Veselin Vujović: Odbio sam Đinđića, u politiku nisam želeo

MORALO je u ovom "buretu baruta" da se snimi 100 ratnih filmova kako bi "lepa sela prestala lepo da gore", a publika rado gledala i "babu kako se češlja" umesto bombi i pucnjave. Zapaljeno je na hiljade baklji i zastava, ali se sa balkanskog platna još nisu skinuli tenkovi i vrbe. Na sportski repertoar stigla je priča o Šapčaninu sa Cetinja koji penje slovenački rukomet na Triglav i pušta sve "krive Drine" niz Vardar, kome gospa iz Međugorja "može da podigne ruku za pasivan napad", a on će je prihvatiti kao ruku pomirenja.

Dimenzije terena za Veselina Vujovića (56) su granice bivše Jugoslavije, a kroz život ide fintirajući Babiće i Goluže koji odbranu zasnivaju na "braniteljima" i želji da sa zlatom puste "Lijepu našu" za poginule u ratu. Nije li simbolično što Hrvati na kraju uvek ostaju samo sa bronzom, a sad im je čak i to oduzeo jedan - Jugosloven?

- Kod njih je politika mnogo bliža sportu nego kod nas. Dodvoravaju se uvredama na račun nekoga ko je državni neprijatelj kako bi došli do funkcije. Ja ne mogu posmatrati nekog kao državnog neprijatelja kad tamo imam prijatelje. Ne pričam sada o kolegama, ali među ljudima koji imaju takav rečnik mnogi bi želeli da im se digne spomenik, a nisu zaslužili ni ime na grobu - na početku razgovora, za "Novosti", odzvanjaju rečenice Vujovića kao neke kultne iz filmova.

* Mnogo više nego one političke priče oko čokoladica?

- Pokojni Zoran Đinđić je lično dolazio tri puta u Šabac da bi me angažovao. Imao sam člansku kartu sa brojem 37. Valjda mu je trebalo ljudi koji nešto umeju i znaju, a ja demokrata. Tada su vrlo popularni bili radikali, pa se pravila koalicija da se pobede. Nisam se slagao sa njihovom politikom, ali ako toliki ljudi za njih glasaju, možda moja politika nije dobra. Pustite ih da budu na vlasti, pa nek ih pljuje onda onaj ko ih je izabrao ako ne valjaju.

* Ima tih sportista čija reč vredi više nego hiljade političkih dijaloga. Novak se ne naljuti kada greškom kažu da je iz Hrvatske.

- Đoković je bolji ambasador od Vučića i mnogih drugih koji nas predstavljaju u svetu. Najveći sportista koga smo ikada imali!

* Ima i tih sportova koji su kihotovska borba s vetrenjačama u vidu dronova, a sada su i olimpijski?

- Još kada im je priznata rukometna liga dole, želeo sam da je osvojim sa srpskim timom. Rekao sam: Dajte mi ekipu u Mitrovici, da pobedim Kosovo. Isto je i sad. Pustite ih da se bave sportom. Doći će dan kada će morati da se odigra Srbija - Kosovo. Ne znam da li ću doživeti da to bude bez krvi i ludila, mator sam. Ali zarad ovih mlađih - izađi, pobedi ih, pokaži da si bolji i nek' ide život. Bez obzira na sav trud, Kosovo smo izgubili. Ne može neko njima da proda njivu pa u kafani u Čačku naručuje "Oj, Kosovo". Ono se ne brani iz Srbije, već dole. Nikad neće biti novog referenduma, i onda moraš da prihvatiš stvari.

Sa reprezentacijom Slovenije je nedavno na SP osvojio bronzanu medalju

* Da ste sada na funkciji u rukometu, leteli biste sa nje. Ali i posle optužbi o prodaji meča Hrvatima i uspeha sa Zagrebom i Slovenijom, osećate se kao - naš.

