Filipović: Bog nas je okupio

ZLATNA levica još jednom je opčinila svet. Filip Filipović je drugi put u poslednje tri godine proglašen za najboljeg vaterpolistu planete. Kao i njegove slavne prethodnike, Filipa krasi skromnost, umerenost, odvažnost, pripadnost kolektivu.

Nikad ne voli da ističe sebe u prvi plan, od njega nikada nećete čuti „ja, pa ostali“. Zbog tog jedinstva, zajedništva, „delfini“ su decenijama u svetskom vrhu, miljenici nacije.

- Možda je to zbog mog vaspitanja, ali zaista sebe ne smatram najboljim, već sam samo proglašen za najboljeg. Iza tog izbora stoje moji saigrači, treneri, stručni štab - ističe Filip Filipović.

Popularni Fića je od 14 godine u reprezentaciji. U jednom trenutku bio je kadetski, omladinski i evropski prvak. Godinama se spremao da bude jedan od naslednika Vujasinovićeve generacije i mnogi ga vide kao jednog od lidera selekcije Dejana Udovičića.

- Ekipa izbacuje vođe, igrače koji će u odlučujućim trenucima da rešavaju situacije, tako da godine nisu presudne. Šest godina sam nosio i lopte, i torbe, i budio saigrače, imao sve prinadležnosti najmlađeg. Preuzeo sam ulogu jednog od vodećih igrača u selekciji. Jako mi je drago, jako se lepo osećam, to je i velika odgovornost. Moje je da ostanem pribran, da stojim čvrsto na zemlji i da pokušam da opravdam i ulogu, kao što vi kažete, lidera - kaže Filipović.

Naša reprezentacija je skup zvezda, koje dišu kao složna porodica. Ne oseća se sujeta, nema iskakanja...

- Svi smo zvezde i zvezdice i drago mi je što u jednom sazvežđu možemo da funkcionišemo. Ne postoji recept, nema tajne. Jednostavno, tako smo se našli, većina nas je odrasla u Partizanu, mlađim selekcijama. Bog nas je okupio i dao nam pozitivnu energiju, koju osećaju i ljudi oko nas. Ne volimo da pričamo o tome. Nadam se da će nas i ubuduće krasiti jedinstvo i atmosfera.

Snagu karaktera, odlučnosti i hrabrosti Filipović je pokazao još na SP 2007. u Melburnu. Levorukog vaterpolistu, kao i Prlainovića, tada nisu uzdrmali promašeni peterci u borbi za bronzu protiv Španije. Naprotiv, izrasli su u velike igrače, uzdanice današnje generacije:

- Nismo pali, jer nismo takvog duha. Odvažili smo se da šutiramo te peterce, iako smo bili ubedljivo najmlađi u ekipi. I dan-danas Andrija i ja se ne libimo da preuzmemo odgovornost u bilo kom trenutku. Za mene je to nešto posebno, možda baš zbog te 2007, i zbog toga često želim i imam motiva da šutiram peterac kako bih odlučio. Ono što vas ne ubije može samo da vas ojača. Nas je ta 2007. ojačala i od te godine kreće veliki uspon naše generacije.

Olimpijska je godina, a pravi test za London vaterpolisti polažu od 16. do 29. januara u Ajndhovenu. Rivali u grupi su: Španija, Hrvatska, Crna Gora, Rumunija i Nemačka.

- Na prvi pogled to je „grupa smrti“, ali smatram da bolju proveru pred Olimpijske igre nećemo i ne možemo da imamo. Ako bog da, potom nas čeka i razigravanje. Šampionat Starog kontinenta je generalna proba za London - ističe Filipović.

Uzdanica naše selekcije ne opterećuje se previše evropskim trofejom:

- Ići ćemo na najviši plasman. Samo, koliko je realno da se očekuje bilo koja medalja od nas, videćemo. Smatram da to nije realno, jer smo pred sebe postavili neke specifične zadatke. Hoćemo da probamo nešto što do sada nismo radili. Ipak, mislim da imamo kvalitet da odigramo veliki turnir na EP.

