Kako god okrenete - ona je čudo. Već i vrapci znaju da je fenomen mlađane Tijane Bošković u tome što sa svega sedamnaest godina hara na takmičenjima seniorske konkurencije. Ali šta je još čudesnije u vezi sa „malom” Tićom, ili kako je društvo, modernije zove, Ćo-ti?

Činjenica da sve šta se događa njoj, kao i svetu oko nje, prihvata sa neverovatnom prirodnošću, spontanošću i mirnoćom, čak i zrelošću... A takva je i na terenu dok uporno demonstrira nepodnošljivu lakoću igranja...

Ako se napregnemo prisetićemo se sportskih vunderkindova, aktuelnih, ili onih, iz naše dalje i bliže trofejne istorije. Možda će poneki neverni Toma da kaže kako je Tijani, uzdanici srpskog šampiona, Vizure, lako, jer je naša elitna, Super liga nikad mlađa, sa klubovima skromnog budžeta. Ali evo odgovora i takvima - „mala” Tića (193cm) igra podjednako raskošno i ubojito i na juniorskim, kao i na utakmicama Lige šampionki, ili seniorskog Svetskog prvenstva...

Ukratko, stasita Bilećanka, žestoki korektor, smečuje levicom i „cepa” taraflekse gde god stigne. Rođena pobednica i rođeni levak, koji sigurno ne ustaje na levu nogu, jer je uvek srdačna i prijatna.

- Sve radim levom rukom. Pišem, uzimam hranu, kucam sms poruke - uz širok osmeh započinje Tijana Bošković novogodišnji razgovor za „Sport”.

Istina, priznaje da joj leva, a ni desna šaka nisu od prevelike pomoći samo na jednom mestu.

ŠKOLA PREČA OD FOTO MODELINGA Kao i svi vrhunski sportisti tako i Tijana nema slobodnog vremena na pretek. Kad ima priliku voli da prošeta sa prijateljima.
- Najbolje drugarice su mi saigračice iz Vizure, Nataša Čikiriz i Slađa Mirković. Kada sam u Bileći, dosta vremena provodim sa društvom iz osnovne škole. Trudim se da ne zapostavim školu, vanredno pohađam treći i četvrti razred Pravno-birotehničke škole u Zemunu. Ne znam čime ću da se bavim posle igranja odbojke, ali sigurno ću da završim fakultet – kaže Tijana.
Mnoge odbojkašice su se pronašle i u foto modelingu...
- Volim da se slikam, zabavno je, ali da to bude s merom i u granicama ukusa. Možda se i u tome ozbiljnije oprobam jednog dana.

- U kuhinji. Tamo su mi obe ruke „leve“. Slaba sam kuvarica. Ima vremena, naučiću da kuvam, ali za sada nisam majstor sa varjačom. Spas mi je restoran u dvorani „Vizura”, u kojem je hrana odlična. Srećom, nisam neki gurman, ali obožavam slatkiše, posebno mamine kolače, pa kad odem kući u Bileću uživam.

PRAVI IZBOR
A upravo tamo, u Hercegovini, svojevremeno, nije imala slatke muke da izabere sport kojim će da se bavi.

- Nisam se baš namučila oko izbora. U Bileći su tada deca mogla da treniraju samo karate ili odbojku. Ja sam najpre krenula sa karateom, a kako sam naglo rasla bilo je logično da pređem u visinski sport.

I naravno, nije pogrešila. Ustvari, krenula je stopama tri godine starije sestre Dajane, takođe odbojkašice i tako porodicu Bošković učinila jačom i sportskijom.

- Tata Ljupko bio je fudbaler, sestra mi je sada u San Antoniju i sjajno joj idu i studije i odbojka. Mama Vesna, iako visoka 187centimetara, nije se bavila sportom, a videćemo šta će brat Vuk da izabere. On ima 11 godina – priča Tijana i pokazuje sliku na displeju mobilnog telefona, na kojoj je crnokosi krupnooki bata iz perioda ranog detinjstva.

Tijana i tata Ljupko su napravili i pravi izbor i kada su pre tri godine Turci nudili „brda i doline“. „Nepristojna ponuda“ sastojala se u tome da Tijana obuče dres turske reprezentacije i Galatasaraja, da ona i sestra dobiju pasoš te zemlje i sve to uz fantastične materijalne uslove.

- Naravno, nisam imala dilemu nijednog trenutka. Srbija mi je u srcu. Od malena sam želela da igram samo za reprezentaciju Srbije i presrećna sam što mi se to ostvarilo – jasna je Tijana.

