ŠTERBIK ZA “NOVOSTI”: Ne treba mi penzija, a zaslužio sam je!

NIKOLA Karabatić je Nišlija dok osvaja titule, a Francuz hrvatskog porekla kad mu preti zatvor zbog nelegalnog klađenja. Veselin Vujović je “naš” dok niže uspehe sa Slovenijom, a sa klupe Srbije je oteran kao selektor koji namešta mečeve. Ko je u očima srpskih navijača Arpad Šterbik (38)? Heroj koji je doneo dve svetske bronze Jugoslaviji odbijajući pozive iz Mađarske ili izdajnik u dresu Španije koji traži srpsku penziju?

Kad iz aviona uleti na teren i odbrani tri sedmerca Francuzima ili titulom MVP finala “furiji” na svetsko zlato doda i evropsko, rado se setimo da je rođen u Senti. I da je polovinu od dve decenije staža među stativama jedan od najboljih golmana svih vremena proveo čuvajući mrežu naše reprezentacije.

PROČITAJTE JOŠ: VUJOVIĆ OŠTAR: Biti selektor Srbije je više kazna nego čast!

- Ljudi pamte ono negativno, kod nas se samo gleda crno - nije stalo Šterbiku da otkriva ono belo, zato gotovo da ne priča za srpske medije.

Od odlaska na Iberiju 2007. dao je jednu jedinu izjavu o promeni nacionalnog tima: “Sanjao sam olimpijsko zlato sa Srbijom, ali sam izgubio želju”.

Deceniju kasnije, za “Novosti”, priča o tome zašto je nestala želja, da li je zaista tražio srpsku penziju i zbog čega bi sa Špancima imao volju da u 40. godini skokne do Tokija na polufinale Olimpijskih igara ako zatreba.

- Razlog zbog koga sam rešio da više ne branim za Srbiju i danas je prisutan u našem rukometu. Kada vidim Marsenića i Abutovića po povratku iz reprezentacije u klub, znam da nisam pogrešio. Po dva-tri meseca ne možeš da se oporaviš od pljuvanja, kritika, lošeg sistema, taktika. U emotivnom si rasulu, a za nekoliko dana ideš nekoj Barseloni u goste. Pa te napadaju što u klubu daješ više, a ne gledaju širu sliku. Kakav je sistem u tom klubu, zašto tamo igramo bolje. Umorio sam se od toga, nisam više bio sposoban da dam maksimum i najpoštenije je bilo da se oprostim od reprezentacije. Branio sam od devedesetih, bilo je vreme za mlađe.

PROČITAJTE JOŠ: SRBIJA GUBI DVA TALENTOVANA RUKOMETAŠA: Braća Sunajko u Mađarskoj

Španski pasoš mu nije poturen jer je neko predvideo da će u najboljoj formi biti posle tridesete.

- Kada sam se oprostio, nisam uopšte imao ideju da zaigram za Španiju. Želeo sam da se odmorim od velikih takmičenja. Zbog broja stranaca u Sjudad Realu i birokratije sam uzeo njihova dokumenta. Tek posle nekog vremena se pojavila mogućnost da branim za Špance. Bilo mi je teško da prelomim, ali nikoga ne volim više od sebe. A Srbija nije zavisila od jednog golmana.

Najteže mu je bilo zbog saigrača i prijatelja iz bronzane generacije.

- Bolelo me je dugo. Stalno sam osećao da dugujem nešto Srbiji i imao potrebu da pomognem našem rukometu na sve načine.

PROČITAJTE JOŠ: VENI, VIDI, ŠTERBIK: Od lekara krenuo ka tituli MVP finala

O toj pomoći nikada neće govoriti javno, čak ni kada ga nazivaju španskim plaćenikom koji traži srpsku penziju.

- Na jednom fajnal-foru sretnem Božu Đurkovića i u šali mu dobacim: “Šta je sa mojom penzijom”? Čelnici RSS su sami spominjali da mi to sleduje za bronzane medalje. Setili su se toga kada sam im pomagao u nekim važnim situacijama, znaju oni dobro u kojim. Meni ne treba taj novac, ne znam ni kolika je suma u pitanju, ali znam da sam ga zaslužio više od onih koji nisu odigrali ni minut, a dobiće nagradu. Za razliku od mnogih, ja bih te pare svakako vratio srpskom rukometu.

U Kaću rukomet danas živi kao da Šterbik već prima penziju.

- Kolika je ta penzija, 500-600 evra? Mnogo više od tih nesrećnih para sam ja dao mom klubu. I nastaviću da pomažem finansijski. Nekad me zaboli što će me ljudi pamtiti samo po negativnim stvarima.

Školovan u Srbiji, a proslavio se u inostranstvu. Taj kliše iz našeg društva zario se duboko u korenje srpskog rukometa.

- Ljudi ovde misle da smo i dalje u velikoj Jugoslaviji. Sada imamo nekoliko rukometnih reprezentacija sa tog područja, a očekuju se rezultati kao da smo još uvek na tolikom prostoru. Ali i to je normalno, jer - kako su mogli košarka, odbojka, vaterpolo? Zašto novac zaobilazi naš rukomet u širokom luku? Kako je moguće da se Seha liga primila svugde osim kod nas? Klubovi iz regionalne lige igraju završnicu Lige šampiona, a gde su Zvezda, Partizan? Stalno niču novi rukometni centri po regionu, ovde se gase.

Na sve to je suvišno pitanje zašto rukometaši(ce) menjaju nacionalne dresove kao klupske? Da li se neko osvrnuo u RSS što je Mađarska nedavno odvela dvojicu-trojicu nada iz naših mlađih selekcija? Šterbika nije privolela, ali je “uvezla” brojnu radnu snagu iz južnog komšiluka.

- Onda se Marsenić vrati u Vardar posle pet poraza u šest mečeva na EP i pita se je li on kriv što svi u okruženju igraju rukomet osim Srbije, što su ispred Hrvatska, Slovenija, Makedonija...

PROČITAJTE JOŠ: ŠTERBIK HEROJ: Španija prvi put u istoriji šampion Evrope

A Šterbik pokori Evropu sa Špancima. Istog dana Danijel Šarić osvoji zlato na prvenstvu Azije sa Katarom. Zajedno su branili za Srbiju na EP 2006.

- Čuli smo se baš tokom tog vikenda, rekao sam mu da dajemo znake života u ovim godinama - kroz osmeh zaključuje Srbin na kolu “furije”.

PROČITAJTE JOŠ: EP: Maestralni Karabatić doneo Francuskoj bronzu

Ni jednom ni drugom neće biti teško da u četrdesetim stanu na gol drugih zemalja. Dok bi Petar Nenadić u 30. da se oprosti od muke.

S VUJOM NA "ZDRAVO-ZDRAVO"
ČUVAR mreže Španije je poslednji put igrao za Srbiju na EP 2006, kada se dogodila afera oko nameštanja meča sa Hrvatima. Prema izjavama nekih igrača, među kojima je bio i Šterbik, tadašnji selektor Veselin Vujović i čelnici saveza tražili su da se “kauboji” puste, jer našem timu nisu bili potrebni bodovi, a Hrvatska bi uzvratila uslugu na nekom narednom šampionatu. To klupko nije odmotano ni posle silnih demantija bivšeg šefa stručnog štaba.
- S Vujom sam i danas na “zdravo-zdravo” - poručuje Arpad.