Marija Čolić: Nisam ministarka, imamo ih dovoljno

JOŠ od vremena kada je Darko Stanić zaključao gol na Evropskom prvenstvu u Beogradu, navijači vole čuvare mreže da zovu ministrima odbrane. Sjajnog golmana muškog tima na toj funkciji je smenila Katarina Tomašević, a njena naslednica u ženskoj reprezentaciji posle 19 odbrana u remiju sa Holandijom (27:27) odbija "fotelje" i veličanje njenog učinka. Sa Svetskog prvenstva u Nemačkoj, gde Srpkinje večeras (20.30) igraju za prvo mesto u grupi D protiv Južne Koreje, Marija Čolić šalje mnogo važnije poruke.

- Nikada nisam vodila statistiku i uopšte ne znam koji mi je rekord po broju odbrana. Moja statistika je osmeh moga tima i semafor koji pokazuje rezultat. Mnogo puta sam se osećala kao igrač utakmice, a da nisam odigrala ni minut, jer u reprezentaciji nije bitan pojedinac. Ako ostvarimo dobar rezultat, sve se osećamo kao da smo bile najbolje na meču. Laska mi kada me zovu ministarkom odbrane, ali naša zemlja ima mnogo ministara. Bolje da ja ostanem samo golman Srbije - kroz osmeh priča Čolićeva, za "Novosti", iz Lajpciga.

Naši golmani već po tradiciji unose neku ludačku energiju između naelektrisanih stativa.

- Tu energiju crpim iz svog tima. Kada vidim koliko se žrtvujemo i šta sve dajemo za ovaj grb, srce počinje jače da lupa i više ništa nije bitno osim tih 60 minuta kada predstavljamo našu zemlju i naš narod. Igramo dobar rukomet, ali još ne onaj najbolji. I to je dobro, jer imamo prostora za napredak. Ova generacija može do medalje, ali tek smo prešli prvi nivo. Potrebno nam je oko tri godine da tim dovedemo na svetski vrh. Navijače bih zamolila samo za strpljenje. Verujte da ćemo sve uraditi sve za ovaj grb i da ćemo imati medalju u rukama.

Ogroman napredak se vidi u činjenici da je Holandija na prošlom SP slavila sa 16 golova razlike, a Obradović je i sa rezervnom postavom uspeo da stavi Srbiju uz rame sa evropskim i svetskim vicešampionkama.

- Nemamo mi dve postave, imamo jednu sa mnogo kvalitetnih igračica - ponovo Čolićeva izjednačava učinak svake devojke.

Ipak, povratak četiri najbolje igračice promenio je fizionomiju tima.

- Njihovo iskustvo nam mnogo znači. Ne moram da govorim o Andrei Lekić koja je došla da odigra na sopstvenu odgovornost, iako svi znamo kakav problem ima sa ramenom. Sa Draganom Cvijić i Sanjom Damnjanović smo dobili stabilniju odbranu i veliko iskustvo koje nose iz Lige šampiona, a povratak golmana Katarine Tomašević meni najviše znači. Ne mora ni da brani, dovoljno je samo njeno prisustvo u timu da se i ja osećam sigurnije.

Marija je samouvereno poručila da se sada svi boje Srbije.

- Mi se ne plašimo drugih. Naš najveći protivnik smo mi same sebi. Nije važno ko će biti rival u osmini finala, ako mi odigramo najbolje što znamo, sve je u našim rukama.

ČOLIĆEVU je u prvom meču Kineskinja pogodila direktno u glavu prilikom izvođenja sedmerca. Naš golman se šali da je potom počela još bolje da brani.

- Žao mi je što je ta devojka dobila crveni karton, čak sam rekla sudiji da nema potrebe za tim, jer svakako neće proći dalje i treba da je pusti da igra. Mnogo se uplašila, nije imala nameru da me pogodi i izvinjavala se. Ništa joj ne zameram, glava mi je i dalje na ramenima, tako da nema problema.