Đoković: Nikada se nisam osećao nepobedivo, ali ni ranjivo

DOK pokušava da restaurira autoportret nepobedivog tenisera, Novak najviše problema ima sa onim crtama lica koje su odavale utisak sigurnosti i neustrašivosti. U trećem kolu grupne faze završnog turnira u Londonu, sa kartom za polufinale u džepu, Đoković u četvrtak (15.00) protiv Davida Gofana nastavlja da traži delove slagalice koje su nekada činile lik najboljeg tenisera sveta. Odgovor na pitanje da li je Srbin blizu stare forme ujedno je i rešenje zamršene jednačine o broju jedan.

Ona ima mnogo nepoznatih, više kod Novaka nego Endija. Svetski broj dva igra sa dva lica. Jedno je bilo ono hladnokrvno i odlučno na 6:0 u drugom setu protiv Tima ili prilikom loba iz bekhenda preko košarkaški građenog Raonića u završnici taj-brejka. Sa 42 efektna zakucavanja vinerima (naspram svega 11 Novakovih), Kanađanin je izmamio ono previše obazrivo, bezidejno lice Đokovića na kome nema traga rešenosti da izađe iz zone komfora na osnovnoj liniji.

- Njegova igra se nije promenila. On je tamo gde je uvek i bio. Manje-više sve je ostalo isto. Jedino što sam primetio da je drugačije u odnosu na ranije je to da može da veže dva loša poena - iz prve ruke je Raonić dao svoj sud.

To je samo subjektivni osećaj igrača koji je poražen u svih osam međusobnih duela. Đoković zna bolje.

- Morao sam ranije da završim posao u oba dela meča. Nisam zadovoljan time što sam dva puta gubio servis u drugom setu. Kad odigraš nekoliko loših poteza sve može da se promeni i ode u drugom smeru. Miloš svakako zaslužuje sve pohvale, zbog pritiska koji je pravio, agresivnosti... Ipak, smatram da sam morao da imam bolji odgovor - svestan je naš as da će morati još jače.

Prošla su vremena kada je jednim brejkom na startu dobijao meč, ali ima nagoveštaja da su prošli i crni dani u kojima ne može da nađe svetlo na kraju tunela kad igra loše.

- Nikada se nisam osećao nepobedivim, niti ću. Ali, ne osećam se ni ranjivim - zaključio je Đoković.

ŠETNjA PARKOM SA STEFANOM

DOBRA stvar kod završnog turnira u Londonu, osim što igrači ne idu kući posle jednog poraza, jesu slobodni dani između mečeva. Novak to dragoceno vreme provodi sa sinom u parkovima Londona.

- Igrali smo se sa patkama, labudovima, sa loptom i na igralištu. To me opušta i veoma mi je važno - rekao je Novak.