POŠTO je pored prošlogodišnjih trofeja sa Vimldona i Ju-Es opena Novak Đoković početkom ove sezone stavio i pehar sa Australijen opena, malo ko je tog 27. januara mogao da očekuje da će pred kraj 2019. doći do smene na čelu ATP liste.

Međutim, "kralj šljake" Rafael Nadal je sa produžetkom vladavine na Rolan Garosu na 11. godinu, a nešto kasnije i osvajanjem pehara na centralnom terenu kompleksa "Flašing medouz", naravno, uz još neke svoje uspone, ali i Novakova proklizavanja, preuzeo lidersko mesto, i tako se trka za najboljeg u 2019. pretvorila u jednu, ako ne i najizvesniju u ovom milenijumu, koja će biti završena najkasnije 17. novembra, kada je finale završnog ATP turnira u Londonu.

Ko god od trenutno najboljeg dvojca na svetu izvuče veći rezultatski ćar u londonskoj "O2 areni", mogao bi da preseče "šampionsku vrpcu" sa dosad najmanjom razlikom u odnosu na drugoplasiranog, ukoliko se naprave adaptacije svih bodovnih sistema od 1973. godine, kada je uvedeno rangiranje.

Ako je na kraju sezone zbirni broj poena odlučivao o najboljem, a ne prosečan (po turniru), najneizvesnija trka je bila u smiraj 1995, kada je Pit Sampras sa 4.842 poena, odnosno samo 77 više, bio ispred Andrea Agasija (4.765), dok je Giljermo Vilas 1974. završio na čelu sa tadašnjih 797 poena, odnosno 83 više od Džimija Konorsa (714).

Ukoliko u Lonodnu, bez poraza u grupnoj fazi, slavi u meču za pehar protiv Rafaela Nadala, koji bi kojim slučajem izgubio samo jedan meč u grupi, Novak Đoković bi oborio pomenuta "dostignuća" Samprasa i Vilasa, čak i bez adaptacije tadašnjih sistema bodovanja na današnje, jer bi razlika između njega i Španca bila samo 60 poena!

Ako pak osvoji titulu bez ijednog poraza, a Nadal stigne do finala sa svim pobedama u grupi, Španac bi sačuvao prvo mesto zahvaljujući "višku" od samo 140 poena, što bi bio rekord u ovom milenijumu (vrlo moguće i uopšte, ako bi se uradile adaptacije), jer je Endi Rodik pred doček nove 2004. godine imao 4.535 poena, odnosno 160 više od Rodžera Federera (4.375).

Kada se već pominju rekordi, nije zgoreg istaći da, kada su u pitanju poeni, Novak Đoković već drži dva rekorda, koji će, nema sumnje, potrajati duže. Naime, jedan od dosad najboljih na svetu je završio 2015. godinu sa neverovatnih 16.585 poena, odnosno čak 7.640 više (što je drugi rekord) od Endija Marija.

Te 2015, Novak je jedino u Dohi (ATP 250) stao u četvrtfinalu. Na ostalih 15 turnira stigao je bar do finala, kao što je bio slučaj na Rolan Garosu (grend slem), Rodžers kupu, Sinsinatiju (masters) i Dubaiju (ATP 500), dok je pokorio čak tri grend slema (Ausralijen open, Vimldon, Ju-Es open), šest mastersa (Indijan Vels, Majami, Monte Karlo, Rim, Šangaj i Pariz) i Peking (ATP 500)...

BODOVANjE

KOLIKO je sistem bodovanja bio drugačiji kroz decenije, najbolje ilustrije osvajanje bodova na grend slem turnirima. Pehar na jednom od četiri najveća turnira od 1996. do 1998. vredeo je 750 poena, godinu dana kasnije 770, a od 2000. do 2008. je uvećan na 1.000 poena.

Sadašnji sistem po kome osvajač grend slem turnira dobija 2.000 bodova ustanovljen je od 2009.


MELBURN I VIMBLDON ZA SVA VREMENA

OSVOJIO je Novak Đoković 77 trofeja u karijeri, 16 sa grend slem etiketom, 34 iz masters kolekcije... Odigrao je "bezbroj" fantastičnih mečeva. Ipak, kako je istakao u Londonu, dva posebno pamti.

- Postoje dva duela koja su mi se posebno urezala u pamćenje: finale Australijan opena 2012. protiv Rafaela Nadala i finale Vimbldona ove godine sa Rodžerom Federerom. Ne pamtim ih samo zbog toga što sam pobedio, već mi je bila čast što sam u njima učestvovao - rekao je Đoković, koji je u Melburnu 2012. posle pet sati, 53 minuta i rezultata 5:7, 6:4, 6:2, 6:7 podigao pehar, dok je ove godine sa Federerom tokom četiri časa i 55 minuta ispisao veliku stranu istorije Vimbldona s pobedničkim autogramom - 7:6, 1:6, 7:6, 4:6, 13:12.


ŠAMPION

2018.

N. Đoković 9.045

R. Nadal 7.480

2017.

R. Nadal 10.645

R. Federer 9.605

2016.

E. Mari 12.410

N. Đoković 11.780

2015.

N. Đoković 16.585

E. Mari 8.945

2014.

N. Đoković 11.360

R. Federer 9.775

2013.

R. Nadal 13.030

N. Đoković 12.260

2012.

N. Đoković 12.920

R. Federer 10.265

2011.

N. Đoković 13.630

R. Nadal 9.595

2010.

R. Nadal 12.450

R. Federer 9.145

2009.

R. Federer 10.550

R. Nadal 9.205

2008.

R. Nadal 6.675

R. Federer 5.305

2007.

R. Federer 7.180

R. Nadal 5.735

2006.

R. Federer 8.370

R. Nadal 4.470

2005.

R. Federer 6.725

R. Nadal 4.765

2004.

R. Federer 6.335

E. Rodik 3.655

2003.

E. Rodik 4.535

R. Federer 4.375

2002.

L. Hjuit 4.485

A. Agasi 3.395

2001.

L. Hjuit 4.365

G. Kerten 3.855