavno u Beogradu na startu Lige šampiona protiv Crvene zvezde.

- Mislio sam da sam završio svoju karijeru posle Olimpijskih igara 2016. u Riju, gde sam vodio Brazil. Otišao sam u penziju, uz opasku da bi jedino veliki sportski projekti mogli da me motivišu. I desio se Pro Reko. A znate, mi treneri smo zavisni o klupi i uopšte u taj rad koji nosi velika uzbuđenja - ističe za "Novosti" Rudić (70), koji je bio četvorostuki olimpijski pobednik sa Jugoslavijom, Italijom i Hrvatskom.

o Šta vas je to privuklo u Pro Reku?

PROČITAJTE JOŠ: ODRŽANA IZBORNA SKUPŠTINA: Saša Ilić član VK Partizan, Šoštar i dalje predsednik

- Evropska titula se podrazumeva, ali želim da damo nešto novo vaterpolu, da ga promovišemo, popularišemo...

o Da li se vremenom promenila vaša filosofija rada?

- Uvek sam se oslanjao na sve što je bilo prisutno u sportskoj nauci, koristio sam znanja iz fiziologije, psihologije... Menjala su se pravila, tehnike, taktike, ali sami principi igre su ostali. Prihvatam nove postavke koje mi omogućavaju da rad sa ekipom bude optimalan.

o Uz vas su stasavali brojni igrači i treneri?

- Kao trener uvek sam dosta aktivan u svim delovima organizacije, pogotovo u programiranju rada sa mladima, u izboru trenera, u davanju određenih instrukcija. Vrhunski trener trebalo bi da pretpostavi kako će se igrati za četiri-pet godina, koji model igrača će biti potreban.

o Na Banjici ste počeli da gradite trenersku karijeru?

- U Partizanu sam prošao sve stepenice, od najmlađih selekcija do prvog tima. Uz to, završio sam fakultet i stalno sam bio u vezi sa ekspertima iz Instituta za sport i sa Fakulteta. Veoma sam ozbiljno radio s mladima i pravio dugoročne programe razvoja. Već tada smo postavili postavke u radu, koje su i danas moderne.

o Šta je to zajedničko srpskom i hrvatskom vaterpolu, a šta ne?

- Vrlo su slični. Srbija ima možda više igrača koji igraju u inostranstvu, gde češće igraju jake utakmice. A Hrvatska ima više igrače kod kuće. U Srbiji je loša situacija sa klubovima, ali nije bolje stanje ni u Hrvatskoj. Mislim da srpski savez ima veću pomoć od svoje države, nego hrvatski. U svakom slučaju obe federacije su u svetskom vrhu, imaju igrački i trenerski potencijal. Ne zaboravimo i Crnu Goru. Vidi se i da je od bivše Jugoslavije ostalo nešto.

PROČITAJTE JOŠ: Tijana Bošković i Zoran Terzić najbolji u Evropi

o Da li je teško od te tri selekcije sastaviti jednu?

- Sada to više nije moguće, ja o tome i ne razmišljam. Sigurno je da stvoreno veliki broj igrača. A te tri selekcije su među četiri najbolje na svetu.

o Kako na uspehe selekcija bivše Jugoslavije gledaju u svetu?

- Oni bi želeli da velike nacije postanu šampioni, kao Amerikanci, Nemci, koji su ekonomski snažniji. Ali sport je takav. Na ovim prostorima se mnogo više radi i investira u vaterpolo.

SRBIJA DA SAČUVA PARTIZAN

o KAKO doživljavate krizu u Partizanu?

- Ne mogu da komentarišem, jer nisam u toku. Kada sam poslednji put bio sa Brazilom na Banjici, ostao sam šokiran stanjem na bazenu, a tada su me upoznali i sa situacijom u klubu. Mogu samo da kažem da jedna Srbija kao država ne može da dozvoli da jedan klub kao Partizan živi na aparatima na disanje. To je nedopustivo.