Karakašević: Igra mi je draža od fotelje

ALEKSANDAR Karakašević je i predsednik i prvi reket Stonoteniskog saveza Srbije. Legendarni šampion se lavovski bori za trofejnu organizaciju, uspešan je za zelenim stolom, ali i u vreloj predsedničkoj fotelji. Nedavno je, u 43. godini, na EP u španskom Alikanteu sa Litvankom Paskauskaine osvojio bronzu u miksu i upisao Srbiju na listu osvajača medalja. San mu je i da u Tokiju 2020. šesti put zaigra na Olimpijskim igrama.

- Igram, jer želim na svaki način da pomognem Savezu. Znam da još mogu da igram miks i dubl na visokom nivou. Moja sreća je da je miks postao olimpijska disciplina, pa možemo da budemo u nekom programu naredne dve godine. Zato sam igrao sa Litvankom Rutom Paskauskaine, jer želim da skupim što više bodova za Evropske igre iduće godine, gde se vadi karta za Tokio 2020. A ako uspem sa Izabelom Lupulesku ili Sabinom Šurjan igraćemo i u singlu. Zna se šta bi to značilo za naš sport - priča Aleksandar Karakašević.

Jedan od naših najtrofejnih sportista naglašava da ga fotelja nikad nije zanimala i da je došao sa željom da pingpongu vrati stari sjaj.

- Ovo radim jer volim stoni tenis. Nisam klasičan predsednik, pitam se samo za sport, forsiram samo ono što mislim da je potrebno da bi stoni tenis bio dobar. Za ovih deset meseci uspeli smo da vratimo ogroman deo duga, 7,4 miliona dinara, a budžet nam je 13. Nadam se da ćemo do Nove godine vratiti i preostala tri miliona. Imam dobre kontakte, posebno sam zahvalan MOS i OKS, koji nam maksimalno pomažu. Bez njihove podrške ne bismo uspeli - ističe Karakašević.

Levoruki šampion podvlači da ne zna kada će da se povuče i da poslušao savet prijatelja koji mu je svojevremeno rekao: "Igraj dok možeš".

- Ne planiram u stilu: sutra ću prestati ili igraću još pet godina. Da miks nije na Igrama, verovatno bih završio karijeru. Opet, predsednička funkcija je volonterska, a ja živim od igranja stonog tenisa - podvlači Karakašević.

Trofejni stonoteniser smatra da su za manje od godinu dana dosta uradili, da su otvorili centar za ženski stoni tenis u Novom Sadu...

- Dobili smo jako dobre uslove u "Spensu", svi iz Vojvodine stali su iza nas, tako da su sve igračice na jednom mestu. Sada sve zavisi od njih. Lupulesku i Šurjanova su nebrušeni talenti i samo one mogu da budu krive ako ne naprave veliki rezultat - smatra Karakašević.

Aleksandar podseća da u svojim najboljim godinama nije imao prave uslove za razvoj i sada želi da ih stvori svojim naslednicima.

- Ono što meni nisu uspeli da obezbede, ja ću njima da stvorim. Znam šta je meni falilo. Ako je neko adekvatan da govori o talentu koji nije ostvario svoj maksimum, to sam ja. Šurjanova je talentovanija od mene, ono što ona može da izvede ne može niko. Lupulesku je vredna, radna, na svom prvom seniorskom EP jedna loptica ju je delila od plasmana među 16 najboljih - kaže Karakašević.

STONI tenis je godinama bio popularniji od tenisa, a sada je u dubokoj senci:

- Nažalost, sistem je bio loš, zanemarili smo stonotenisere, vodilo se o svemu računa, samo ne o najvažnijoj stvari. Sami smo krivi i što više nismo zanimljivi i medijima. Barem ja znam kako smo nekada praćeni. Sada je mnogo važnija "Zadruga". Nemam ništa protiv tih ljudi, ali... Osvojim treće mesto, otvorim novine i tu je Luna, sve pršti.