JEDNA je Jovana Brakočević. Jedinstvena i neponovljiva. Proletos je izabrana za najbolju igračicu Lige šampiona, a pre tri dana u Cirihu, gde je sa svojim Vakifbankom postala i prvak sveta, proglašena je za MVP klupskog Svetskog prvenstva. Nagrade govore da je prva dama svetske odbojke, ali ona, kao svaka skromna devojka i prava zvezda, u prvi plan ističe kolektiv, a ne sebe.


- Ne, ne osećam se tako, jer ovo je kolektivan sport i bez ostalih devojaka i stručnog štaba mene ne bi bilo nigde - priča za “Novosti” u telefonskom razgovoru Jovana Brakočević.


Godina je, što se tiče Vakifbanka, nezaboravna. Znaju samo za pobede, pokorile su Tursku, Evropu i svet, a Jovana je uvek bila broj jedan.


- Presrećna sam što sam deo ovog kluba i svih ovih uspeha. Sva priznanja dele se na više delova, ne samo onom koji ih prima. Svi u klubu, ali i moja porodica, zaslužni su za to. Svako na drugačiji način: moje je bilo samo da radim i da se trudim - skromna je Jovana.


Korektor nacionalnog tima Srbije smatra da je još rano da se govori da je ušla u najbolje godine, jer ima samo 25 leta.

 

KNjIGA I JAMB JOVANA i dalje obožava dizajn, a slobodno vreme provodi uz knjigu ili jamb. - Igru sam naučila pre par meseci, a Marćelo i ja smo u stanju da igramo nekoliko partija dnevno - kaže Jovana.

 

- Na kraju moje karijere, kad se budem osvrnula na sve godine, uspehe i neuspehe, znaću koje su mi bile najuspešnije godine. Mislim da bi tek trebalo da uđem u najbolje godine - naglašava Brakočevićeva.


Promenila je dosta klubova i zemalja, a zlatnu nit pronašla je u Turskoj. Šta to izdvaja Vakifbank u odnosu na ostale klubove?


- Odskače, jer ima velike radnike. Ljude koji ne odustaju i ono što je od velikog značaja minimalan pritisak uprave i kluba na igrače i maksimalna podrška bez obzira na rezultat, kao i iskustvo devojaka koje su godinama deo ekipe - podvlači Jovana.


Četvrto mesto Srbije na EP u Nemačkoj i Švajcarskoj još nije prebolela. Nije je utešila ni bronza na Gran priju, ni nagrade kao najboljem korektoru.


- I dalje se osećam prilično loše zbog toga, iako je četvrto mesto ogroman uspeh. I danas kažem da bih sve dala za medalju. Vraćam film, razmišljam o raznim stvarima koje su uticale na ekipu i mene i trudim se da „prebolim“ to četvrto mesto - tužna je Jovana.

 

ŽIVIM NORMALNO - NE znam baš koliko je reč „popularan“ adekvatna za jednu odbojkašicu. Par autograma i pokoja slika nisu problem, tako da mogu da uživam u normalnom i običnom životu.

 

Što joj se osmeh na licu odmah vratio zaslužan je njen verenik Marćelo Kanzijan. Pri povratku iz Nemačke sa EP u Beograd zaprosio ju je.


- Prvo nisam shvatila o čemu priča dok nije izvadio kutijicu. Počela sam da plačem i emocije mogu da uporedim sa osvajanjem zlata u Beogradu. Osvojila sam i dobila osobu koju obožavam i bez koje ne mogu - ushićena je Brakočevićeva.


Jovana ističe da joj iskrena ljubav pomaže da ostane čvrsto na zemlji i da iz dana u dan bude sve bolja na terenu:


- Meni mnogo znači. Marćelo je uvek tu, prati me i moj je najverniji navijač. Ali i kritičar koji mi pomaže da guram dalje i izvlačim iz sebe više od maksimuma.


Kada će biti svadba i kada će Jovana postati gospođa Kanzijan, još se ne zna.


- Još nismo sigurni kada će biti svadba. Moramo da vidimo i uklopimo ne samo naše obaveze, nego i obaveze svih naših prijatelja. A prinova? Polako, korak po korak - uz osmeh priča Brakočevićeva.

SVUDA JE LEPO

NAŠA najbolja odbojkašice je igrala u Italiji, Kini, Japanu i Turskoj. Gde joj je najlepše?

- Svuda mi je bilo divno i od svake zemlje sam nešto pokupila. Najlakše sam se uklopila u Italiji i Turskoj, jako mi se sviđaju ove zemlje. I mentalitet, iako je dosta različit, mi se dopada.