Đoković: Želim da budem najbolji u Parizu

PROŠLE godine je do Rolan Garosa sve išlo kao po loju. Đoković je u Pariz stigao sa četiri vezane masters titule, a onda je Vavrinka obrisao šljaku sa njegovim oreolom nepobedivosti. Poraz od Jiržija Veselog u drugom kolu Monte Karla bio je preventivni lek protiv opuštanja mišića prvog favorita. Kao i napetost koja se, pravo niotkuda, stvorila u finalnom okršaju Madrida sa Marejom (6:2, 3:6, 6:3).

"Ako se osvrnemo na duele sa Endijem, pa i Nišikorijem u polufinalu, Novak kao da je namerno pokušavao da prođe kroz što više teških trenutaka, kako bi se pripremio za mnogo veći pritisak koji ga tek čeka", piše portal "Tenis".

- Morao sam da se borim i borim i borim - nije bilo lako Đokoviću da svrgne Britanca sa trona. - Ali, generalno sam zadovoljan, odigrao sam fantastičan turnir koji će mi dati samopouzdanje za Rim i, naravno, Rolan Garos, gde želim da budem najbolji.

Kratko je trajala epizoda gde je svet posumnjao u moć najboljeg tenisera sveta.

- Prva četiri meseca sezone odigrao sam neverovatno i poraz u Monte Karlu desio se s razlogom jer mi je bilo potrebno vreme da ponovo napunim baterije. Tri nedelje bile su više nego dovoljne da povratim svežinu i da se vratim spreman.

Srbin je ponovo prestigao Nadala po broju mastersa (29:28) i postao rekorder, a sada ga juri i po ukupnom broju titula. Čudni pehar Madrida je 64. u njegovoj kolekciji, a sa toliko su Pit Sampras i Bjorn Borg završili svoje trofejne karijere.

- Laska mi to što sam u društvu takvih legendi našeg sporta, igrača na koje sam se ugledao, pogotovo Samprasa. Kada sam odrastao, on je vladao teniskim svetom. Činjenica da sam se izjednačio sa njim po titulama je baš sjajna.

I Marej je odrastao gledajući Pita kako pleše na vimbldonskoj travi. Endi i Nole su kao klinci kopirali njegove fore na treninzima, a ko je skinuo više poteza, videlo se u osmini finala Madrida 2006. Dvojica 19-godišnjaka, tada 17. i 19. na listi, su prvi put odmerila snage pod ATP velom.

- Deset godina kasnije, najbolji smo na svetu - rekao je to Đoković pre nego što je Škot prepustio drugu poziciju Federeru. - U to vreme nam je vrh liste delovao kao veliki izazov. Ali, znamo se od 12. godine, a već u juniorskim danima smo bili rešeni da osvojimo teniski svet. Srećan sam što smo razvili veliko rivalstvo, a van terena i prijateljstvo.

Duhoviti Britanac je priznao da to baš ne bi moglo da se nazove rivalstvom, aludirajući na čak 23. poraz u 32 duela. Ali drugarstvo nije sporno, što se videlo kad je Endi branio Novaka od sudije koji mu je dao opomenu.

- Izašao je i rekao da sam zbog njega odugovlačio na servisu, da je on krivac. To je zaista nešto što se ne viđa često u svetskom vrhu. Uvek više volim da se sećam takvim trenutaka iz rivalstva, nego nekog rezultata. Lepo je kad usred tako važnog meča pokažeš svoju ljudsku stranu i karakterne vrline koje su, nažalost, retke u sportu. Drago mi je što je to uradio i poslao pravu poruku deci i ostalim igračima - zaključio je Đoković, koji je sedam dana mlađi od Mareja.

Baš na Endijev rođendan u nedelju, 15. maja, njih dvojica bi mogli da igraju finale Rima, na kome startuju u sredu.

TITULE

1. Džimi Konors (SAD) 109

2. Ivan Lendl (SAD) 94

3. Rodžer Federer (Švajcarska) 88

4. Džon Mekinro (SAD) 77

5. Rod Lejver (Australija) 74

6. Rafael Nadal (Španija) 69

7. Novak Đoković (Srbija) 64

7. Pit Sampras (SAD) 64

7. Bjorn Borg (Švedska) 64