Lučić: Stenli kup u srpskoj crkvi!

DO tog avgusta 2011. godine, Srbija nije znala da tamo negde, hiljadama milja daleko, jedan „mali“ na klizaljkama, od prvog izlaska na led, sanja da svom narodu „podari“ Stenli kup. A, onda, kada ga je osvojio, levo krilo čuvenih Boston Bruinsa, Milan Lučić je odlučio da ga odnese u Crkvu Svetog Arhangela Mihaila u Vankuveru i tako se, kako je rekao, zahvali porodici i srpskoj zajednici ne samo u Kanadi, već celom svetu, posebno u domovini, koja mu je pružala podršku.

Slike sa tog svečanog čina iz Vankuvera, odmah su obišle svet, najviše zastajkujući u Srbiji koja se pitala ko je taj momak, po rođenju Kanađanin, zbog koga se njeno ime tih dana izgovaralo i pisalo sa velikim poštovanjem u svim važnijim medijima preko okeana. Internet „otkriva“ da su Milanovi otac Dobrivoje i majka Snežana srpski iseljenici u Kanadi, ali ne i emocije koje hokejaški as oseća prema Srbiji.

- Još od malih nogu pamtim da smo uvek poštovali srpsku kuluturu i običaje. Sve crkvene praznike slavimo po julijanskom kalendaru, slava nam je Sveti Sava. U kući pričamo srpski. Roditelji i familija koji su došli u Kanadu, nikada nisu zaboravili naše korene, tata je sa Pala, mama iz Golubića kod Knina - objašnjava Milan, ekskluzivno za „Novosti“, na srpskom jeziku, naravno.

Odluka da čuveni Stenli kup odnese baš u našu crkvu nije došla „preko noći“.

- Sa prvim hvatanjem hokejaškog štapa počeo sam da maštam da jednog dana zaigram u NHL. „Pravio“ sam i slike u glavi kako sa velikim peharom ulazim u našu crkvu. Drago mi je što mi se ta velika želja ostvarila.

Srbiju je video sam jednom, kada je kao desetogodišnjak posetio Beograd, a potom Pale, rodno mesto oca Dobrivoja, nekadašnjeg fudbalera sarajevskog Željezničara

- Od njega sam nasledio talenat za sport, dok smo braća i ja i od mame uvek imali bezrezervnu podršku. Stariji brat Jovan je takođe bio odličan hokejaš, ali se kasnije opredelio za fudbal. Sada u Beogradu pokušava da nađe angažman kao golman. Znam da je teško, ali ima talenat, upornost, želju za radom, verujem da će uspeti. Svim srcem sam uz njega. Mlađi Nikola se dao na učenje, ostala mu je još jedna godina da diplomira na Univerzitetu u Vankuveru.

Uz roditelje, Milan ističe i zahvalnost ujaku Draganu Kesi, koji ga je i „zarazio“ hokejom.

- Kao svaki Srbin i ja sam bio talentovan za više timskih sportova, fudbal, košarku. Ili bar tako kažu - kroz šalu nastavlja Lučić. - Ali, kada sam video ujaka koji je tada bio u NHL, nisam imao dilemu.

Kesa koji danas u Srbiji pokušava da hokej digne na viši nivo, „krivac“ je i što je Milan kao desetogodišnjak upoznao jednog od svojih idola, Jaromira Jagra, s kojim je 10 godina kasnije zaigrao.

- Uh, bilo je neverovatno oba puta, i kada smo se upoznali, u vreme kada je Dragan igrao za Pitsburg, a i prošle sezone kada smo stali jedan pored drugog u dresu Bruinsa. Kada sam mu pokazao zajedničku sliku iz Pitsburga, Jagr nije mogao da veruje, a iskreno ni ja. Igrao sam uz jednog, ako ne i najboljeg evropskog hokejaša u istoriji - i na ovaj način Milan pokazuje skromnsot i pored ogromnih uspeha ne samo sa Bruinsima, dres Vankuver Džajantsa sa njegovim brojem je penizonisan.

OI U SOČIJUU LJUBAVI prema Srbiji, Milan ne zapostavlja Kanadu i Vankuver, zemlju i grad u koji su otvorili srce njemu i njegovoj porodici. Uzvratio im je na pravi, sportski način. Danas je jedan od najboljih kanadskih hokejaša, što znači i jedan od najboljih na svetu, a potvrda bi, nada se, trebalo da stigne u decembru…
- Otprilike tada bi trebalo da se saopšti spisak kanadske reprezentacije za OI u Sočiju. Nadam se da ću biti među pozvanima, potom i da ćemo osvojiti olimpijsko zlato, ali i da ćemo tokom Igara u Sočiju imati mnogo navijača u Srbiji.

KAKO DA NE VOLITE ĐOKOVIĆAKADA mu obaveze u Bruinsima dozvoljavaju, Milan prati ostale sportove. U centru pažnje su srpski sportisti.
- Imao sam sreću kada sam bio u Beogradu da vidim "Marakanu", jer sam navijač Zvezde od malih nogu. Posetio sam tada i stadion Partizana, zbog tate, koji pak navija za crno- bele - kaže Milan i nabraja koga je od srpskih sportista bodrio i danas bodri - Kao dete sam bio "lud" za Sakramento zbog Divca i Stojakovića, koga sam imao čast da upozonam kasnije u Torontu. Takođe sam upoznao nekadašnjeg sugrađanina Pavlovića, dok je igrao za Seltiks, pa Radamanovića. Navijam za klubove iz Mančestera, zbog Vidića, Nastasića i Kolarova. Žao mi je, zbog Subotića, što je Dortmund izgubio finale Lige šampiona. Gledao sam Đokovića uživo protiv Vavrinke u polufinalu US opena. Sjajan igrač, velki čovek, pa kako da ga ne volite?

NASLEDNICA VALENTINA