- Svetski, a naš, kako volimo da se busamo. Od 17. godine sam u Šapcu, 38 godina u Srbiji, ovo je moja zemlja, bez obzira na sve ružne stvari koje sam doživeo u sportu, od običnog čoveka ništa nikad ružno nisam čuo. Ali ovde se brzo odričemo kvaliteta, a svojatamo uspehe. Kritikuje se Nole, naš najveći sportista. Slavi se neki inženjer koji je uspeo u svetu a ovde nije dobio ni stipendiju. Rukometaši su super kad pobede Hrvate u Beogradu. A oni posle godinama nemaju roming, pa se ugase čim izađu u inostranstvo, odjednom su nedostupni.

* Rukomet je u Srbiji kao dete iz prethodnog braka koje niko ne želi da čuva, a mnogi bi sad želeli da se starateljstvo dodeli Vujoviću.

- Od "čućemo se" do toga da se nikad nismo čuli. Tako je teklo sa Srbijom. Večiti sam kanditat Srba i Crnogoraca. Hrvati su svetski tim, to je profesionalni izazov. Ali, imam ugovor sa Slovenijom.

* Da u polufinalu igraju Srbija i Crna Gora, a Hrvatska i Makedonija, Vujović zna na čijoj bi klupi sedeo.

- Ni na jednoj!

* Bile bi to dve stolice, ali dokle god sedite na trećoj, slovenačkoj, nećete o tome?

- Najkomotnije bih se osećao da vodim Srbiju i Crnu Goru. Ali, ja sam težak čovek, nema improvizacije ako hoćeš u vrh. Slovenci su mi dali odrešene ruke, zamenio sam 14 igrača za godinu dana. To ne bi izdržale ni veće rukometne sile. Kada bih bio selektor Srbije, poklonio bih legendama po sat i doviđenja.

* Kazaljke već godinama otkucavaju pet do 12 za srpski rukomet, EP u klizanju,

- Nekome tako odgovara, drugi sportovi žele da rukomet dobije manji deo kolača. Ne znam kako su Đurković i Peruničić, koji je u ministarstvu za sport, to dozvolili. Koliko imamo ledenih dvorana u zemlji, a koliko rukometnih terena? Rukomet je bogomdan ovom narodu, izmišljen za njega. A mnogima odgovara da decu privole na drugi sport.

* U filmu o Vujoviću morali bi mnogo da utišavaju psovke?

- Brutalan sam na terenu, ali znam da se izražavam van njega.

* Razumeju li mladi Slovenci taj jezik? Na terenu i van njega...?

- Ma znaju oni sve, slušaju Miroslava Ilića i Cecu. Nekad vidim da me gledaju bledo, pa usporim i počnem da sričem, a oni mi se smeju.

* Ne treba, dakle, titl?

- Gledam seriju u Zagrebu i ne razumem kakva je razlika da li će se rode vratit' ili vratiti?

U dresu Metaloplastike igrao na poziciji beka

LEPI ZA ZETOVE, NE I ZA BOJ

* "SAD morate da izginete, da date sve u životu", vikao je Vujović na tajm-autu u meču za bronzu, kada su Slovenci stizali minus osam u meču protiv Hrvata.

- U takvim situacijama nema taktike. Treba mi samo "krv". Često kažem igračima: "Lepi ste za zetove, al' ne bih u boj s vama." Vidno sam bio razočaran na poluvremenu, jer se nisu borili. Šta sam im rekao, to nek ostane za kafanu.

SLOVENCI NISU HLADNI

* VUJOVIĆ je napravio najveći uspeh u istoriji slovenačkog rukometa na planetarnim šampionatima, pa ga porede sa Čakom Norisom, a on odgovara da je i jači i lepši.

- Kažu da su Slovenci hladni, a toliko su emotivno doživeli sve ovo. Napravili su nam doček već u Zagrebu. Kada smo sleteli, pomislio sam da smo stigli u Ljubljanu. Pratili su naš autobus, havarija je nastala na granici, kolaps. Mnogo im znači ovo, drago mi je što sam pomogao.

ČUKARIČKI I REAL?

* UMORIO se Veselin Vujović od demantovanja da je na EP 2006. kao selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore tražio od igrača da prodaju meč Hrvatima. U prošlom intervjuu za "Novosti" je rekao da je to kao jastuk koji baciš sa vrha zgrade i onda treba da pokupiš sve perje. Sad je imao novo poređenje:

- Da li bi od Čuke tražili da proda meč Realu? Real bi svakako to dobio.