STAVIO je tačku na nezaboravno finale sa Hrvatskom (11:4) i kao najmlađi uneo je pehar u zemlju. Jedini tinejdžer u zlatnoj vaterpolo reprezentaciji Srbije, Nikola Jakšić, često se uštine da bi se uverio da ne sanja, da je stvarno u Kazanju postao prvak sveta.

Mladi bek Partizana Rajfajzen u ponedeljak je prvi put ušao u našu redakciju kao šampion, gde mu je na velikom uspehu čestitao generalni direktor i glavni urednik Kompanije "Novosti" Ratko Dmitrović, koji mu je poželeo da nastavi zlatnim putem.

A, pre dve godine, kada smo ga predstavljali kao veliku nadu, maštao je da jednog dana zaigra na OI...

- Ma, tada nisam bio u priči. Nadao se jesam, ali da mi je neko rekao da ću da igram SP, i da osvojim zlato umro bih od smeha - dečački iskren je Nikola.

Ali, danas to više nije san.

- Postigao sam poslednji gol na Šampionatu, a da 15 minuta to uopšte nisam znao. Nisam imao osećaj, kao da sam se probudio iz sna. Voleo bih da se svako bar jednom nađe u takvoj situaciji. To je izvanredan osećaj, mene to još drži, još razmišljam o podvigu, nisam svestan da sam osvojio SP - priča 18-godišnji Jakšić.

U finalu protiv Hrvata "delfini" su bili baš moćni. Ne pamti se da je u meču za zlato bilo 11:4.

NEMA RITUALA - KADA se ulazi u reprezentaciju nema nekog rituala. Jedino možda da odmah uzmemo zlato. Tako je bilo prošle godine sa Savom Ranđelovićem, tako je sada sa mnom, neka važi i za sledećeg debitanta - kaže Jakšić.

- Stvarno smo bili kao jedno telo. Ne znam šta se desilo u polufinalu i finalu, ali je ispalo da se igramo sa Italijanima i Hrvatima. Ali, bilo je teško. Protiv "barakuda" je bilo napeto i kada smo vodili sa 6:2, pribojavali smo se da se ne vrate u utakmicu. Posle sam bio u šoku od sreće, a i sada ne znam šta smo uradili.

Pamti se i tajm-aut i Savićevi saveti sa osmehom.

- Ne mogu da se setim šta nam je rekao, osim da nam je čestitao na tituli. Bilo je to kod 10:4 i sve je bilo gotovo - sija od sreće Jakšić.

Ruku su im pružili i Hrvati, s kojima su danima bili u istom hotelu.

"PENZIONER" - REKAO mi je ministar Vanja Udovičić da sam postao najmlađi penzioner. Još ne znam šta me je snašlo. Do pre godinu dana nisam ni pomišljao da ću pričati o SP - naglašava Jakšić.

- Na 10:4 čestitali su nam, rekli svaka čast, bili su korektni. Posle smo čuli da je HRT prekinuo prenos kod ceremonije dodele medalja. Žao mi je zbog njih, ispalo je da nisu ništa uradili, a drugi su na svetu.

Kaže se da u finalu taktika malo pomaže.

- Ono se igra srcem, pobeđuje onaj ko to više želi. Kapiten Gocić nam je rekao da ako se držimo zajedno da niko ne može da nas pobedi. I bilo je tako. Hteli smo da osvojimo titulu, da se kući vratimo sa zlatom.

I pre okršaja sa "barakudama" svi su "delfine" videli kao pobednike...

ODMOR NIKOLA će posle šest godina otići na odmor.
- Zbog obaveza u mlađim reprezentacijama dugo nisam mogao na more. Biću u Herceg Novom, ležaću i smeškaću se - kaže Jakšić.

- Niko nije obraćao pažnju na to, jer su oni hteli da prebace pritisak na nas, da dokažemo da smo najbolji.

Kada se pogledaju rezultati ispada da su "lako" doplivali do pete krune.

- Ma kakvi, bilo je naporno. I stigao nas je umor, psihički i fizički. Zasluženo smo osvojili titulu. Stvarno smo najbolji - ističe velika nada našeg vaterpola.

Sve vreme su isticali da su bili rasterećeni u Kazanju. Da li je stvarno bilo tako...

ŠKOLA NAJBITNIJA SAMO dan pošto je osvojena Svetska liga u Bergamu, Nikola je uspešno položio prijemni ispit na Pravnom fakultetu.
- I meni i mojim roditeljima škola je na prvom mesto. Najvažnije je znanje i obrazovanje.

- Kao i uvek, išli smo na medalju, razmišljali zašto ne bismo osvojili prvenstvo. Jedino nismo imali pritisak šta ćemo da uradimo, jer smo osigurali Rio.

