Tijana Bogdanović za “Novosti”: Gale me vodi putem šampiona

TEK što je zakoračila u svet odraslih, shvatila je da se nalazi u zemlji šampiona. U 2016. Tijana Bogdanović budna je sanjala svoje snove. Sve je počelo u januaru, kada je sa nepunih 18 godina rezervisala kartu za let ka Riju. Proslavila je punoletstvo u maju, a kao najdraži poklon stigla je titula evropskog šampiona u tekvondu. Međutim, Tijana nije želela da se probudi iz sna, nastavila je da "bije" starije protivnice bez straha u očima i sa širokim osmehom na licu, sve do trenutka kada je kao kruna petnaestogodišnjeg rada u njenim rukama zasijala srebrna medalja na Olimpijskim igrama u Brazilu. OKS je izabrao i za najbolju sportistkinju Srbije.

- Uvek kažem da sam imala tu sreću da dođem u TK Galeb i upoznam Dragana Jovića Galeta - već na startu priče za "Novosti" Tijana ističe ko joj je pomogao da postavi sportske temelje za još jedan istorijski rezultat Srbije u tekvondu, posle zlata Milice Mandić. - Zahvalna sam roditeljima, koji su me doveli tu i prepustili da me vodi putem šampiona, koji Gale očigledno veoma dobro poznaje. Da nije bilo njega, sigurno ne bih bila na nivou na kom sam sada, a ono što nas uči nije samo tekvondo, već i ponašanje, kultura, učtivost, poštovanje i sve u svemu da budemo pravi ljudi, što nam pokazuje ličnim primerom. Već 25 godina stvara šampione. I generacije pre mene su mi bile i još su uzor u mnogo čemu.

Već u septembru Tijana se vratila u realnost. Da povratak u školsku klupu što bezbolnije podnese, pobrinuli su se đaci i profesori Sportske gimnazije, koji su je dočekali raširenih ruku...

- Svi su imali razumevanja za moje obaveze i pre i posle OI, pomagali su mi i na taj način su i oni postali deo olimpijske medalje. Kada sam se vratila, profesori su bili strpljivi i dali su mi vremena da nadoknadim propušteno. Za to je najzaslužnija moja razredna Irena Radojičić, jer me gledala kao sopstveno dete i veliko joj hvala na tome. Bez svih njih zaista ne bih mogla da imam mir u toku pripremnog perioda za Rio, bili su mi izuzetna podrška.

Svaki dan sa prijateljima je lep, a posebno kada se slavi najveći uspeh u karijeri.

- Dobijala sam poruke podrške pre takmičenja, a po povratku sam napravila proslavu za sve drage ljude. Tu su bili drugari iz Sportske gimnazije, koji najbolje razumeju koliko je truda bilo uloženo jer i sami svi imaju iste obaveze. Kao i društvo iz stare Farmaceutsko-fizioterapeutske škole, i iz osnovne. Mnogo ih volim i zahvaljujem što ih imam.

S obzirom na to da je Tijana već deceniju i po u "srodstvu" sa ovim borilačkim sportom, teško bi mogla da zamisli sebe bez njega...

- Od treće godine sam u tekvondu, što je skoro ceo moj život. Možda bih se da nisam to što jesam, posvetila najviše školi.

Za šampione nema odmora, nova godina donosi i nove izazove. Kratak predah dozvoljen je samo za novogodišnje praznike...

- Novu godinu ću proslaviti sa dragim društvom, a Božić s porodicom. Imamo ritual za Božić da idemo u selo kod babe i dede i ostale rodbine, i zajedno sve dočekamo sa mnogo ljubavi i radosti.

Bile medalje tu ili ne, stavka broj jedan u Tijaninom životu jeste porodica. Svaki momenat proveden u toplom domu, koji deli sa dve sestre, bratom i roditeljima je za nju posebna vrednost...

- Mislim da su moje dve sestre i brat najveća sreća i trenuci provedeni s njima su nezaboravni. Uvek je veselo u porodici, nikada nije dosadno, srećna sam što ih imam pored sebe, zaista oni mogu da mi ulepšaju svaki dan i poprave raspoloženje. Oni su nešto najvrednije u mom životu, i zahvalila bih im što me trpe, što se raduju mojim pobedama, teše me kada ne ide kako treba, i što su tu uvek.

Svako od njih predstavlja po jedan deo porodične slagalice Bogdanović.

- Zvezdana, kao najstarija, uvek je tu da udeli neki dobar savet. Helena kao mlađa sestra da sasluša, da odgleda film sa mnom, i da pomognem ja njoj oko njenih problema. I Žarko kao najmlađi da razveseli svojom energijom i oraspoloži smehom, ludim idejama, kao i da se igramo zajedno - pojasnila je Tijana odakle crpi pozitivnu energiju...

OMILjEN CITAT MAJKLA DžORDANA
SLOBODNOG vremena je malo, ali Tijana uspeva da u raspored uvrsti i druženje sa knjigom.
- Najviše volim da čitam knjige iz popularne psihologije, a poslednja koju sam pročitala i koja me je oduševila je "Pazi kojeg vuka hraniš". Jedna koja je takođe ostavila veliki utisak na mene je "Heroj", nju sam pročitala više puta i uvek joj se rado vraćam. Volim da čitam i romane, jedan od lepših mi je "Prva ljubav" koji sam dobila od Milice Mandić i njene sestre Jovane.
Omiljeni citat, koji je vodi kroz život, jeste misao Majkla Džordana:
- Ako jednom odustaneš, to ti postaje navika. Nikad ne odustaj.

VOLIM PSIHOLOGIJU
BOGDANOVIĆEVA je četvrti razred gimnazije, pa joj se polako bliži odluka o nastavku školovanja...
- Baš zato što sam uživala dok sam učila psihologiju u školi, u drugom razredu, razmišljam da upišem taj fakultet. Privlači me iz više razloga, a svakako je jedan od mnogih i veza sa sportom. Psihologija je nerazdvojan deo profesionalnog sporta.