Publika u Beogradu podbacila: Dubl prilika za popravni

POSLE prvog dana duela Srbije i Kazahstana u okviru Svetske grupe rezultat je 1:1, ali mnogo više od toga se priča o stvarima koje se ne odnose na sam teren. Publika u „Pioniru“ je imala priliku da uživa u igrama dvojice najboljih srpskih igrača, prvog tenisera sveta Novaka Đokovića i 23. igrača planete Viktora Troickog.

Govorilo se danima pred početak da su karte rasprodate, euforija je mogla da se oseti, a na kraju tribine ni do pola nisu bile ispunjene. Koliko god da opravdanje može da se pronađe za Novakov meč i za činjenicu da je igran u 14 časova tokom radnog dana i da nisu baš svi mogli ranije da izađu sa posla, toliko za duel Troickog i Mikhaila Kukuškina opravdanja nema. Odmah po završetku Noletovog meča su gotovo dve trećine navijača napustile dvoranu, a to nisu čak učinili ni u momentima kada je drugi srpski igrač igrao očajno (drugi i polovina trećeg seta), već dok su šanse za pobedu još uvek postojale...

- Imali smo probleme sa navijanjem i dok smo igrali u „Areni“, nije ovo prvi put. Ljudi, Novak je prvi, Viktor blizu Top 20 na svetu, Nenad je u vrhu u dublu, tu su Dušan, Filip, Ilija i svi oni su za uspehe koje su pravili svih ovih godina zaslužili da budu nagrađeni sa više aplauza. Nećemo da pričamo o žalopojkama, jer bi to ispalo da tražimo alibije, ali je činjenica da ovi momci zaslužuju nešto više – rezigniran je bio Bogdan Obradović.

Selektor našeg Dejvis kup tima ne zna šta je tačan razlog za to.

- Možda ne ispadamo tako dobro na slikama i pred kamerama, možda je do vas novinara, možda je neki drugi iks faktor u pitanju... Znamo kako je bilo prošle godine u Kraljevu, ljudi su tamo aplaudirali hrvatskoj himni i pokazali kako se navija, ali odgovor na navijanje u Beogradu ne znam. Eto, možda vi novinari možete da razgovarate sa navijačima, da saznate zašto je to tako, da li je do nas ili do nečega drugog.

Ispričao je Obradović jedan detalj od pre nekog vremena.

- Novak me je zvao da ga posetim u Monte Karlu, a u redu na plaži je bilo preko 200 ljdi koji su čekali da dobiju njegov autogram, što dokazuje da je intergalaktička zvezda. A, onda dođe u Beograd gde su ljudi uspavani i to u meču u kojem je igrao dobro. Naravno, to ne znači da ćemo posustati zbog svega ovoga, ali nam je žao što je Beograd izdiktirao teške uslove.

Kakva je atmosfera vladala u dvorani, možda i najbolje opisuju reči prvog igrača Kazahstana Mikhaila Kukuškina.

- Hvala grupi navijača koja je prešla veliki put da bi iz Kazahstana došla u Srbiju da nas bodri. Bili su uz nas tokom oba meča, a bili su glasniji i od domaćih navijača. Zaista smo se osećali kao da igramo kod kuće u pojedinim momentima – zaključio je Kukuškin.

Eto, možda je zaista bilo bolje da su meč sa Kazahstancima igrali u Kraljevu, Nišu, Novom Sadu ili nekom drugom gradu u Srbiji...

ČEŠKA
NIJE ovo prvi put da se u Beogradu dešavaju ovakve stvari, Srbija je 2013. godine igrala finale protiv Češke, zbog suspenzije i povrede nije bilo Troickog i Tipsarevića, a u timu su bili Đoković, Lajović, Bozoljac i Zimonjić. Tada je u prvom meču trećeg dana Novak pobedio Tomaša Berdiha i izjednačio rezultat, a Lajović je igrao meč za „salataru“ sa Stepanekom. Jasno je i pre tog duela bilo da je iskusni Čeh iskusniji, ali je tada gotovo pola „Arene“ napustilo dvoranu i pre samog početka tog meča.