Manojlović: Sistem bira selektora

KO će biti selektor vaterpolo reprezentacije Srbije pitanje je na koje javnost čeka da odgovori Stručni savet trofejne organizacije. Od kada su osvojili prvu medalju, bronzanu 1950. na EP u Beču, “delfini” se nisu uljuljkivali uspesima već su stremili savršenstvu. I zato nikad nisu donosili odluke naprečac.

- Uvek imate dva pravca dešavanja: jedan je želja da se očuva i usavrši sistem koji je davao rezultate, a drugi je vezan za trenutno stanje u kome se uspostavljaju određene relacije i odnosi koji ponekad i remete te uhodane sisteme. Naša želja je da unapredimo sistem - ističe predsednik Stručnog saveta VSS Nenad Manojlović.

Iskusni stručnjak podseća da je zadatak Stručnog saveta pored strategije razvoja i da predloži UO novog selektora:

- Pokušavamo da nađemo trenera koji će podržati određeni sistem, tehnologiju rada, kada je u pitanju struka. Da nađemo čoveka koji će uspostaviti komunikaciju unutar stručnog štaba, koji će imati adekvatnu komunikaciju sa igračima, koji će biti u stanju da sprovede određeni trenažni proces i koji će moći da komunicira sa Savetom, stručnim štabovima ostalih nacionalnih selekcija, predsednikom, generalnim sekretarom i sportskim direktorom.

U javnosti se govori da su najozbiljniji kandidati Igor Milanović i Dejan Savić, ali ne bi trebalo izgubiti iz vida Dejana Stanojevića, Nebojšu Novoselca, Petra Kovačevića...

- Ne bih, normalno, o imenima. Kod nas se izbor selektora nikad nije vezivao za konkurse, nego za određene sisteme rada i uspostavljanje odnosa unutar saveza - podvlači Manojlović.

Nekadašnji selektor Jugoslavije ne propušta i da naglasi da je cilj osvojati medalje u kontinuitetu:

- Kada sam postajao selektor nosio sam ogromno breme tradicije i uspeha prethodnika. To je u vaterpolu izuzetan izazov, ali i odgovornost, jer uvek želimo medalju. U pojedinim situacijama cilj je bila i titula. To uvek zavisi od mnogih detalja i teško ih je do kraja sve uskladiti. Ta odgovornost je izazov za svakog pojedinca, ali odgovornost nije samo na selektoru, nego i na stručnim telima.

Snaga svake naše selekcije je u višegodišnjem radu i selektiranju. Osnova svega je građenje pobedničkog duha. Ti kriterijumi su deo vaterpolo sporta u Srbiji i struka ih se neće odreći.

- Ta želja za pobedama je deo višegodišnjeg rada, tradicije, nečega što smo nasleđivali, dodavali. I ona nije uokvirena nekim spoljašnim pritiskom, nego načinom rada i našim vaspitanjem. Ako bismo govorili o spoljnim kriterijumima mogli bi da kažemo da imamo pravo na kiks. Ali, zbog odgovornosti među nama samima, ponašanja na takmičenju uvek težimo trofeju. I to ne bih voleo da izgubimo - naglašava Manojlović.

Manojlović je uvek isticao da su i u reprezentaciji i u Savezu jake ličnosti i da ih nije lako uklopiti.

- To su uspešni ljudi, sa značajnim autoritetom. Očuvati sistem, gde postoje i lični i zajednički interesi nije jednostavno. Te veze su ponekad tanane. Ta kohezija igrača, stručnog štaba i Saveza izuzetno je važna. To je dobitna varijanta - ističe Manojlović.

REALNI I KRITIČNIVATERPOLISTI su poslednjih meseci pokazali da ih ni olimpijska bronza nije uspavala.
- Pokazali smo značajne odlike, ali i određene slabosti. I dobro je što smo ih svesni u trenutku kada osvajamo medalju. To je kritični period na koju stranu će prevaliti: da li ćemo ući u samozadovoljstvo ili, biti svesni situacije, analizirati na pravi način i izaći kvalitetniji - ističe Manojlović.

NIKAKO PREPUCAVANJAPRVI čovek naše struke ne želi javno da govori o slabostima:
- Ne krijemo ih, poznate su, ali da biste mogli određene stvari kvalitetno da rešavamo to moramo raditi unutar kuće. Ako se rešavaju preko novina, onda poprimaju drugu konotaciju, ne raspravlja se o njima kroz prave, stručne okvire, nego se dodaju raznorazni epiteti. Gubi se na kvalitetu rasprave, nadmećemo se da pokažemo ko je jači, lepši, što nam nije u interesu.