Marijana Veljović: Sokolovo oko našeg tenisa

NEKAD je mikroskopom teško odrediti da li je loptica na liniji ili u autu, ali njen oštar pogled seče tenziju među igračima i u svakom trenutku pokriva sve površine oko kreča. Marijana Veljović je sokolovo oko srpskog tenisa. Naš najbolji sudija od 2016. je nosilac "zlatnog bedža", najvišeg zvanja za arbitre ovog sporta, a svoju debitantsku sezonu u elitnom društvu Paskal Marije, Karlosa Ramosa, Eve Azderaki sumira za "Novosti".

Već u 29. godini, iz stolice je budno motrila na udarce Serene Vilijams, Kvitove, Mareja, Conge, Berdiha... Ne može se naći na istom terenu sa Đokovićem, Troickim i ostalim našim asovima, ali kao i oni, predstavlja Srbiju na grend slemovima i najvećim turnirima.

- Sudila sam finale ženskog dubla i polufinale ženskog singla na Ju-Es openu, polufinale Olimpijskih igara... Ubedljivo sam najmlađa među 30 kolega sa "zlatnim bedžom" - kaže Veljovićeva.

Uspon skromne Kragujevčanke počeo je od prvog dana kada je čučnula očiju uprtih u liniju.

- Tek kada sam upisala školu za sudije pre desetak godina, shvatila sam koliko ne znam o tenisu. A trenirala sam kao klinka, samo što tada to nije bilo popularno kao danas. U školi su me pitali kakav ti je to sport. Znala sam da se neću profesionalno baviti, zbog finansija, obrazovanja, ali mnogo sam želela da odem na Vimbldon.

Nije mnogo prošlo od prvih uzvika "aut" do ostvarenja sna da obuče uniformu na Otvorenom prvenstvu Engleske i preostala tri grend slema. Već 2009. se okitila "belim bedžom", 2011. sa "bronzanim" je pokucala na ATP, VTA i ITF vrata, a 2013. sa "srebrnim" počela sa sudi i na grend slemovima. A u decembru 2015. je stigao "zlatni bedž", pa je napustila linije i udobno se smestila u stolicu. Mada i ona zna da "nažulja".

- Na Vimbldonu sam sedela pet sati, na meču muškog dubla koji je završen sa 16:14 u odlučujućem setu. Nije lako, nekad je izuzetno hladno, česti su prekidi, treba održati koncentraciju toliko, ali sam navikla.

Svi razumeju kad Nole ili Rafa pošalju smeč u aut posle pet sati igre, ali malo je razumevanja kad sudija u istom trenutku meča donese pogrešnu odluku.

- Postoji nelagodnost kad te "sokolovo oko" ispravi. Linijske i glavne sudije su tim koji želi da bude sto odsto u pravu. Ali, to nije moguće. Ne bismo smeli da promašimo za 5-6 centimetara, ali kad je u pitanju jedan milimetar...

Gledaoce nekad zaboli vrat od praćenja loptice koja leti preko mreže, a sudije ne smeju da je ispuštaju iz vida ni "bombe" Raonića, Karlovića, Iznera od čak 250 km na čas.

- Sve je u osećaju i iskustvu koje dobijaš sa što više mečeva. Naravno, i u vidu. Jednom godišnje imamo preglede kao piloti. I mi smo ljudi, skloni greškama sa kojima naučiš da živiš - uz osmeh zaključuje Marijana Veljović.

IGRAČI PITAJU ZA PRAVILA

STROGA pravila nalažu da sudije sa igračima mogu da budu samo na "ćao-ćao". Čak i sa onima iz svoje zemlje.

- Provodimo dosta vremena zajedno po turnirima, ali ne možemo da se družimo. Ipak, ako su igrači zbunjeni oko neke sporne situacije, mogu da se konsultuju sa nama oko pravila i pitaju nas da im razjasnimo stvari.

KONFLIKTI

KAD Serena preti sudiji da će joj "nabiti lopticu u grlo" ili joj govori da je ružna, to su ekstremne situacije. Marijana, srećom, nije imala takve konflikte.

- Bilo je manjih sukoba, ali uvek se trudim da sve ostane u fer-pleju. Najbitnije je sprečiti da dođe do tih momenata, ostati miran. Nemam problem sa autoritetom, što te igrači više viđaju na mečevima, to će ti više verovati.