Tipsarević: Oporavio sam se zahvaljujući Nadalu, sada mi najviše fali fokus

- Ovo mi je najneomiljeniji grend slem! Veorvatno zato što ne volim mnogo da igram na šljaci. Ali, osećaj je dobar. Suviše sam kritičan, stalno sam nezadovoljan. Pokušavam da se podsetim gde sam bio pre samo nekoliko meseci, razmišljajući da li ću uopšte moći da se takmičim na ovom nivou. Ovo što se dešava je manje-više normalno. Jednostavno mi nedostaju mečevi. Nisam se pripremio onako kako sam želeo, ali nisam ni mogao. Treninzi su bili posvećeni tome da radim ono što mogu, da ne bih osećao bol u kolenu. To se ne vidi toliko na terenu, nisam igrao preterano duge poene da ne bih mogao da se krećem, ali mislim da bih, da sam dobio u 1. ili 2. kolu, već u 3. se ne bih osećao najbolje - prokomentarisao je na kraju meča Janko Tipsarević.

Janko ističe da mu u igri najviše nedostaju fokusiranost i koncentracija, onako kako je to pokazao krajem 3. seta:

- Igram doboro, a onda totalno "rasprodam" poene na moj gem. Iste lopte na trenintu neću promašiti. Moram da naučim da se nosim s tim.

Srpski teniser naglašava da tokom igre ne misli na povrede, ali da mu to van terena prolazi kroz misli.

- Najteži periodi u protekle tri godine su bili kada mi je bilo bolje. Počnem ponovo da verujem, i fizički i psihički uđem u tenis sto odsto, a onda posle dve ili tri nedelje ne mogu da ustanem iz kreveta. To su gromade koje me udare, i onda nemam želju ni za čim. Ali, sve što se više takmičim i treniram bez ikakvih problema i bolova, sve više verujem da se bol neće vratiti.

I pored svega, Tipsarević nalazi snage i motiva da pokuša iz početka.

- Osnovna motivacija mi je to što se još nisam naigrao. Imam osećaj da još imam tenisa u sebi. Moji problemi sa zdravljem su počeli na Australijan openu 2013. Tu godinu sam igrao pod toliko tableta, da smo u julu uradili test svih organa, gde su enzimi jetre, ako je normalna vrednost 50, kod mene bili 750! I ta 2013, iako sam je završio između 30. i 40 mesta, nije bilo uživanje, već više mučenje. Osnovna motivacija mi je to što se još uvek nisam nauživao igrajući tenis.

Tipsarević ističe da se proteklo vreme od poslednje operacije oporavio zahvaljujući Rafaelu Nadalu.

- Posle operacije kolena, na kojoj sam bio krajem prošole godine, poštovao sam 6 nedelja pauze koje su mi lekari prepisali. Još jedna od "gromada" koja me je udarila je bilo otkazivanja Australijan opena, jer 15. decembra nisam mogao da ustanem iz kreveta. Nisam znao šta da radim. Pozvao sam Rafu koji je godinama imao problema s kolenima. Uputio me je na doktora Kotora iz Španije koji mu je mnogo pomogao sa transplatacijom matičnih ćelija. Generalno ne verujem u tretmane preko noći, ali je to meni, zaista, u roku od dve nedelje potpuno pomoglo.

Tipsarević, posle svega, ističe da je promenio pogled na život i tenis.

- Sigurno ću sada biti više zahvalan što mogu da se bavim ovim sportom. Talentovani juniori, a sebe tako mogu da nazovem pošto sam bio 1. na svetu, imaju ogroman psihološki problem jer misle da će večito biti mladi. Sada, posle dve i po godine problema i 32 godine života, ceniću svaki dan i svaki trening mnogo više. Daje mi snagu kad vidim da nekim potezima to mogu i dalje. Drago mi je što sam uveren da mogu, ako nađem vremena da se fizički spremim i nadogradim konstantnost, da budem na pravom putu da se do kraja godine vratim među prvih 100 igrača.

Pored svega, još nije izgubljena mogućnost da Janko zaigra i za reprezentaciju Srbije na Dejvis kupu.

- Raspored je malo problematičan. Godinama, kad sam bio zdrav, gledao sam da tempiram formu za američku turneju gde sam igrao najbolje. Ove godine Vašington je odmah iza Dejvis kupa. To znači da bih u slučaju ranog poraza na Vimbldonu morao da treniram tri nedelje na šljaci za eventualno jedan meč, da bi se zatim nadovezao na dvomesečnu turneju na betonu. Ne znam još da li ću igrati. Možda hoću. Meni Dejvis kup uvek daje puno energije i uvek posle igram jako dobro. Ali, toliko sam do sada igrao za reprezentaciju, da mi ljudi neće zameriti ako ovoga puta ne budem igrao.