Novak preokretom do četvrtfinala mastersa u Parizu

OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI": PARIZ

PAO je i Grigor Dimitrov – 4:6, 6:2, 6:3. Dobro je to što je Đoković pobedio, loše što je ponovo pokazao izvesne oscilacije u igri i što se, posle gotovo dva i po sata provedenih na terenu, umorio za sutrašnji četvrtfinalni meč protiv Hrvata Marina Čilića.

- Vodila se velika bitka. Bio je to fizički dosta težak meč. Dimitrov je bio veoma agresivan, varirao je udarce, dobro igrao na mreži. Počeo je bolje od mene. Trudio sam se da pronađem rešenje u drugom i trećem setu. Veoma sam srećan što sam pobedio. Nadam se da je moj tim zadovoljan – izjavio je Đoković posle meča.

Prvi je rezultatsku ravnotežu poremetio Bugarin, i posle dva lošija Novakova poteza, napravio brejk za vođstvo od 2:1. Nole je odmah uzvratio, a Dimitrovu nije mogla da

pomogne ni milimetarska preciznost sokolovog oka koji je, za debljinu dlake, u odsudnim trenucima preinačio jedan servis u njegovu korist. Posle čak 20 izmena, Novak se vratio u igru.

- Idemo, junače! – odjeknulo je s tribina Berrsija iz publkike u kojoj je bilo dosta francuskih Srba, ali gde se nalazila i velika većina Noletovih internacionalnih obožavalaca.

Grešio je Đoković, a pokvareno odmah ispravljao asevima. I rulet neca bio je u tim trenucima na njegovoj strani, ali nije vredelo. Novi brejk Bugarina. Na delu je bio egal duel. U sedmom gemu prvog seta, izvukao je Nole iz magičnog arsenala forhend dijagonala nekoliko nemogućih poteza i zadržao priključak, ali se Dimitrov nije dao.

U trenucima Grigorove dominacije, dogodilo se nešto neobično. Konfeti predviđeni za nedeljni kraj svečanosti, kao svetlucava prašina opomene, počeli su da zasipaju teren. Nasmejan i vedar, kao da ne gubi, uhvatio je Nole zlatnu pahulju tokom trominutne pauze, ali Dimitrov nije proustio zlatnu priliku da osvoji uvodni set.

Videlo se da se Bugarin dobro naoštrio za meč, s nadom da će moći da iznenadi prvog tenisera sveta. Nekoliko njegovih sjajnih poteza na početku unelo je kratku zebnju kod Novakovih navijača, ali ne i u šampionovom timu, u kome se ništa nije menjalo.

Životni učitelj Pepe Imaz sedeo je pored brata Marka u prvom redu u parteru, levo od klupe, sav u belom. Ništa nije moglo da ukloni blaženstvo s njegovog lica, naročito ne onda kada je Novak pogledom ka njemu tražio podršku, u trenucima dok je zapinjalo na terenu.

Trudio se u tim momentima Novak da bude dostojni đak mirovnog profesora iz Marbelje. Kouč je samo pozitivno klimao glavom, ugodno podbočene brade. Ništa nije moglo da pomuti zen majstora zagrljaja čeličnih živaca, čak ni onda kada je Nole u vizelunom kontaktu tražio spas posle izgubljenog seta.

A spas nije stigao s neba, već u boljoj igri. Drugi set, druga pesma. Odmah je Nole primirio razgoropađenog Bugarina, mada i dalje ne dovoljno precizan, dok je Dimitrov na moment vadio poteze iz prvog dela predstave.

Sredinom seta, Novak je, posle jednog riterna, nezgodno doskočio, uhvatio se za desno koleno i zatražio medicinski tajm-aut, s kog se vratio potpuno oporavljen.

Prvi reket sveta u trećem setu meč je lagano priveo kraju, poveo je s 3:0, Dimitrov je maestralnim riternom samo na trenutak odložio skor od 5:2, promašio je Nole zicer, a onda ipak ovacije, pa su, uz ozareno Imazovo lice, pali zastori na uzbudljivu predstavu koja je dobila logičan epilog. Ovako ili onako, kralj ne da tron.