Božana Ostojić: Nas u Srbiji krasi taj talenat za uspešno organizovanje manifestacija od svetskog značaja

Višetruki nacionalni šampion, reprezentativac, nosilac timskog rekorda u
Ginisovoj knjizi rekorda. Sada, Predsednik Saveza organizacija podvodnih
aktivnosti i članica Izvršnog biroa Svetske ronilačke federacije - Božana
to je mlada sportska grana koja je još uvek u povoju, ali koja se razvija,
jača i postaje sve popularnija. Naravno da sam ja prosša kroz one početne
faze razvoja u nas, ?rasla? i razvijala se, a onda, što je po meni normalan
sled, ušla sam u rukovodeće strukture s ciljem da ovaj sport unapredim,
izvučem iz anonimnosti, postavim na zdrave osnove. Pa, normalno je i da uz
organizaciju u zemlji uđem i u organizaciju sve veće svetske ronilačke
porodice?

2. Koliko je iskustvo takmičara doprinelo uspešnom poslu sada, na tako
sticala tokom karijere, sada mi mnogo pomaže u sagledavanju i
prevazilaženju raznih situacija, a sve u cilju daljeg razvijanja ovog
suočavamo rešavamo u hodu, ima i po neka improvizacija, ali su veoma
uspešne. Za sada sve teče po planu, naišli smo na odgovarajuću pozitivnu
reakciju države Srbije koja je prepoznala trenutak i šansu zemlje za
afirmacijom. Adute imamo, nade u uspeh takođe. Optimisti smo, ali prognoze
su nezahvalne, pogotovo u ovom sportu gde su pojedine zemlje daleko ispred
nas i u pogledu funkcionisanja saveza, imaju daleko moćniju finansijsku
osnovni postulat da sportista bude u takmičarskoj formi toliki niz
uspeha, euforije, razočarenja, teškoća s kojim sam se susretala, ali sve
probleme rešavala sam i o(p)stajala. Mislim, čak, da su mi problemi i
nedaće samo ojačali karakter i uverenje da mogu da uspem. Koliko sam
uspela? Pa, zadovoljna sam?

5. Poznati smo kao gostoljubiv narod i sjajni organizatori velikih
takmičenja. Kako animirati našu publiku da dođe na bazen 25. Maj i Adu
talenta za organizaciju. Stoga, molim sugrađane da u velikom broju dođu na
ekspedicije preronila je pećinski sistem u Meksiku dug 92 km i osvojili
svetski rekorder u ronjenju na dubini od 127, 8 metara, spašavajući kolegu.
Da li ste ponosni na taj podatak? Kakva osećanja izaziva sećanje na taj
onaj kada sam spasavala kolegu. Bili su to stresni trenuci, velika
odgovornost, adrenalin do maksimuma. Naravno da sam ponosna, ali na sve što
je u vezi moje karijere. Sećanja su uvek važna u životu, posebno u sportu.
Šta reći. Bogata sam. Bogata onim što mi je pružio sport i karijera. Pod
usko vezan za moj sport. Već univerzalni, svevremenski. Mladi moraju da
veruju u sebe, da daju sebi cilj i da ga ostvare. Koliko će u tome uspeti,
individualno je, ali svaki uspeh, pa makar i samo bavljenje sportom je uspe
kojim se treba ponositi?

8. Ronjenje u vreme kada ste počeli i ronjenje sada u nas i u svetu.
bio u povoju. Bila sam svedok razvijanja u svetu i kod nas. Ogromna je
razlika, pre svega u bezbednosti, ali i sprezi nauke i biznisa. Sličnost?
primenljivi kod nas u Srbiji ili je sve prepušteno slučaju, talentu i
pravcu da se neke stvari izmene, uslovi poboljšaju, ulaganja u sport
povećaju, zakoni se izmene, prilagode potrebama sporta, posebno onih malih.
u stonom tenisu, jeste slaučajnost, jeste iznenađenje, ali ne treba
zaboraviti važnu činjenicu. Srbija je sportska nacija. Mi smo talentovani,
mentalno jaki, uporni, a to su prerogativi uspešnih.