Nikola je ovog leta zamenio Nikolu Rađena, koga je FINA privremeno suspendovala jer je bio pozitivan na kokain. I igrao je kao da je godinama u reprezentaciji.

- Kada sam čuo šta se Nikoli desilo bilo mi je krivo zbog toga. Prošle godine sam ušao u reprezentaciju i on je bio dobar prema meni. Kada mu se to desilo nisam razmišljao da sam njegova zamena. Ali sam i shvatio da imam veliku šansu, da sve zavisi od toga kako ću se pokazati na pripremama. Zbog saigrača je izgledalo da je sve dobro, a oni su me vadili kada napravim loš potez. Zato je izgledalo da igram kao stariji. A samo ja znam kako sam se osećao, meni se uopšte nije činilo tako.

TORTA ZA TITULU - TATA Radovan zvao me je tri puta posle zlata. Komšije su slavile, donele tortu, a moji su sve častili. Voleo bih da i moj mlađi brat Petar (14) jednog dana zaigra u reprezentaciji. Trenira, sluša, mada je kod kuće neposlušan. Vidim da se ugledao na mene - priča Jakšić.

Pravo vatreno krštenje bilo je na finalnom turniru Svetske lige u Bergamu.

- Bilo je treme, nervoze i tu i u Kazanju. Ali, one pozitivne, koja tera napred. F6 mi je pomogao dosta, da upoznam centre iz Hrvatske, Italije, SAD.

Nikola je u Italiji doživeo peh, pošto mu je Aikardi namerno slomio nos.

- To se u Bergamu desilo zato što još nemam autoritet kod sudija. Zato sam U Kazanju bio oprezan, kako me ponovo ne bi povredio.

Nikola je na SP pokazao i mentalnu snagu koju vuče iz Partizana.

- Gubili smo u polufinalu od Zvezde sa 5:1 i na kraju pobedili. Reprezentaciji je u Kazanju, osim protiv Italije, start uvek bio slabiji, ali nam je posle sve išlo od ruke.

PARTIZAN JAKŠIĆ će još tri godine igrati u Partizanu:
- Znam da je teško, ali nadam se da će biti bolje. Počelo je više ljudi da se zalaže oko kluba, očekujemo lepše dane. Valjda i voda više neće biti hladna.

Nikola podvlači da mu saigrači pomažu, da se ne oseća razlika u godinama među njima, i da mu je selektor rekao kako da prebrodi tremu:

- Rekao mi je da skočim u vodu i izderem se.

Već za pet meseci je novi izazov, jer od 10. do 23. januara 2016. u Beogradu brane evropsku krunu.

- Kada sam čuo da će se EP održati u "Areni" imao sam ogromnu želju da zaigram i stvarno bih voleo da osvojimo titulu usred Beograda. Voleo bih da dođe što više publike, kada vidimo koliko ova zlatna medalja znači ljudima, nekako nam je još draža - kaže Jakšić. - Naravno, voleo bih da se opet nađemo na terasi.

NAJEŽIM SE ZBOG RIJA
NAŠI od 1988. čekaju na olimpijsko zlato. A ovoj generaciji je to jedina kruna koja nedostaje.

- Pritisak je tu. Hteli - ne hteli, prvaci smo sveta i Evrope, ko je veći favorit ako ne mi. Atmosfera sigurno neće biti opuštena, jer su igre svake četiri godine i svi hoće medalju. Još se igra u Rio de Žaneiru. Oduševim se samo kada na to pomislim. To je stvarno san snova, jedva čekam da odem tamo. Radujem se Igrama - ističe Jakšić.

HERCEGOVAC

NIKOLA vuče korene iz Hercegovine. Otac Radovan se kao mladić prvo preselio u Dubrovnik, a kada je počeo raspad SFRJ prešao je u Beograd. Majka Mirjana je iz Kraljeva.

- Rođen sam u Beogradu, živim na Zvezdari, 100 metara od Olimpa...

SUDIJE NE BRINU
NIKOLA podvlači da ga sudije ne brinu u budućnosti:

- Kada igramo kako znamo, mogu sudije da sviraju protiv nas i da nas ne spreče da pobedimo. Jedino možemo sebe da porazimo. Zaista smo najbolji.

PROČITAJTE JOŠ:
Meč između Vojvodine i Partizana pomeren za četvrtak
Trener Njukasla o furioznom uklizavanju Mitrovića: Sreća pa nije dobio crveni
Milutinov: Srbija je favorit za medalju na EP
Košarkaši Zvezde počeli pripreme za novu sezonu
Srbija sa četvoro predstavnika na SP u Pekingu