Kada mnogi gledaju samo kako će otići, jedan momak se opredelio da se vrati u Srbiju. I ne samo to, sebi je postavio za zadatak da pomogne mladima, da ih što je moguće bolje i kvalitetnije izvede na pravi put, onaj kojim on korača već dugo, dugo vremena.

U klubu u kom je ponikao i stekao igračku zrelost, Andrija Gerić se pojavio i prošlog leta, da sa starim prijateljima popije još po koju kafu, sok, malo ispričaju i da pita da li može da trenira sa Vojvodinom. Iako se tako nešto i ne pita, jer je ipak zadužio najtrofejniji klub u našoj istoriji, fino vaspitan morao je da učini i taj korak.

A ko ga ne bi poželeo. I tako je sve počelo, a traje i dan danas. Uspešno je uprava kluba sa Vasom Mijićem, nekadašnjim Gerićevim saigračem u crveno – belom, ali i plavom dresu sa državnim grbom, uspela da ga zadrži da ne ode u inostranstvo, da mu ponudi uslove koji su ga opredelili da i definitivno ostane.

SPORTSKI CENTAR Veliki deo onoga što je zaradio, Andrija Gerić je sa Vasom Mijićem uložio u Sportski centar „Volej“, nadomak Novog Sada.
- Sve je to jako lepo leti. Ima dosta terena, posetilaca, zaljubljenika u sport. Organizujemo mnoge manifestacije, ali preko zime sve stoji. Nedostaje jedan zatvoren prostor, a za to nam treba para. Vasa i ja se trudimo koliko možemo, a treba nam još jedan koji bi omogućio da sve to bude na raspolaganju tokom cele godine.
Inače, u pomenutom Sportskom centru postoje tereni za odbojku, bič – volej, mali fudbal, košarku i tenis.

- Prvo su mi izašli u susret da treniram sa njima, da se pripremim za sezonu. Izgleda da sam ja tome ozbiljno pristupio, pa su mi kasnije izašli sa ponudom da ostanem, bar dok ne nađem nešto „napolju“. Imam svoje planove, ali i životnu teoriju koja kaže da ne treba ići u inostranstvo po svaku cenu. Ako novac menja život, onda u redu, ali ako to nije nešto posebno, nema razloga ići tek da bi se otišlo. Ono što sam ja dobijao iz Nemačke i Francuske ne bi nešto puno promenilo, tako da sam ostao i čekao. Sa druge strane, složile su se i kockice da je direktor kluba moj prijatelj Vasa Mijić. Da njega nije u klubu, teško da bih i ja bio tu.

Ne krije jedan iz plejade najtrofejnije generacije sa ovih prostora da se i uželeo kuće, intenzivnijeg života sa porodicom. Supruga Tamara, kćerke Sofija od šest i dvogodišnja Lea, ranije su bile uz glavu porodice samo povremeno.

- Vremenom je postalo sve više da mi se sviđa. Upisao sam i fakultet, psihologiju, imam nameru da ga završim što je pre moguće i dobro je da sam ovde. Ovo mi je bio prvi početak godine, u poslednjih deceniju i po, kada 1. januara nisam morao da se pakujem. Ili za povratak u zemlju gde igram ili ako sam tamo, onda na neku utakmicu, turneju, pripreme. Sviđa mi se i to što decu mogu da vozim u školice, na rođendane, Sofija kreće u predškosku, ko zna kako bi to bilo da sam preko. Sve mi je to interesantno, nedostajalo mi je nakad i sada to nadoknađujem.

REPREZENTACIJA Od reprezentaivnog dresa Andrija Gerić se oprostio pre dve i po godine. Poslednji mečevi bili su mu na Evropskom šampionatu u Turskoj.
- Mislim da sam otišao u pravo vreme. Rekao sam jednom prilikom kad bude bilo dvojica boljih od mene da ću se povući. Podraščanin i Stanković to jesu, tako je bilo pošteno da se oprostim. Bio sam u Beču nedavno, bodrio ih i drago mi je što su osvojili zlato.
Sa mnogima iz svoje generacije je u „redovnom kontaktu“.
- Čujemo se, viđamo. Dugo smo igrali zajdno, to prijateljstvo je neizbrisivo.

Otac je svojim kćerkama, ali sličnu „funkciju“ ima i na treninzima i utakmicama, kada su u pitanju daleko mlađi saigrači. Ideja je da klinci sazrevaju pored njega, a kako sam kaže „da li su u tome uspeli, vreme će pokazati“.