Istinski odbojkaški biser ne zaboravlja početke u Bileći.

REKORDE RUŠI KADA JE NAJTEŽEIza Tijane ostaje godina za pamćenje. Najpre je osvojila titulu prvaka Srbije u dresu Partizan Vizure, pa je proglašena za najbolju igračicu domaće Viner Štediše Super lige, a zatim je osvojila zlato na EP juniorki i trofej MVP.
U smiraj 2014, OSS je Boškovićevu proglasio za najbolju mladu odbojkašicu Srbije, a u Republici Srpskoj dobila je zvanje ambasadora sporta.
Posle debija u seniorskoj reprezentaciji Srbije na SP, zaigrala je premijerno i u Ligi šampionki, u kojoj je već u drugom kolu proglašena za najkorisniju pojedinku (MVP) i najboljeg korektora. Tada je na meču sa Kanom izjednačila poenterski rekord (38!), koji je ostvarila i u finalu EP juniroki protiv Slovenije.

- Rado se sećam matičnog kluba Hercegovca, u kojem sam mnogo naučila od trenera Zorana Vidakovića. Posle sam dalje napredovala u Vizuri i zahvalna sam na tome svim trenerima u mom sadašnjem klubu. Svi koji su radili samnom veoma su zaslužni za moj razvoj.

OSTAJE U VIZURI
Na sreću domaćih ljubitelja odbojke Tijana će da ostane u Vizuri još „neko vreme“, posle navršenog punoletstva, od 8.marta.

- Na 18. rođendan moram da potpišem prvi profesionalni ugovor, tako da za sada ne idem nigde. A i ne žuri mi se, ima vremena za inostranstvo.

Boškovićeva je nedavno izjavila kako bi volela, kada za to dođe vreme, da karijeru nastavi u Italiji.

- Oduševljena sam tom zemljom i Italijanima, kako su privrženi odbojci i koliko su odbojkašice tamo omiljene.

Letos i u ranu jesen zadivila je planetu, najpre dominacijom na EP juniorki, a zatim fantastičnim debijem na SP seniorki. Ako je i postojao neki poklonik sporta koji nije čuo za nju, tada je saznao, jer svi su pričali o čudu od deteta u dresu Srbije...

A Ćo-ti bi „iskusno“, mirno „snimila“ ko je s druge strane mreže, sve te planetarne mega zvezde iz Brazila, Rusije, SAD, Nemačke, u deliću sekunde pomislila „vau“, zatim brže-bolje pregrmela par trenutaka pozitivne treme i krenula sa „razaranjem“.

VREME SLAVLjA
- Šteta što nismo osvojile medalju na SP, ali neka mi se želja za seniorskim odličjem ostvari u 2015. Naravno, ukoliko me selektor pozove. Veliki san mi se već ostvario što sam obukla dres seniorske reprezentacije...

U Novoj godini su nove šanse za nova slavlja, lična i sportska. Najpre će Tijana na Dan žena da proslavi punoletstvo, a posebno se raduje reprizi rođendana, koja će da bude 13.marta.

- Idem na koncert omiljenog pevača, Tonija Cetinskog, jedva čekam – ne krije Tića uzbuđenje.

Na opasku da bi to veče mogla da se peva pesma „Blago timu što te ima“ sledi topao, ali kratak osmeh.

Prema tome, Ćo-ti, želimo ti i stoti! I rođendan i nastup u reprezentaciji... uz gomilu medalja...

- I vama u „Sportu“ i vašim čitaocima, želim sreću i zdravlje, puno vaše i naše radosti – poručila je Tijana Bošković, srpski sportski dragulj.

MINI ANKETA

Najveća sreća u 2014?


- Zlato na EP juniorki, trofej MVP i poziv u seniorsku reprezentciju.


Najveća tuga u 2014?


- Nisam bila tužna, nije bilo razloga za suze...


Najveći „blam“ u 2014?


- Srećom nije ga bilo, nemam običaj da se blamiram.


Najsmešniji događaj sa ekipom?


- Svakog dana imamo barem jedan, stalno se smejemo...


Rituali pred meč?


- Nemam ih, to su gluposti, nisam sujeverna...


Omiljeni film, knjiga?


- Knjiga „Lovac na zmajeve“ i sve romantične komedije...


Ljubav, simpatija?


- Uvek ima simpatija, ali nemam dečka.


Da li si ti nekome simpatija?


- Ne znam, niko se ne oglašava (smeh)