Svetsko prvenstvo u tenisu je (ne)moguća misija

Tek svake četvrte godine ljubitelji fudbala mogu da uživaju u čarima koje sa sobom nosi Svetsko prvenstvo. I, kada se završi svi se pitaju što nije duže trajalo ili zašto ga nema češće. Zamislite najbolje svetske igrače koji predstavljaju svoju zemlju, okupljene na jednom mestu na oko mesec dana svake godine, ali ne u fudbalu, već u tenisu. Okršaje Novaka Đokovića, Rafaela Nadala, Rodžera Federera, Endija Mareja i mnogih drugih zvezda „belog sporta“.

Upravo je to ono što predlažu teniser, a posebno su u tome glasni članovi „velike četvorke“. Kolike su šanse da se to ostvari i kakvo je mišljenje ljuti u Međunarodnoj teniskoj federaciji (ITF) smo pokušali da saznamo direktno „iz vrha“, od Žastin Alber.

Za početak, recite nam koja je vaša funkcija?

- Ja sam šef Dejvis i FED kupa, brinem o raznim oblastima takmičenja, počevši od sportskih, preko marketinških i svih onih stvari koje se tiču stvari vezanih za to na globalnom nivou. Ukratko rečeno, posao mi je da se postaram da sve „teče glatko“ – kaže na početku razgovora za „Novosti“ Žastin.

Idemo odmah „pravo u centar“, kolike su šanse da Dejvis kup promeni sistem takmičenja i da postane Svetsko prvenstvo?

- ITF je uvek otvoren za ideje i inovacije i za traženje načina da oba takmičenja ostanu važna. Teško je organizovati to kao Svetsko prvenstvo, prvenstveno zbog kalendara takmičenja. Ne mogu da kažem da je nemoguće, ali je veoma teško.

Da, ali upravo zbog kalendara se najbolji igrači i žale, jer im je previše naporno sve da stignu?

- Zanimljivo je to što su upravo igrači pre nekoliko godina tražili od nas takmičenje bude održano u nedeljama odmah po završetku gren slemova. Sada se žale, iako smo uradili ono što su tražili.

Kakvo je vaše mišljenje o tome?

- Ima dobre i loše strane. Treba dosta stvari uzeti u obzir, pre svega unikatna atmosfera na mečevima Dejvis kupa. Poput ambijenta u „Areni“ 2010. godine kada je Srbija osvojila titulu, teško je da bi se takva atmosfera stvorila na nekoj neutralnoj lokaciji. Ujedno bi to bila i velika prednost za državu koja je domaćin, zbog publike. Dejvis kup pomaže nacijama da razvija tenis, preko juniorskih programa i to bi moglo da predstavlja i razne gubitke. Dakle, postoje dve strane priče.

Jedna od inovacija koju selektori nacionalnih timova, na čelu sa Bogdanom Obradovićem žele, jeste da se omogući da pet igrača bude pozvano u nacionalni tim. Posebno, jer bi taj dodatni igrač mogao da izađe na teren i kada je sve rešeno. Koliko je to ostvarivo?

- Pričalo se o tome mnogo puta na raznim sastancima. Ideja je zaista dobra, ali treba razmišljati o nekim stvarima. Nekim državama bi to bio dodatni trošak, jer bi morali da plate put petog igrača. Pored toga, morale bi sve države da imaju dobre juniore, jer onda ne bi bilo fer, pogotovo za navijače koji ne bi gledali fer meč – objašljava Žastin Alber.

Ali, čak i sada imate mečeve koji nisu fer, Đoković je u Kraljevu igrao protiv Delića koji je tada bio 195. na listi, Ana Ivanović je u Novom Sadu igrala sa Monserat Gonzales koja je bila 275. na svetu?

- U pravu ste, ali na prethodnim sastancima se nisu sve države složile, jer nemaju sve dobre juniore koji su sposobni da igraju u takvim mečevima. A, moramo da se postaramo i da navijači plate da gledaju zanimljiv meč, a ne da gledaju egzibiciju.

I sada, kada neka selekcija povede 3:0 navijači svejedno gledaju egzibicije?

- Tačno, ali želimo da se postaramo da se drži standard Dejvis kupa i da i dalje ostane određen koncept. Ne kažem da nećemo pričati o tome i dalje, ali ima nekih prepreka.

Da se vratimo na kratko i na 2010. godinu, da li ste bili u Beogradu kada je Srbija osvojila „salataru“.

- Bila sam tada u Beogradu, možda sam vam i donela sreću i možda treba na svim mečevima da budem – uz osmeh kaže Žastin, pa nastavlja - Doduše, bila sam tu prošle godine kada ste izgubili od Češke i kada je FED kup reprezentacija izgubila od Rusije. Mada, može se reći da sam bila više puta kada ste dobijali nego gubili.

Šta mislite o načinu na koji su momci proslavili i o šišanju?

- Bio je to fantastičan momenat za Srbiju i sada razumem zašto su to radili, ali tada nije bilo po protokolu. Razumem da su želeli da proslave, ali smo mi morali da budemo neutralni. Francuska je izgubila, bili su tužni i želeli su samo da izađu iz dvorane, a morali su da čekaju da se proslava završi. Isto bi bilo i da je situacija obrnuta. Želeli smo da im olakšamo malo, jer je veoma bitno poštovanje.

Postoje priče da će ove godine, ukoliko osvoje da skaču sa padobranom, prihvatate li tu ideju?

NAVIJAČI
Kako biste rangirali navijače, kojisu najglasniji?
- Uf, to je veoma teško pitanje. Ne bi bilo fer da rangiram publiku. Svi mogu da budu glasni na različite načine. Ponegde imate problem sa njima, ali je to ujedno i lepota takmičenja. Nismo imali neke ogromne, nerešive probleme i sve je do sada bilo dobro.