Vera Nikolić: Trčim koliko me srce nosi

VEROVATNO da je samo tri godine proteklo od kako je zauvek ostavila igru “između dve vatre” i krađu zrelih višanja iz komšijskog dvorišta u Grabovici kod Despotovca, da bi se prvi put popela na evropsko postolje kao osvajač zlatne medalje: veličanstvena atletičarka Vera Nikolić, danas na pragu 70. godine, pre tačno pola veka postigla je svetski rekord u trci na 800 metara i sa 2,00,5 istrčanih na stadionu Kristal Palasa u Londonu i ušla u istoriju.

Ta 1968. godina bila je burna za ceo svet, u koji je odvažnim korakom kročila neustrašiva devojka od 20, jednako ponosna što je odnela dve velike pobede. Dve, jer je pored osvajanja svetskog rekorda njen strogi i brižni otac konačno pristao da Vera obuče kratak šorts.

- To su bili teški pregovori - priseća se, za “Novosti”, šampionka Vera Nikolić, otkrivajući nam harizmatičan osmeh koji je pratio čaroliju na svakoj stazi. - Rođena sam u siromašnoj porodici, ali se nikada nisam stidela siromaštva. Uvek sam bila ponosna na svoje poreklo, mlađa sestra i ja odrasle smo u divnom domu u kome se kasnije puna srca slavio svaki moj uspeh. Ipak, život u patrijarhalnoj porodici je u ono vreme podrazumevao protivljenje roditelja da se žensko dete bavi sportom i “neprilično” oblači.

Pročitajte još: IVANA IM DALA KRILA: Milica Gardašević i Strahinja Jovančević debijem na EP krenuli stopama Španovićeve

PRE nego da slavni trener Aleksandar Petrović sklopi “pakt” sa Nikolićima u vezi sa “spornom” opremom, Vera se cele dve godine, svakoga radnog dana, uredno posle škole opraštala od roditelja Milana i Mile. Oni su verovali da ćerka ide kod drugarice da uči, a ćerka je uporno odlazila na trening u AK Morava iz Ćuprije.

- U školi nisam bila briljantna, da priznam i da mi je jednom nastavnik matematike krišom “doturio” dva rešena zadatka na kontrolnom, jer sam oduvek više volela književnost i društvene nauke, ali sam zato, u igri i u atletici, morala da pobeđujem! - kaže nam Vera. - Bila sam radna, uporna, vrlo živog duha. Nisam dozvoljavala da izgubim ni u “kencima”. Hiroviti, tvrdoglavi karakter vukao me je napred. Uvek sam imala cilj. Nakon osvojenih školskih takmičenjima i kroseva, poželela sam da budem najbolja u Srbiji. Kada se to ostvarilo, morala sam da ponovim uspeh na jugoslovenskom nivou, pa da budem najbolja u Evropi, i na kraju, poželela sam da oborim svetski rekord.

Trijumf Vere Nikolić na EP u Budimpešti 1966, kada je imala 18 godina

Suprug Pajo, pedantni kolekcionar dokumentacije o internacionalnoj karijeri svoje lepše polovine, neretko ume da joj kaže da su “treneri imali debele živce za nju”. Ali, upravo je nemirni karakter Veru doveo do reprezentacije kao šesnaestogodišnjakinju, pomogao da osvaja zlata na Mediteranskim i Svetskim igrama, da se domogne titule na EP u Budimpešti 1966. i svetskog rekorda dve godine kasnije, kao i da osvoji bronzu na EP u Atini 1969, novu titulu evropske šampionke u Helsinkiju 1971, i peto mesto na OI u Minhenu 1972. godine.

Pročitajte još: REKORDI OBASJALI MRAČNU ISTORIJU: “Novosti” na Olimpijskom stadionu u Berlinu

JEDINA žal ostala je za Olimpijskim igrama u Meksiku 1968, gde se Vera u 20. godini slomila pod pritiskom najava da je zlato imperativ. Priseća se da je na otvaranju ceremonije himnu domaćina, komentator ispratio govoreći “da će se tako za sedam dana slušati jugoslovenska himna, kada Vera...”

Omiljena fotografija Vere Nikolić / Foto Lična arhiva V.Nikolić

- Da su mi samo rekli “trči najbolje što možeš”, ali nisu, nego su me štampa, javnost, svi, već videli na postolju i ja sam, jednostavno, poklekla, odustala, pitajući se šta će biti ako budem druga - svedoči “Zlatna Vera”, kako su je prozvali nakon prvog zlata osvojenog za SFRJ. - Zato u svakoj prilici apelujem na novinare i navijače da ne opterećuju naše sportiste. Niko više od njih ne želi uspeh, daće sve od sebe, uradiće sve što znaju.

