OD specijalnog izveštača iz Londona

PRVU paraolimpijsku zlatnu medalju za Srbiju doneo je pre dva dana Željko Dimitrijević (41), u bacanju čunja. Uz to je sa 1.010 bodova (daljina 26.88 metara) ostvario i novi svetski rekord. Kada se bude vratio u Srbiju, ne čekaju ga kule i gradovi, a trebalo bi...


- Živim u Domu za odrasle i invalidna lica u Zemunu - počinje priču šampion, rodom iz Petrovca na Mlavi.


Gde živi, tu i trenira.


- Dok sam bio predsednik udruženja stanara, a tada je tu živeo i Draženko Mitrović, napravili smo jedno dobro bacalište. Imamo i teretanu. Preko puta Doma je Atletski klub "Pogledi", u kojem je Draženko predsednik. Po broju medalja ovaj klub je prošle godine bio drugi u celoj Srbiji, iza KK Partizan, a ove godine bolji su bili samo veslači.


Invalid je postao sa 19 godina, kada ispred očiju tek puca život.

VELIKI BANE IVANOVIĆ UZDANICA Čelzija i kapiten Srbije Branislav Ivanović je uoči polaska u Monako na Superkup Evrope protiv Atletika, posetio i naše paraolimpijce. Mesto sastanka poslastičarnica na Startfordu.
- Znao sam da se održavaju Paraolimpijske igre, jer Englezi tome posvećuju ogromnu pažnju. Čuo sam da postoji šansa da neko od vas uzme medalju. Od srca vam želim da u tome uspete - poručio je Ivanović. Bane je bez problema obezbedio i dve tražene ulaznice za meč Čelzi - Njukasl. U prvom redu do terena sedeli su treneri stonoteniske paraolimpijske reprezentacije, Lazar Kurteš i Goran Kocić.



- Do nesreće sam osetio sve čari života - kroz smešak će Željko.



O nesreći:


- Skočio sam na glavu u vodu i...

I do tada je bio sportista.


- Odrastao sam u Žagubici, tu sam trenirao fudbal. Posle nesreće sam morao da menjam sport.



Nikada Željko ne bi ovo postigao da nije bio jak, da nije izdržao sve one lomove, sve one krhotine života što su pretili da ga prekriju.



- Bilo je mnogo teških trenutaka. Moralo je da mi nešto "kvrcne" u glavi, da mi bude jasno da život ide dalje. Ako kloneš duhom, onda treba da čekaš na milostinju i kasnije na sudnji dan. Ja nisam takav. Hvala bogu, evo me ovde, u Londonu, kao paraolimpijski šampion i svetski rekorder - objašnjava Dimitrijević.



Srbija mora da pruži šansu svima. I da nagrađuje podjednako. Da li je zaslužio i sportski heroj, Željko Dimitrijević da mu država dodeli stan?