Ilić: Medalju bih posvetio ocu

Moša, Bog te maz’o!

Sekvenca iz filma „Montevideo, Bog te video“, u kojoj klinac, sa divljenjem izgovara nadimak čuvenog fudbalera, Marjanovića.

Ovaj rukometni Moša je - Momir Ilić (30). I u njegovom slučaju važi ona rečenica sa početka teksta. Ubojiti levi bek, borac do koske, neustrašivi kapiten Srbije. Neko ko ne zna da se štedi, igra onoliko koliko je potrebno. Kalkulacija nije reč koja postoji u njegovom sportskom leksikonu. Ustvari, u njegovom poimanju sporta postoje samo dve reči, koje počinju na isto slovo - Požrtvovanost i Pobeda.

I sada gura tako. Junački. Od prvog meča na Evropskom prvenstvu. Igra ga kao da mu od ovoga sve zavisi, iako nije tako.

- Biću srećan čovek makar sa jednom reprezentativnom medaljom. Presrećan, čak. Znaću, onda, da sam nešto dobro napravio u karijeri – objašnjava za „Sport“ kapiten i najveća zvezda srpske rukometne reprezentacije.

Odavno rukomet nije ovako mobilisao ljude, još od onih kvalifikacija za EP u Španiji, 1996. godine?

- Sve ovo što se događa oko nas stvara nam pozitivan osećaj. Moje drugare i mene i i te kako raduje što je ovako mnogo ljudi uz reprezentaciju i što nesebično pružaju podršku.

Rukometaši su naši moderni gladijatori. Sve pršti od duela, često protiv sebe imate i veće „mrge“, ali niko od vas ne odstupa ni za milimetar…

- Veliki su napori u ovom modernom rukometu, ali kada uz sebe imaš publiku koja te nosi, ne osećaš bol, ni umor. Bitno je da imamo cilj, da ćemo sve tome da podredimo. Važno je da čovek zna zašto nešto radi, a mi vrlo dobro znamo zašto smo se okupili i šta želimo da ostvarimo na Evropskom prvenstvu.

Poraz može da se prihvati, nezalaganje nikako. To je ono što se konstantno traži od vas reprezentativaca?

- U nama su ljudi prepoznali kvalitet, ali i momke koji daju sve od sebe i koji se časno bore za dres Srbije. Prosto, takav smo narod, to nam je veoma bitno i na taj način smo uspeli da steknemo naklonost.

Sreća je da samo od nas zavisi plasman u polufinale. Ukoliko uđemo među četiri najbolje reprezentacije, onda više ništa nije nemoguće. Koliko god se prepreke ispred nas činile ogromnim?

- Dosta toga bi se prvi put otvorilo sa ovom medaljom. Ni sami nismo svesni. Plasman na Olimpijske igre je tek jedna u nizu stvari. Sigurno bi ta medalja donela i povratak rukometa na stare staze uspeha, povećala interesovanje dece, donela bolju medijsku propagandu. Kao što je i sada prisutan rukomet u svim medijima. Daće Bog da napravimo dobar rezultat. Međutim, ne mislim da se time zadovoljim. Idu posle novi izazovi, a London je prvi sledeći cilj. U sportu moraš stalno da se dokazuješ.

Gurate, vučete, ne stajete. Motor ste ekipe. Prosto terate i ostale „orlove“ da se bore do krajnjih granica?

- Moj životni moto je „ili jesi, ili nisi“. Samo gubitnici govore pozitivno o porazima. Pobednici pričaju samo o pobedama. Ja nikada nisam u porazu tražio alibi. Nisam neko koji razloge neuspeha traži u drugima.

Medalja je ono za šta živite svi vi, momci u crvenim dresovima i na šta vas bodrenjem teraju navijači, bilo oni sa tribina ili kraj malih ekrana?

- Ukoliko osvojimo medalju, posvetiću je svom ocu. I Aranđelovcu, gradu rukometa!

Zašto ocu?

- Otac mi je sve! Jedini preostali roditelj.

Jeli vas, možda, otac usmerio na rukomet?

- Nije on bio moja podrška, u smislu da me je motivisao da ostanem u sportu i da se time bavim. On me je vaspitao da se nikada ne opuštam i to je u sportu veliki kvalitet. Moj otac se ne razume u sport, do pre neku godinu nije znao ni na kojoj poziciji igram, ali sam njemu zahvalan što me je ovako vaspitao. Ukoliko se plasiramo u polufinale, sigurno ću da mu kupim kartu i da ga dovedem u „Arenu“!

Predstoje mečevi sa Švedskom i Makedonijom, sutra i u sredu. Kakvu poruku šaljete navijačima?

- Daćemo sve od sebe. Dođite u „Arenu“ da zajedno uđemo u polufinale – ističe Momir Ilić.

IGRAČKI IDOLIJeste li kad ste počinjali imali svoje idole? Maštali ste da jednog dana budete kao...

- Uzor su mi Nenad Peruničić i Mikailo Jakimovič. Oni su, doduše, potpuno drugačiji tipovi igrača, ali sam im se divio.

Maštate li i sada, da jednog dana preteknete Peruničića?

- Ne, jer je Perun postigao nešto što malo kome polazi za rukom. Imao je odličnu reprezentativnu i sjajnu klupsku karijeru. Biću zadovoljan da osvojim makar ovu jednu medalju sa reprezentacijom - odgovorio je Ilić.

PROFILMomir Ilić
Datum rođenja: 22. decembar 1981.
Mesto rođenja: Aranđelovac
Visina: 200 cm
Težina: 100 kg
Pozicija: levi bek
Horoskopski znak: strelac
Nadimak: Momo, Moša
Karijera:
1992. Šamot (Aranđelovac)
2001. Kolubara (Lazarevac)
2002. Fidelinka (Subotica)
2004. Gorenje (Velenje, Slovenija)
2006. Gumersbah (Nemačka)
2009. Kil (Nemačka)
Trofeji: šampion Slovenije 2005. sa Gorenjem;
pobednik EHF kupa 2009. sa Gumersbahom;
Sa Kilom - šampion Nemačke 2010.; pobednik Lige šampiona 2010.; pobednik nacionalnog kupa 2011. i Super kupa Nemačke 2011.