OSVAJAO sam titule, bio član elitnih 20, pa i top tena, približio sam se samom vrhu i - to bi bilo to. Koliko će samo tenisera svojoj deci pričati bajke iz prilično uspešnih karijera, ali u njima će glavni junaci uvek biti - Nole, Rafa i Rodžer. Zbog surove dominacije velike trojke u poslednjoj deceniji, mnogi veoma dobri igrači ostali su bez grend slem i masters trofeja, a pritisnuti godinama i povredama tonu na ATP listi kao da nikad nisu bili na velikoj sceni.

Dodatno ih demorališe to što u "povratku otpisanih" uvek njih trojica igraju glavne uloge i osvajaju najveće turnire posle višemesečnih pauza. Marej i Vavrinka su sledeći na potezu, a ostali polako popunjavaju rubrike "gde su, šta rade".

- Moći ću deci da kažem da sam igrao protiv Nadala, Federera, Đokovića. Neke sam i pobeđivao - biće to verovatno najveći uspeh Fabija Fonjinija, koji igra tenis života u 2018, ali mu to izgleda neće biti dovoljno da se umeša u borbu za velike titule.

Koliko su se samo puta ponadali Berdih, Monfis, Nišikori, Gaske, ali jedino su Čilić i Del Potro u poslednjoj deceniji uspeli da uzmu po jedan grend slem u eri trojke koju su Endi i Stan uporno širili na petorku.

- Novače, i mi bismo želeli da uzmemo neku titulu. To što radiš je impresivno i iritirajuće u isto vreme - poručio je Žo-Vilfred Conga u periodu kada je Srbin skoro svake nedelje igrao finala.

Pročitajte još Marej završio učešće u drugom kolu Ju-Es opena porazom od Verdaska: Sedam sati na rehabilitaciji

Francuz je jedan od retkih koji se domogao dva mastersa u "big 4" epohi (Stan uzeo samo jedan), dogurao je do pete pozicije, ali je operisao koleno početkom sezone i pao na 65. David Ferer je 2013. bio ispred Rafe i Rodžera, a iza Novaka i Endija, a u 36. godini sa 148. mesta polako završava uspešnu karijeru, protkanu sa 27 trofeja, kojoj ipak nešto fali. Niko se neće sećati pehara u Akapulku, Beču, Sopotu, pa ni mastersa u Parizu. A David će do kraja života pamtiti poraz u finalu Rolan Garosa 2013.

JANKOVI PEHOVIČLAN top tena nekad je bio i naš Janko Tipsarević, koga su povrede i operacije gurnule van top 600, kao i Nikolasa Almagra, bivšeg devetog igrača sveta koji je sad 730.

Lice poput Tomaša Berdiha (70. na listi) sigurno će zasijati na ekranima Bi-Bi-Sija tokom stručne analize nekog Vimbldona u budućnosti, a gledaoci će se jedva setiti da je on bio četvrti reket sveta. Uz mnogo napora će konstatovati da je to onaj koji je retko gubio u uvodnim rundama, uvek je bio tu negde prvi vrhu (polufinale na sva četiri grend slema), znao je da pobedi najbolje, ali ni trijumf nad Federerom na travi nije mogao da mu zagolica šampionski nerv - poražen je u jedinom grend slem finalu, na Vimbldonu od Nadala 2010.

Pročitajte još Mnogo dobrih tenisera u 2018. tiho odlazi u penziju: Godine koje su pojeli najbolji

Na pragu top deset ostali su Ivo Karlović, Bernard Tomić, Florijan Majer, Pol-Anri Matje, Jirži Janovič... igrači koji se sad prostiru od stote do 800. pozicije. Jednog dana će moći da kažu da su igrali protiv članova velike trojke, neki su ih i pobeđivali, a ostaće pitanje da li su igrali u pravo ili pogrešno vreme.

GDE SU, ŠTA RADE

65. Žo-Vilfred Conga, ( Francuska), 5. (2012.), 16
70. Tomaš Berdih, (Džeška), 4. (2015.), 13
137. Ivo Karlović, (Hrvatska), 14. (2008.), 8

148. David Ferer, (Španija), 3. (2013.), 27
152. Bernard Tomić, (Australija), 17. (2016.), 3

193. Florijan Majer, (Nemačka), 18. (2011.), 2
101. Stan Vavrinka, (Švajcarska), 3. (2014.), 16

214. Tomi Robredo, (Španija), 5. (2006.), 12
339. Jiri Janovič, (Poljska), 14. (2013.), 0

832. Endi Marej, (V. Britanija), 1. (2016.), 45
609. Janko Tipsarević, (Srbija), 8. (2012.), 4

730. Nikolas Almagro, (Španija), 9. (2011.), 13
*Napomena: Renking, ime i prezime, zemlja, najbolji plasman na listi i godina, broj titula