NIKO NIKAD KAO DELFINI: Vaterpolisti Srbije od osamostaljenja znaju samo za trofeje na velikim takmičenjima

NIKO nikad kao "delfini". Vaterpolisti Srbije od njenog osamostaljena 2006. godine suvereno vladaju svetskom scenom. Retke su reprezentacije u bilo kom sportu kao naša, koja može da se pohvali da je u jednom trenutku, posle osvajanja Olimpijskih igara 2016. u Riju, bila vlasnik svih mogućih titula. Iz pobedničkog ritma ih nije izbacio ni prošlogodišnji blagi pad, kada su na SP u Budimpešti osvojili bronzanu medalju. Već na ovogodišnjem 33. EP u Barseloni pokazali su svoju moć, a večeras će se sa domaćom Španijom boritiza svoju četvrtu uzastopnu titulu prvaka Starog kontinenta.

"Delfinima" naročito prijaju evropska prvenstva. Na svih sedam, od 2006, osvajali su medalju. Prvu zlatnu medalju Srbiji doneli su baš oni, i to na EP 2006. u Beogradu. U Malagi 2008. su nesrećno, posle produžetaka, izgubili od Crne Gore, a jedino polufinale koje su izgubili zbilo se 2010. u Zagrebu, kada su bili slabiji od Hrvatske. Ali, i u Zagrebu peli su se na pobedničkom postolje i u Beograd su se vratili sa bronzanom medaljom.

Pročitajte još: NAPAD NA 8. ZLATO: “Delfini” u finalu EP igraju sa Španijom

Na evropski tron su se na impresivan način vratili u Ajndhovenu 2012. kada su se u finalu revanširali Crnoj Gori za poraz u Malagi. Prvo mesto su na fantastičan način sačuvali u Budimpešti 2014, pošto su u odlučujućem meču preslišali Mađare. Treću krunu zaredom su sigurnom igrom sačuvali u Beogradu 2016, u nezaboravnom finalu u prepunoj beogradskoj "Areni" protiv Crne Gore.

Mirnoću im je pred Barselonu donela i "Uniqa", zvanično osiguranje vaterpolo tima Srbije. Prestonicu Katalonije ranijih godina nismo pamtili po previše lepih vestima, naročito nam se urezalo sedmo mesto na SP 2013. godine. Srećom, ovog puta su naši momci delovali odlučno i spremno za velika iskušenja.

Kako su imali malo vremena za pripreme formu su brusili na Mediteranskim igrama u Taragoni (Španija). Osvojeno prvo mesto donelo im je neophodno samopouzdanje za 33. Evropsko prvenstvo, na kojem su prve nedelje u mečevima grupe D sa Rumunijom (11:5), Rusijom (11:9) i Slovačkom (13:5) gradili su igru za najvažnije utakmice na Šampionatu. Da su spremni za izazove pokazali su izvanrednim partijama, naročito u odbrani, u četvrtfinalu protiv Mađarske (8:5) i u polufinalu protiv svetskog prvaka, Hrvatske - 9:7. Bez obzira na večerašnji rezultat oni su već ostvarili veliki uspeh.

Pročitajte još: HRVATSKI MEDIJI POSLE VATERPOLO POLUFINALA EP: Najprljavija igra Srbije ikada!

Igre u katalonskoj prestonici su i podstrek u stvaranju tima za Olimpijske igre u Tokiju, gde im je jedini cilj - nova zlatna medalja. A na Igrama znaju samo za uspehe. U Riju su uspeli da se domognu zlata, koje se čekalo još od 1988, kada je SFRJ u Seulu osvojila prvo mesto. Pre toga su se tešili bronzama u Pekingu 2008. i Londonu 2012.

Jedino su na Svetskim prvenstvima znali i da se okliznu i kući vrate bez medalje. To se desilo dva puta, 2007. u Melburnu, gde su bili četvrti i 2013. u Barseloni, u kojoj su bili sedmi. Ali, diče se i sa dva zlata (2009. Rim i 2015. Kazanj) i jednim srebrom, 2011. Šangaj.