Ali zna se da će selekcija u svakom meču ići na pobedu:

- Smatram da smo do sada pokazali da smo kvalitetniji od većine reprezentacija, da sve zavisi samo od nas, naše igre. Rezultat neće izostati u odnosu na naše angažovanje. Nadam se da nećemo imati pehove, da će svi biti zdravi. Rezultat nam nije u prvom planu, ali moramo da budemo kompletni kako bismo probali neke stvari.

Selektor Dejan Udovičić je posle Igara 2008. u Pekingu istakao da zna put do olimpijskog zlata u Londonu. To, po Filipoviću, stvara pozitivan pritisak:

- Nije bilo lako naslediti velikane posle Pekinga. Međutim, imali smo i veliko olakšanje u odnosu na njih, jer smo došli kao neki novi klinci. I ti neki novi klinci su prvog leta (2009) bukvalno uspeli da pomere granicu sazrevanja. Možda smo se formirali, ujedinili i sjedinili pre bilo kakvih planiranih rokova. Impozantno je da jedna ekipa, posle samo nekoliko meseci zajedničkog rada, smogne snage da, i to na kakav način, osvoji Svetsko prvenstvo u Rimu.

Hrabrost nikad nije manjkala vaterpolistima, a oni još od 2008. pričaju da se spremaju da 2012. osvoje olimpijsko zlato.

- Možda zbog naše mladost nismo hteli da se opterećujemo takmičenjima u poslednje tri godine. Red je da se ispoštuju naše reči, jer ne bih voleo da izgledaju kao prazne priče. Zaista smo isticali da imamo imperativ u 2012. Sada smo ušli u olimpijsku godinu i ne bi bilo dobro da sada govorimo o 2016. Moramo da stisnemo zube, da se skupimo i da na kraju krajeva opravdamo ulogu favorita u Londonu.

Filipović priznaje da ih zanima samo prvo mesto na olimpijskom turniru, ali i podvlači da je svaka medalja za našu zemlju veliki uspeh:

- Daleko od toga da sutra treba da se prospe drvlje i kamenje po nama ukoliko ne osvojimo to zlato, jer je bilo koja medalja za Srbiju neprocenjive vrednosti. Ne bežim od odgovornosti. Istina je i da će ova ekipa biti prava i spremna za Rio 2016. Međutim, mi smo postavili sebi cilj u 2012, nemamo čega da se bojimo, svesni smo svog kvaliteta, a i rivali i te kako znaju našu snagu kada igramo najbolji vaterpolo, kada imamo pravu atmosferu.

Filip je svestan da se kod nas obično nečija želja doživljava kao da će se sigurno ostvariti. Tako i njegovo „hoćemo“, mnogi će shvatiti „uzećemo to zlato“.

- Verovatno nam nedostaje sportska kultura, možda je reč i o ljudskoj nepromišljenosti. Ne bismo bili ovde gde jesmo, da nismo rekli „ja želim, hoću i moram“. Dođu trenuci kada morate da preuzmete ulogu favorita, da preuzmete teret na sebe i to morate da uradite. Idemo da ispunimo naš cilj. Ali ako ga ne ispunimo, ne bi trebalo da dođe do opšteg razočaranja - poručuje Filipović na kraju.

U REKU KAO U SRBIJI- U PRO Reku su, kao i u našoj selekciji, obaveze i ciljevi najviši. Uvek se ide na osvajanje trofeja i uvek se očekuje titula. Prošle godine u finalu Evrolige nismo pokazali pravi kvalitet. Mislim da zbog toga ove godine igramo Jadransku ligu kako bismo došli do naše, prepoznatljive igre. Lane smo odigrali jako malo pravih utakmica i u finalu naleteli na Partizan, koji nas je impozantnom igrom pregazio. Ove godine jeste napornije, ali smo zadovoljni, jer možemo da se uigramo i napravimo prepoznatljivu igru - ističe Filipović.