- Velika većina igrača, ne samo u Vojvodini NS SEME, već u celoj ligi je izuzetno mlada i neiskusna. Mnogo se greši, ne igra se kvalitetno što pokazuju i rezultai u Evropi, gde su svi završili već na startu. Moj cilj je da utičem na mlade da ne greše, da igraju slobodnije, ali i odgovornije. Iskreno, na terenu provodim mnogo više nego što je planirano, trebalo je da budem tu samo kad je bitno. Dobro sad,šta je – tu je, nadam se da ćemo na kraju sezone imati svi razloga za zadovoljstvo. Cilj je da od momaka koji u proseku imaju 20 – tak godina napravimo i dobre igrače i dobre ljude. Ovo prvo će biti teže, ovo drugo je već vidljivo – u šali kaže Andrija Gerić za "Sport".

Nekada je igrajući za Lube, Panatnaikos i Fenerbahče išao na gostovanja u Rim, Moncu, Peruđu, pa Solun, Krit, zatim Ankaru, Izmir... Danas su to Klek, Ljig, Stara Pazova...

- Bio sam svestan svega kada sam se opredelio da ostanem. Na sve gledam kao na protivnike. Žao mi je što odbojka nije na nekadašnjem nivou, što ni publike nema u dvoranama gde igramo. Zato je na nama da igramo što bolje, da osvajamo trofeje i vratimo publiku na tribine.

BOŠKAN SAVETODAVAC U poslednje vreme Andrija Gerić se sve češće viđa sa Slobodanom Boškanom, nekadašnjim saigračem iz Vojvodine i reprezentacije.
- Razlog je organizacija nekih životnih obaveza. Kad treba da razvezem decu, da ih pokupim, a u sve to da ubacim i ono što ja treba da završim. On je u tome iskusan – kaže u šali Gerić.

A onda uslede i porazi, od po mnogima lošijih timova. Mladost Gerićevih saigrača i oscilacije u igri ne mogu da nadomeste čak ni njegov kvalitet i iskustvo.

- Tada sam jako ljut na sebe što nismo bolje odigrali. Naravno, ljutim se i na saigrače, pre svega jer mi se čini da još uvek ne znaju koliko vrede. A vrede. Treba da budu više sigurniji u sebe.

Kada je Andrija Gerić „onomad“ odlazio kao klinac u inostranstvo, liga u našoj zemlji, koja se i drugačije zvala, bila je daleko kvalitetnija. Mnogi reprezentatici bili su iz domaćeg šampionata. Sada se sve promenilo.

- Znam gde sam došao, šta me očekuje i u šta se upuštam, to sam često ponavljao u poslednjih nekoliko meseci. Čak i kako sve u Srbiji funkcioniše. Voleo bih da jednog dana sve bude dobro, da opet funkcioniše, bilo bi lepo čak i na nivou Italije. Međutim, neke stvari moraju da se srede, pre svega Zakon o sportu. Niko neće da ulaže u odbojku, a moje mišljenje je da ukoliko neko to uradi, a to ne treba da budu neke „ogromne pare“, za par godina može da ima i te kakve rezultate čak na međunarodnoj sceni.

SAMO JEDNO KAJANJE Pojedinci se pitaju da li je Andriji Geriću nekad palo na pamet da sebi kaže: „Ko me je terao da se vraćam ovde?“
- Jeste, ali samo jednom. I to nije bilo nikakve veze sa igrom i dešavanjima na ternu, već nešto drugo. I kratko me je držalo – kaže iskusni as.

Možda „zakači“ neke promene na bolje, jer planira da igra bar još jednu sezonu pre nego što „okači patike o klin“. Kako stvari stoje, vrlo lako se može desiti da karijeru okonča u Novom Sadu.

- Da budem trener me ne zanima, to je težak posao, osim ako to ne bi bilo u nekoj „školici“ dva – tri puta nedeljno sa dečicom. Probaću da objedinim neke stvari, psihologiju, koju studiram, sa nekim organizacionim sposobnostima. Naravno sa odbojkom u kojoj sam 20 godina.

Ako neko ima šta da kaže i pokaže i ako na nekog treba da se ugledaju mlada „pokolenja“, jedan od retkih je sigurno i Andrija Gerić. Tata svojoj deci, isto to u neku ruku saigračima, a definitivno „tata mata“ po znanju odbojke.

SAVET ZA MLADE
Mnogi mladi igrači hitaju da što pre potpišu ugovore sa brojnim inostranim klubovima. Za sve koji i dalje tako razmišljaju, Andrija Gerić ima savet.

- To je pogrešno. Tamo „preko“ ih niko neće dočekati raširenih ruku i sa 20 godina im dati šansu da igraju u prvoj postavi. Mnogi dobijaju šansu „na kašičicu“, jer je konkurencija žestoka. Zato im je bolje da ostanu još par godina ovde, da proigraju, steknu iskustvo i tek onda odu da zarađuju pare u inostranstvo.