Šampionka stala uz rame idolima

PORODICI Stanković ostaće 26. jun zauvek zapisan crvenim slovima u kalendaru. Vanja je osvajanjem svetskog zlata donela najbližima neopisivu sreću i radost, koju su teško mogli da iskažu rečima. Otac Nenad je u ponedeljak bio najponosniji tata na planeti...

- Uzbuđeni smo, presrećni. Iznenadila nas je pozivom iz Koreje, ugušili smo se od emocija - nije bilo lako Nenadu da opiše kako se oseća. - Ona je bila radosna, presrećna. Uzela je zlato i to u društvu svojih idola, Milice Mandić i Tijane Bogdanović.

Zajedno sa starijom ćerkom Ivanom pratio je prenos mečeva i bio uz Vanju svim srcem.

- Gledali smo borbe tokom prvog dana i tada je bilo veoma teško. Treba izdržati to sve. Nekako smo istrpeli i preživeli. U polufinalu nam je već bilo opuštenije, jer smo već imali odličan rezultat u džepu.

Stankovićeva je samo još jedan proizvod TK Galeb i legendarnog Dragana Jovića, koji zna kako se prave šampioni.

- Taj klub je zaista odlična sredina. Vanja je tu počela da trenira pre osam godina. Odveli smo je na trening sa našim prijateljima i ostala je tamo. U tom trenutku bilo je bitno da postoji disciplina, da se deca igraju i da se uopšte bave sportom. U Galebu je stasala, izrasla u divnu devojku.

Već kao mala pokazala je talenat za tekvondo.

- Gale nam je često pričao kako njeno vreme tek dolazi. Uz njega je sa Vanjom najviše radio Uroš Todorović. Neizmerno smo im zahvalni, kao i ostalima u klubu. Dali smo im odrešene ruke, imali smo maksimalno poverenje.

Dug je put bio od perspektivnog borca do zvanja svetske prvakinje.

- Mi smo joj davali najveću podršku. Na početku je na nama bilo da je vozimo, da obezbedimo putovanja, opremu... Trebalo je biti strpljiv i čekati rezultat. Kasnije je pomagao mnogo i klub, a posle kad se već dokazala na najvećim takmičenjima, onda i Savez. Bilo je i loših rezultata, ali verovali smo u nju.

Treninzi uz devojke koje imaju olimpijske medalje, bili su samo motiv više za Vanju.

- Radila je sa vrhunskim borcima, preko njih je sticala neverovatno iskustvo, snagu, energiju. Sve su to profesionalni treninzi, sjajno organizovani. Ipak, i pored Jovićevih reči da se strpimo samo još malo, nismo verovali da će ovako brzo da se popne na svetski tron. Ali, eto, nismo se mešali... Uspeh je došao, a mi sad možemo samo da budemo presrećni što je ispisala istoriju, i još u Koreji, postojbini tekvondoa - zaključio je Stanković.

STARIJA sestra Ivana je nedavno pripremala Vanju za matursko veče, a već nekoliko dana kasnije raduje se svetskom zlatu.

- Svi smo u šoku. Ne znamo baš ni kako da se ponašamo. Dreka, vriska, suze... Svega je bilo - opisala je Ivana i osvrnula se na nedavno završenu školsku godinu. - Vanja je sa svim peticama završila Sportsku gimnaziju. Veoma je revnosna, trudi se da uklopi sve. Vratila se sa priprema, jurili smo po haljinu, a evo je sad na svetskom tronu.