SKROMNOST je vrlina velikih sportista. Marko Ivović nikako ne želi da ističe sebe u prvim plan. Čak i kada je MVP finala Kupa CEV ili najbolji odbojkaš francuskog prvenstva. Sjajnom primaču je najvažnije da Pariz osvaja trofeje, da napreduje kako bi se nametnuo selektoru Srbije Igoru Kolakoviću.


- Nisam lažno skroman. Odbojku volim, ali i od nje živim. Od kada znam za sebe u ovom sam sportu. U rodnom Ljigu su me otac i stric još kao bebu vodili u salu na treninge Spartaka. Zato mi je odbojka u krivi. Samo, ja sam i profesionalac. Trudim se da budem što korisniji ekipi, jer od njenih uspeha zavisi i moja sudbina. Imam lične ciljeve, ambicije. I dobro znam da je moje da igram najbolje što mogu - priča Marko Ivović.


Pažnju na sebe skrenuo je kada je iz matičnog Spartaka prešao u Vojvodinu. Međutim, pravi potez je bio kada se odlučio za Tursku. Ubrzo je usledio poziv u reprezentaciju, debi na EP u Danskoj, gde je osvojena bronza. Prošlog leta preselio se u Pariz, s kojim je osvojio Kup CEV.


- Iskreno, nisam ni sanjao da će sezona da bude ovako dobra. Nisam znao ni snagu francuske lige, ni mogućnosti Pariza. Važno mi je bilo samo da što kvalitetnije radim i da napredujem. Trijumf u Kupu CEV nije samo veliki uspeh za klub, već i za francusku odbojku - naglašava Ivović.

ŽESTOKA KONKURENCIJA "ORLOVE" i ovog leta očekuju brojni ispiti. Prvi su u Svetskoj ligi, a najvažniji na SP u Poljskoj. Ivović je svestan da od rada na pripremama zavisi da li će izboriti mesto u najboljem timu:
- Moje je da radim što više, bolje, da koristim svaku šansu da se nametnem selektoru Kolakoviću. Konkurencija je stvarno jaka, imamo dosta kvalitetnih igrača, a ja znam da moram da budem bolji nego što sam sada. Trudiću se i neću klonuti duhom ukoliko me saigrači nadmaše. Svi razmišljamo, radimo i borimo se za mesto među 12.

Sjajni primač smatra da mu je rad sa reprezentacijom i te kako pomogao da briljira u dresu Pariza:


- Iskusniji sam za godinu dana, bolje se osećam, u našoj selekciji stekao sam neophodno samopouzdanje. U reprezentaciji sam šest meseci vredno radio, učio, poboljšao tehniku i bio iz dana u dan sve bolji. Uostalom, godinama se u našoj selekciji veoma kvalitetno radi i ja sam samo jedan od uspešnih đaka.


Ivović ne propušta da naglasi i da je i igranje u francuskom prvenstvu bilo velika škola za njega:


- Šampionat je neizvestan, svaka ekipa može svaku da pobedi. Dešava se da poslednji savlada prvog, tako da igrači ne mogu ni da se opuste. Većina ekipa ima šest-sedam odbojkaša, jedino Tur igra sa svih 12. Zato nisam imao predaha, igrali smo svakog trećeg dana. Srećom, mlad sam, fizički spreman i sve sam izdržao.

CENjENA ŠKOLA
U NAŠOJ, srpskoj ligi, za razliku od francuske, dominiraju mladi igrači. Zbog toga nemamo uspeha u evropskim kupovima, ali igrači šansu maksimalno koriste i brže sazrevaju. Zbog teške finansijske situacije klubovi ne mogu da ih zadrže. Ali, zato je naša škola cenjena u svetu, talentovane odbojkaše svi u svetu traže - smatra Ivović.