Radnički je preživeo vek, sledeći neće bez pomoći

PROŠAO je gotovo ceo vek od kada je 1920. godine osnovano Sportsko društvo Radnički. Iako je zaživelo u Ulici kraljice Natalije, u zdanju današnje Matematičke gimnazije, klub je svoju ogromnu tradiciju i uspehe stekao na Crvenom krstu, gde se i danas nalazi.

Možda je najbolje reči svojevremeno izrekao legendarni Krstaš, glumac Dragan Nikolić, koji je odredio mesto koje Radničkom pripada. Tada je rekao da postoje tri hrama na Crvenom krstu.

- Jedan je posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, drugi je hram kulture - Beogradsko dramsko pozorište, a treći je hram sporta SD Radnički - govorio je Gaga.

PROČITAJTE JOŠ: Vučić pokrovitelj proslave 100 godina osnivanja SD Radnički

Tako je, zaista i bilo.

TEŽNjA ZA SLOBODOM

Ime kluba govori o njegovim predratnim članovima, koji su većinom bili deo radničke klase - rekao nam je domaćin i predsednik Košarkaškog kluba Goran Kalinić. - Ti ljudi bili su velike patriote. Radnički je dao čak 17 narodnih heroja, a više od 120 članova je poginulo tokom Drugog svetskog rata.

PROČITAJTE JOŠ: Novi problemi za SD Radnički: Na Crvenom krstu ponovo seku struju

PRVI čovek koji je pogubljen u Beogradu, kada su Nemci okupirali grad 1941. godine, bio je Svetozar Milin - Cveće, član Radničkog. Kao znak odmazde i upozorenja Nemci su ga obesili na Terazijama.

Mnogi drugi, čije živote je obeležila vernost klubu, bili su odane patriote i položile su živote za slobodu, koju su "obični ljudi" večito sanjali u ovom gradu.

- U posleratnom periodu klubu se posvetio narodni heroj i general Vasilije Čile Kovačević - dodaje Kalinić. - Ubrzo, sportsko društvo broji 14 klubova, u kojima se ističu bokseri, košarkaši, rvači... Samo ženski košarkaški klub osvojio je šest titula šampiona Jugoslavije.

Sala gde igrači treniraju

Članovi su veoma vezani za deo grada iz kojeg potiču - Crveni krst. Popularni Krstaši su ljudi koji snažno i šarmantno ispoljavaju svoj lokalpatriotizam, pa tako, pored Dragana Nikolića, veliku posvećenost pokazuje njegov kolega Goran Sultanović, kojeg zatičemo ispred zgrade Radničkog. Očigledno je da mu je to "prirodni" ambijent.

Sebe su "uzidali" ovde i legendarni treneri Milan Ciga Vasojević, Bata Đorđević, Slobodan Piva Ivković, zatim njegov brat a svetski autoritet Dušan Duda Ivković... Naš sagovornik pominje još bezbroj imena, poput Nemanje Đurića, koji je, uz Koraća, bio najbolji centar i košarkaš ondašnje reprezentacije, Srećka Jarića, sjajnog plejmejkera...

- Čuveni bokser i trener Toma Hladni bukvalno je živeo na stadionu - seća se Kalinić. - Neizbežan deo "ambijenta" bio je i Jova Pajković... Jednostavno, bili su to ljudi za sva vremena. Uvek je bilo važno da budemo velika porodica, da smo mi, košarkaši, redovno išli da navijamo za boksere kada imaju mečeve, zajedno smo bodrili košarkašice, rukometašice... I, dabome, okolne kafane bile su mesta gde bi se svi na kraju okupljali, praveći strategije za potonje mečeve...

ROMANTIČARI

SPORTISTI, treneri, rukovodioci ili "obični" poštovaoci i navijači posle mečeva su hrlili u svoja okupljališta. Bila je tu poslastičarnica "Galeb" ispred pozorišta, baš kao i kafane "Kajmakčalan", "Rudo", "Voždovac", "Večiti mladoženja"... Dabome, u njima se najviše pričalo o sportu.

SD Radnički imao je oduvek vrhunske boksere

- Tako je, na primer, krajem šezdesetih postojao Rukometni klub "Mladi proleter", koji je ušao u sastav sportskog društva ponevši naše ime - nastavlja Kalinić. - Već 1972. godine postaje prvak Jugoslavije, da bi od tada stekli čak 36 domaćih i evropskih titula, što ih, uz Vaterpolo klub Partizan, svrstava među najuspešnije domaće klubove svih vremena! Tako je sedamdesetih godina Radnički bilo najuspešnije sportsko društvo u celoj tadašnjoj državi. Bili smo klupski prvaci u rukometu, boksu, košarci i rvanju.

Ovo sportsko društvo vodili su uticajni ljudi u državi i gradu, ali tada je bilo neko drugačije vreme. Kako objašnjava naš sagovornik, biti funkcioner u klubu podrazumevalo je ljubav i pregalaštvo. To su bili ljudi koji su omogućavali sportistima uslove za treninge i putovanja.

Srećko Jarić

- Strepimo i da ovih 45 ari zemlje koje pripadaju Gradu, a koristi Radnički, naprasno ne dobije neki "investitor", pa da sruši istoriju i podigne tržni centar na nečemu što ponosno postoji već stotinu godina - kaže Kalinić.

Jer, sportisti Radničkog su nekada bili popularniji od onih iz Zvezde ili Partizana. Zvali su ih i "romantičarima" jer su bili avangardni u svemu: igri, nadigravanju, načinu života...

PORODICA I LjUBAV

HALA u kojoj danas igraju košarkaši Radničkog nosi ime po Slobodanu Pivi Ivkoviću, velikom uzoru svih sportista i čoveku očinskog stava prema njima. Njegov brat Dušan je od 2005. godine predsednik košarkaškog kluba. Legendarni Duda je ostavio neizbrisiv trag, ne samo u domaćoj već i svetskoj košarci, a ovde je došao da pomogne svom klubu, Crvenom krstu, Beogradu i doprinese spasu njegove istorije.

Kroz nekoliko reči bio je veoma jasan: "Radnički je priča o porodici i ljubavi. Akcija za spas kluba biće ozbiljna i trajaće još dugo, ali verujem da će biti uspešna."

NACIONALNE PENZIJE

VIŠE od 60 sportista koji su nekada branili boje Radničkog danas uživaju nacionalne penzije, što govori da su u vreme karijere dosezali planetarne uspehe i donosili odličja sa najvećih svetskih takmičenja.

DRŽAVE

Od vremena kada je Radnički osnovan do danas, Crveni krst je bio na istom mestu, ali su se države menjale. Ako se prisetimo naziva svih država koje je klub promenio, počećemo od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, preko Kraljevine Jugoslavije, potom SFRJ, SRJ, SCG i, konačno, do Srbije.