Kristina Liščević za “Novosti” pred meč sa Holandijom: Nismo pale i nema predaje!

RUKE uvis ne dižu da bi se predale, nego da bi sačuvale gol i proslavljale pogotke koji i dalje mogu da ih odvedu u polufinale. Posle prvog poraza na EP u Švedskoj, na startu druge faze protiv Nemačke (19:26), a pred duele sa Holandijom (danas 18.30) i Francuskom (sreda, 20.45) u kojima moraju da ostvare pobede, rukometašice Srbije ne vade belu zastavu, već podsećaju da brane srpsku trobojku. Do samog kraja.

Kristina Liščević je još na ona dva šampionata u Srbiji uvek u sobi kačila zastavu svoje zemlje. Sjajni srednji bek kroz asistencije deli saigračicama i energiju, patriotizam, inat i sve injekcije koje su bledolikoj ženskoj rukometnoj selekciji popravile krvnu sliku na ovom EP.

- Nema predaje dok ne bude i zvanično kraj takmičenja za nas - poručuje za “Novosti” prehlađena Kristina, kojoj ni povišena temperatura od 38,1 nije umanjila optimizam.

Oseća samo trijumfalnu groznicu koja je tresla ceo tim u prvoj fazi turnira.

- Nismo pale, imamo snagu da opet igramo kao u grupi. Iskreno, nismo došle u Geteborg sa tri preneta boda samo da bismo se pojavili u drugoj fazi. Imamo i dalje računicu i borićemo se do kraja i ovako polupovređene, bolesne.

Put do polufinala vodi preko svetskog vicešampiona i olimpijskog viceprvaka. Rukometašice su posle mnogo vremena, ne računajući dva prvenstva u Srbiji, dospele u takvo društvo.

- Naš uspeh nije došao preko noći kao što mnogi misle. Imali smo ovakvu igru i na prošlom Svetskom prvenstvu, kada smo bile 15. Ali, niko nije verovao u nas. Falilo nam je samo malo iskustva, sreće, da dobijemo zrelost u igri.

U tom procvatu je sazreo i sjajan srednji bek, koji na ovom šampionatu deli lopte i lekcije iz organizacije brzog, konkretnog napada. Sa 6,8 asistencija po meču, ukupno 27, ubedljivo vodi na listi najboljih “pakera”. Sa dodavanjima iza leđa i bez gledanja, već je u Srbiji dobila nadimak rukometni Teo.

- Nikad nisam bila šuter, a uvek su me kritikovali što toliko proigravam saigračice. Jednostavno, u tome osećam veće zadovoljstvo nego da dam nekoliko golova. Ali, nikada ne planiram šta ću uraditi, zavisi sve od postavke odbrane protivnika, taktike... Nekad mi dođe i da šutnem iz sve snage.

Kao protiv Švedske, pred sam zvuk sirene. “Bomba” za remi i važan bod.

- Sve se desilo prebrzo, da sam imala vremena da razmislim, možda ne bih ni šutnula na kraju. Do tada mi je procenat bio nula.

Ipak, taj potez je bio pun pogodak, kao i brojna dodavanja na svakom meču. Kristina ima još magije u rukama, a kao jedna od iskusnijih, sad deli ne samo lopte, nego i savete mlađim devojkama.

- Nema šta mnogo da se kaže posle onog poraza od Nemačke. Očekivale smo da će nam to biti najteži meč do sada. Otišle smo u drugi grad, drugu dvoranu, malo nam je bilo potrebno da se priviknemo na sve to. Golman Nemačke Klara Voltering nam je brzo odbranila nekoliko šuteva i malo smo izgubile ritam. Tako je to kod nas sad. Ne igraju tri igračice, a tri se “šlepaju”. Kad jedna padne, sve padamo. Ali kad jednoj krene, sve je pratimo - priželjkuje Liščevićeva ovaj drugi scenario pred odlučujuće borbe na prvenstvu.

POSLEDNjI ATOM
GOLMAN Marija Čolić obećava borbu do samog kraja.
- Nemamo više za šta da se čuvamo, daćemo i poslednji atom snage. Ako napravimo iznenađenje, imaćemo šansu protiv Francuske da obezbedimo plasman u polufinale, jer mnogo devojaka igra upravo tamo i poznajemo ih dobro.