Povratak atletici ohrabrio je predsednik Tito na prijemu olimpijaca. Reči “glavu gore Vera, hoću još našu himnu da slušam” bile su presudne da shvati da mora ponovo da veruje u sebe.

- Na prvom treningu u Dinamu, u Zagrebu, gde sam nastavila karijeru nakon razlaza sa Petrovićem, moj drugi trener Leo Lang, star 50 godina pobedio me je na 5 kilometara! - kaže nam Nikolić. - To vam govorim da bi shvatili koliko je težak, pretežak povratak sportiste. Sebi sam pričala: Vera, sada ćeš da pljuješ krv, ali vratićeš se. Ti još možeš da trčiš, ti još možeš da caruješ.

I zaista, vrlo brzo, bila je ponovo u evropskom vrhu.

ATLETIKU je napustila 1974. godine i dve godine kasnije udala se za Paju Ćasića iz okoline Pakraca i u srećnom braku dobila troje dece, ćerku Jelenu i sinove Milana i Dejana. Radila je u dubravskoj opštini i sve do 1991. godine nije slutila da će se prekinuti harmoničan i lep život, da će prestati da postoji zemlja pod čijom je zastavom ponosno trčala i da će sa decom i jednom torbom morati u zbeg u Srbiju. Suprug Pajo bio je uhapšen, pa pušten u razmeni.

- Ostali smo bez svega, ali i u teškim vremenima, kada je gorela Zapadna Slavonija uspeli da sačuvamo našu porodicu - govori nam Vera, u čijem srcu, uverava, nema mesta mržnji. - U Kruševcu smo krenuli ispočetka, a bilo je teško da se deca prehrane, iškoluju. Uspeli smo. Jelena je završila Filološki fakultet, Dejan je otišao u advokaturu, Milan radi u firmi, a pre svega su čestiti. Tako su vaspitali i naše divne unuke.

Pročitajte još: DOKTOR IVANE ŠPANOVIĆ, ZA "NOVOSTI": Rizik je bio prevelik

Vera sa predsednikom Titom na prijemu olimpijaca 1968.

Vera i Pajo uče potomke da ljude dele samo na dobre i loše. I oni, lično, ne veruju u drugačije podele. Otuda su sačuvali mnoga prijateljstva i dobrodošli su u svakom gradu i državi. Kuća im je u Kruševcu, gde se redovno okupljaju njihova deca i unuci Vukašin (15), Veselin (11), Maša (8), Mila (7), Vera (6) i Lena (4).

Vera sa peharom 1968. u Londonu

- Iako sam bila vrlo stroga u vaspitavanju, bila sam realna i oduvek mislila da kroz decu ne smete da živite svoje ambicije - priča Vera Nikolić. - S druge strane, samo moj suprug zna koliko je zahtevno živeti sa mnom. Imala sam sreću što smo se zavoleli. Među nama je oduvek vladalo neograničeno poverenje i razumevanje za različita interesovanja i ukuse.

Vera sa suprugom Pajom i unucima Vukašinom, Veselinom, Mašom, Verom i Milom, nedostaje tada vrlo mala Lena / Foto Lična arhiva V. Nikolić

UPRAVO su se, kaže nam Vera, vratili sa EP u Berlinu, gde su prisustvovali na poziv Evropske atletske federacije. Britka na jeziku, odmah ocenjuje da šampionat nije bio kompletan bez ruskih takmičara i dodaje da žali što ispaštaju i sportisti koji se nisu ogrešili o etiku. I dok nas uverava da će se povređena Ivana Španović brzo vratiti u formu i da Dragani Tomašević neće sledeći put izmaći medalja, donekle zagonetno primećuje da su je pomalo iznenadili pojedini rezultati na prvenstvu - delimično su stagnirali. U kom smislu, pitamo.

Pročitajte još: PO SVAKU CENU ŽELELA DA SKAČE: Trener Obradović sa ostatkom stručnog štaba jedva ubedio Ivanu da odustane od finala

Vera Nikolić 1968. obara svetski rekord u trci na 800 metara sa 2:00,5 istrčanih na "Kristal Palasu" u Londonu

- Pa, na primer, ove devojke na 800 metara trčale su sada 2,00,37, nešto mislim da sam u Helsinkiju trčala brže - kaže, za “Novosti”, Vera Nikolić, prisećajući se tog trijumfa pre pola veka zagledana u daljinu pogledom u kojem se može videti prkos svojstven samo šampionima i koji poručuje da si prvi ako veruješ da je to moguće.