Veličkovićeva: Noge su mi klecale, al sam bila prisebna

PUT do Londona i Olimpijskih igara Bobana Veličković (21) popločala je - zlatom. Mlada strelkinja iz Bora ni u najskrivenijim snovima nije pomišljala da će na najveću svetsku smotru otići na tako blistav način, s najvišeg postolja Evropskog prvenstva vazdušnim oružjem u Finskoj. Ujedno, u ekipnu bronzu Srbije ugradila je 388 krugova (pucale još Zorana Arunović i Jasna Šekarić), pa je slavlje još veće. A Bobana je samo maštala da se nađe u krugu u kojem se dele olimpijske kvote, da se plasira u finale...

- Finalnu seriju sam počela dosta prisebno, iako su mi se noge tresle. U četvrtoj sam, kako strelci kažu, "izgubila sliku" centra. Pred poslednja dva hica uhvatila me je jaka trema. Opalila sam prva desetu dijabolu, znala sam da mi treba najmanje 9,4 za medalju, i kada sam "ubila" 9,7 laknulo mi je. Pomoglo mi je i to što sam već bila obezbedila učešće na OI - prepričava Bobana ulazak u svet najboljih strelaca Evrope.

Veličkovićeva je počela da gađa vazdušnom puškom pre 12 godina u Boru 030, kod trenera Bobana Markovića.

- Pet godina sam trenirala puškom, ali sam stalno, iz prikrajka, pratila "pištoljaše". Bilo je povuci-potegni sa trenerom, ali sam bila uporna i na prvom takmičenju, u Karatašu, osvojila treće mesto sa 355 krugova. Na državnom prvenstvu sam oborila rekord za kadetkinje od 384 kruga. Nekoliko meseci kasnije rasplakala sam se pošto sam na jednom takmičenju "ubila" 375 krugova. To je odličan rezultat i za juniorke, a ja nisam bila zadovoljna! Mislila sam da stalno moram iznad 380 krugova. Već 2005. sam sa 15 godina pobedila u Kupu Srbije za seniorke sa 382 kruga. U 2011. sam sve podredila vazdušnom pištolju, skoro da nisam prekidala sezonu, osim mesec dana u septembru.

Bobani su tata Zoran, mama Vesna i sestra Simona najveća podrška i najbolji navijači.

- Ali umeju da budu i oštri kritičari, jer su počeli da se razmeju u sve. Sestra je četiri godine mlađa, i pošto sada imam dva pištolja, pokušaću da je uvučem u streljaštvo. U Boru imamo i lep objekat za vazdušno oružje sa deset mesta, koji će uskoro biti i svečano otvoren, i nadam se da će nas biti više u mojoj disciplini. Bor 030 ima ekipu za pištolj, u kojoj su još Ana i Sanja Simić. Sa trenerom Markovićem imam izvanredan odnos, odlično se razumemo i dobro sarađujemo.

Bobana sada sve posvećuje pripremama za London, pa će i škola morati da trpi.

- Kada prođu Igre, posvetiću se studijama. Želim da budem streljački trener i da jednog dana i ja imam strelce koji osvajaju medalje i da, zašto da ne, učestvuju na OI - kaže Veličkovićeva. - Biće veoma naporno ovih nekoliko meseci, ali ne bojim se teškoća niti jakih treninga. Znam da bez toga nema uspeha.

Dva mlada šampiona, Bobana Veličković i Andrea Arsović, novi su biseri srpskog streljaštva.

- Od kada sam u reprezentaciji, nas dve smo zajedno. U Merakeru je naša soba bila kao zlatarska radnja: i ona i ja imale smo po pojedinačno zlato, a ja i zlato iz ekipnog dela sa Jasnom i Zoranom. Slično je bilo i ovde u Vierumakiju - ona je osvojila ekipno srebro i pojedinačnu bronzu, a ja pojednačno zlato i ekipnu bronzu. Ispunila nam se i želja da i u Londonu budemo zajedno - završava Bobana.

DOSADAŠNjI TROFEJI

POJEDINAČNO zlato na EP 2012, ekipno zlato na EP 2010. i 2011, ekipna bronza na EP 2012, juniorska pojedinačna bronza na EP 2007, juniorsko ekipno srebro na EP 2007. i bronza na EP 2008.