Đoković za “Novosti”: Planiram spektakl na Marakani

ZAJEDNO brojimo dane do povratka. Nedostaje nam, nismo navikli na teniski svet bez Novaka Đokovića. Surovo je dominirao poslednjih godina, nije propustio nijedan bitniji turnir. A onda su na naplatu stigli svi napori - povreda lakta ga je odvojila od terena, ali i konačno na duže odvela u porodicu. Noletu, Jeleni i sinu Stefanu 2. septembra pridružila se kćerka Tara.

- Provodio sam više vremena s porodicom i decom, radili smo sve one stvari koje nam pričinjavaju sitna zadovoljstva. Kada se probudim, ne trčim pravo na trening, već se prvo igram sa decom. To su neprocenjiva iskustva, koja se dešavaju jednom u životu. Treba ih iskoristiti na najbolji mogući način - ističe teniski as na početku intervjua za rođendan "Novosti".

Pročitajte još: RODžEROV SVEMIRSKI TENIS: Federer “oduvao” Nadala za titulu u Šangaju

Da li planirate da živite u Srbiji po završetku karijere, jer gradite kuću ovde?

- Planiram, naravno, ali to nije moja kuća, već objekat koji grade moji roditelji. Nismo ranije stizali time da se bavimo, ali svakako da bih voleo da moja porodica i ja u Beogradu imamo neki svoj kutak. I sada živim više u hotelima nego u stanu, tako da ne pravim neke čvrste baze. Za to ću imati vremena tek kada prestane moja teniska karijera. Trenutno mi život u Monte Karlu kao profesionalnom sportisti odgovara, ali Beograd je moj dom i sve više želim da dolazim i provodim vreme ovde. Nedostaje mi Srbija, priznajem. Kada god dođem, uživam u svakom trenutku. Nekome je šetnja pored Dunava ili Save sasvim obična stvar, ali meni to puni pluća. Prijaju mi te sitne stvari, kao što je vožnja bicikla po keju, odlazak u zoo-vrt, piknik na Kalemegdanu. Volim šetnje po Banjici, u kraju u kom sam odrastao.

Tokom 12 meseci slabijih rezultata, mnogo se govorilo o razlozima pada, apominjali su vašu porodicu, Imaza... Da li sa ove distance možete reći da su problemi sa laktom bili glavni razlog zbog kojeg niste bili na svom nivou?

- Cela priča oko mog tenisa i svega što mi se dešavalo je daleko kompleksnija od jedne reči, mada to jeste bio najveći problem. Lakat je bio u epicentru svih dešavanja, a od tih bolova je polazilo i moje povremeno nezadovoljstvo. Nisam uspevao da treniram kako sam hteo, nisam na terenu mogao da igram punim intenzitetom, servis sam morao da prilagođavam, a to me je sve nerviralo, jer nisam želeo na operaciju ili da pravim pauzu, mislio sam da će sve proći. Ali nije prolazilo. Samo je dolazilo do upala, i onda su se problemi pojačavali. Tenis je takav sport gde jedan detalj, neprijatnost tokom meča, može da vas kilometrima udalji od cilja. To je kao šahovska igra, psihološka borba, gde je potrebno da ste fokusirani 120 odsto na svaki segment. Ako vam nešto smeta, kao što je to bol u laktu, vaš fokus automatski pada. I onda dolazite u situaciju gde vaš protivnik igra punom snagom, a vi ste 80 odsto u meču. Pritom, morate da budete svesni toga da mi nije bilo lako da pobeđujem čak ni kada sam bio skroz zdrav.

Srbi uvek očekuju da samo pobeđujete?

- Javnost od mene očekuje uvek i samo titule, ali ti momci prekoputa mreže su izvanredni, puni naboja, motiva, snage. Najveću snagu mi je uvek davala porodica, supruga Jelena, naša deca, roditelji, braća. Prihvatio sam da moram da pauziram, da se odmorim, da napravim određene promene u timu, i da ponovo krenem ka vrhu. Jedva čekam da ponovo zaigram, nedostaje mi reket. Ali ne mislim da ću za mesec dana igre sve propušteno da nadoknadim. Idem korak po korak. Verujem da ću biti onaj pravi sredinom sledeće godine, mada se neću žaliti ukoliko uđem u formu i nešto ranije.

Osećate li manjak interesovanja za tenis u Srbiji kada vi ne igrate?

- Redovno sam u kontaktu sa igračima, sa Savezom, dobijam razne informacije, i trudim se da sam u toku sa razvojem našeg tenisa, i da na njega pozitivno utičem, ako mogu. Razgovaramo o tome šta je potrebno da se uradi da tenis zadrži odgovarajući nivo, da povećavamo broj dece koja se bave ovim sportom, da podignemo letvicu kada je reč o iskustvu i profesionalizmu trenera, da tu bude programa koji su prilagođeni deci. Na primer, urađen je plan za trenere za program "tenis 10s" na teritoriji Srbije. Želja je da se poveća broj dece u klubovima, jer sistem podrazumeva veći broj mališana na terenu u istom momentu, što drastično pojeftinjuje roditeljima plaćanje, a to je jedna od najvažnijih stavki.

Ko bi trebalo da nam donosi najviše radosti od mladih?

Da li ste tokom oproštaja Dušana Dude Ivkovića u Atini razmišljali o tome kako će izgledati vaš oproštaj od tenisa? Koga biste zvali u tim sveta protiv tima Srbije na primer?

- Hvala na pitanju, ali još ne razmišljam o svom oproštaju. Daleko je to. Međutim, odavno razmišljam o nekom sportskom spektaklu koji bih voleo da priredim u Beogradu, i gde bih se trudio da okupim sve svoje prijatelje iz svih krajeva sveta. Voleo bih da to bude jednog letnjeg dana na "Marakani", da veliki broj sportskih zvezda dođe i da napravimo nešto za pamćenje. Još nemam vremena da se time bavim, ali biće prilike, nadam se.

U komunikaciji ste sa ostalim igračima sa Tura tokom pauze, pružaju li vam podršku? Možete li Marej i vi da izvedete isto što i Federer i Nadal?

- Redovno se čujem sa mnogim igračima. Sa nekima sam prijatelj, sa nekima sarađujem preko raznih teniskih udruženja u koja smo uključeni. Stalno razgovaramo o raznim temama. A za drugi deo pitanja, Federer i Nadal su po mnogo čemu jedinstveni, među najboljim igračima u istoriji ovog sporta, ljudi koji su na mene uticali da postanem ovo što jesam. Njihovi primeri pokazuju da možete i posle pauze i sezone u kojoj igra nije bila na najboljem nivou da se vratite u vrh. A podsetio bih da jedini od igrača iz vrha nikada nisam pravio pauzu, a iz ove perspektive mislim da je trebalo to da učinim odmah posle Rolan Garosa.