Najuspešnija su reprezentacija u Svetskoj ligi, koju su osvajali 10 puta. Imaju i bronzu iz Podgorice 2009. Nedodriljivi su u Svetskom kupu, pobeđivali 2010. u Budimpešti i 2014. u Alma Ati.

Tu su i dva mediteranska zlata, zlato i dve bronze na Univerzijadi.

Pročitajte još: VATERPOLO INTERNACIONALCI: Igra motiv, a ne novac...

Uz to mogu da se pohvale da su Vanja Udovičić, Filip Filipović i Duško Pijetlović bili najbolji vaterpolisti sveta, a selektor Dejan Savić najuspešniji trener na planeti.

SVA EVROPSKA PRVENSTVA

1926. BUDIMPEŠTA - 1. Mađarska, 2. Švedska, 3. Nemačka, Jugoslavija nije učestvovala

1927. BOLONjA - 1. Mađarska, 2. Francuska, 3. Belgija, Jugoslavija bez plasmana

1931. PARIZ - 1. Mađarska, 2. Nemačka, 3. Austrija, Jugoslavija nije učestvovala

1934. MAGDEBURG - 1. Mađarska, 2. Nemačka, 3. Belgija, 5. Jugoslavija

1938. LONDON - 1. Mađarska, 2. Nemačka, 3. Holandija, Jugoslavija nije učestvovala

1947. MONTE KARLO - 1. Italija, 2. Švedska, 3. Belgija, Jugoslavija bez plasmana

1950. BEČ - 1. Holandija, 2. Švedska, 3. JUGOSLAVIJA

1954. TORINO - 1. Mađarska, 2. JUGOSLAVIJA, 3. Italija

1958. BUDIMPEŠTA - 1. Mađarska, 2. JUGOSLAVIJA, 3. SSSR

1962. LAJPCIG - 1. Mađarska, 2. SSSR, JUGOSLAVIJA

1966. UTREHT - 1. SSSR, 2. DR Nemačka, 3. JUGOSLAVIJA

1970. BARSELONA - 1. SSSR, 2. Mađarska, 3. JUGOSLAVIJA

1974. BEČ - 1. Mađarska, 2. SSSR, 3. JUGOSLAVIJA

1977. JONKPING - 1. Mađarska, 2. JUGOSLAVIJA, 3. Italija

1981. SPLIT - 1. SR Nemačka, 2. SSSR, 3. Mađarska, 4. Jugoslavija

1983. RIM - 1. SSSR, 2. Mađarska, 3. Španija, 4. Jugoslavija

1985. SOFIJA - 1. SSSR, 2. JUGOSLAVIJA, 3. SR Nemačka

1987. STRAZBUR - 1. SSSR, 2. JUGOSLAVIJA, 3. Italija

1989. BON - 1. SR Nemačka, 2. JUGOSLAVIJA, 3. Italija

1991. ATINA - 1. JUGOSLAVIJA, 2. Španija, 3. SSSR

1993. ŠEFILD - 1. Italija, 2. Mađarska, 3. Španija, Jugoslavija nije učestvovala

1995. BEČ - 1. Italija, 2. Mađarska, 3. Nemačka, Jugoslavija nije učestvovala

1997. SEVILjA - 1. Mađarska, 2. JUGOSLAVIJA, 3. Rusija

1999. FIRENCA - 1. Mađarska, 2. Hrvatska, 3. Italija, 7. Jugoslavija

2001. BUDIMPEŠTA - 1. JUGOSLAVIJA, 2. Italija, 3. Mađarska

2003. KRANj - 1. SCG, 2. Hrvatska, 3. Mađarska

2006. BEOGRAD - 1. SRBIJA, 2. Mađarska, 3. Španija

2008. MALAGA - 1. Crna Gora, 2. SRBIJA, 3. Mađarska

2010. ZAGREB - 1. Hrvatska, 2. Italija, 3. SRBIJA

2012. AJNDHOVEN - 1. SRBIJA, 2. Crna Gora, 3. Mađarska

2014. BUDIMPEŠTA - 1. SRBIJA, 2. Mađarska, 3. Italija

2016. BEOGRAD - 1. SRBIJA, 2. Crna Gora 3. Mađarska