Malo ko je verovao da će FED kup reprezentacija Srbije da ostvari dobar rezultat u Mađarskoj. Otišle su bez pomoći Ane Ivanović, Jelene Janković, Bojane Jovanovski, a vratile su se kao heroine. Tandem Aleksandra Krunić-Ivana Jorović je doneo Srbiji priliku da se u aprilu i okršaju sa Paragvajkama plasiraju u viši rang. Kako je sve to izgledalo, kako je bilo sa novim selektorom, kakvi su dalji planovi, zašto ne obraća pažnju na to šta govori javno, o svemu tome smo razgovarali sa Aleksandrom Krunić. Krenuli smo od Budimpešte.

- Meni je bilo super. Nisam očekivala ništa preterano od tog putovanja, osim da damo sve od sebe. Veći pritisak bi bio da smo otišli u punom sastavu, pa da je ne daj Bože da nešto krene po zlu... Drago mi je što je sve dobro ispalo, neočekivano potpuno. Ne mogu da kažem svima u inat, ali... Ne znam da li će sada opet da bude nekih negativnih komentara na naš račun, ali mi je drago što smo dokazale da možemo da “držimo leđa Ani, Jeleni i Bojani... Bojana je otkazala Fed kup prvi put u životu i ne treba da se trese zbog toga. Mi smo dali sve od sebe i koračamo prema Svetskoj grupi, a ne od nje – počinje Krunićeva priču za „Novosti online“.

Zvanično Srpkinje jesu bile prve nositeljke, ali je jasno da na osnovu ranga to nije bilo tako i da nisu bili favoriti.

TATJANA, TRPI NAS DOK MOŽEŠ Pričala je Aleksandra malo i o selektoru Tatjani Ječmenici- Jevtić i kako je bilo u Budimpešti. - Znate kako je sa ženama, nas je bilo četir i svaka ima svoje „bubice“. Jedna ustane na pogrešnu nogu, mene boli glava, na terenu mi ne odgovara kada mi priča nešto, pa kada mi ne priča ništa, pa mi sve odgovara, sve to treba propratiti i svaka joj čast, neka nas trpi dok može – kroz smeh priča Aleksandra.

- Meni je pomogla činjenica da nismo favoriti. Mogli smo isto da igramo sa Belorusijom ili Ukrajinom... Njihove igračice su mnogo bolje rangirane od mene, tako da nisam osećala pritisak. Rejting nije presudan u FED kupu, nismo imale pritisak ni ja ni Ivana. Jedino je možda ona u meču sa Konjuh, jer je imala neki osećaj da mora. Ni ja nisam mogla svoj meč da završim iako sam vodila 6:1, 5:1, ali sve to je za ljude. Kada te uzme emocija pod svoje, treba to iskontrolisat, ali je sve dobro što se dobro završi

Ne može Aleksandra da sakrije činjenicu da je pritsak postojao.

- Možda sam ja imala mali problem sa tim, u smislu da sam prvi igrač i da se od mene očekuje da slavim protiv niže rangiranih. Dosta toga sam stavila sebi na ramena, nepotrebno, ali s druge strane da nisam osećala odgovornost, ne bi ovako ni odigrala. Ovo je pojedinačni sport i nema i želim da saigračice ili selektor osećaju da su bilo šta dužne prema meni, ili da je Ivana dužna da mi obezbeđuje 1:0 svakog dana. Sebi sam nabila pritisak da dam sve od sebe i ostali nisu bili važni.

Posle prve pozicije u grupi došao je na red meč sa Hrvaticama.

- Tiho smo otišli u Budimpeštu, verovatno zato što ništa preterano nismo očekivali. Tako me je Ivana pre meča sa Hrvaticama pitala zašto su rekli da su oni favoriti, a ne mi? Rekla sam joj „Dobro, videćemo posle meča. Eto možda nam je to bio i deo taktike da smanjimo pritisak. Po renkingu su oni bili favoriti, ali ako bi se tako gledalo onda smo mi „indijanci“, a to nije tako, srpski inat je pobedio – uz osmeh objašnjava Kruniševa.

Na kraju je otkrila i koga je videla u ulozi selektora.

- Iskreno, bila sam za Biljanu Veselinović. Poznajem je, radila sam sa njom i to sam i Tatjani rekla kada smo se videli na kafi pre odlaska u Budimpeštu. To su normalne stvari i ne volim ništa da krijem. Ipak, Taša me je oduševila, odradila je odličan posao i sve je bilo super, „ogradila“ nas je od svega – zaključila je Aleksandra Krunić.

NEMA STAJANjA
Krenula je Aleksandra Krunić ka vrhu i ne namerava da se zaustavi.
- Nadam se da nema stajanja. Samo treba da nastavim da radim i da izbegnem povrede. Ne želim da srljam napred. Videla sam da neke igračice preteraju sa brojem turnira kada krenu napred, uhvati ih euforija, a ustvari treba da se čuvaju i da budu pametne. Putujem u Južnu Ameriku, Akapulko, Monterej, a onda u Severnu u Indijan Vels i Majami.

SMARA ME DA BIRAM REČI
Poznata je Aleksandra Krunić kao osoba koja nema „dlake na jeziku“ i koja uvek kaže ono što misli.
- Mene to smara, to da biram reči. Ukapirala sam odavno da ćete uvek biti nekome „grbav“, jer smo mi takav narod da uvek dajemo sebi za pravo da komentarišemo rad drugih i da se bavimo nečijim životima. Nemam nikakav problem sa tim, kome valjam takva kakva jesam, valjam. Krivo mi je samo što mama prati te komentare, ali se trudim da ću uspeti jednog dana da je odviknem od toga.

PREDVIDELA ŽREB
Sa Krunićevom smo razgovarali dan pre žreba za plej-of za Svetsku grupu dva i ispostavilo se da je bila vidovita.
- Volela bih Paragvaj kod kuće, u bilo kom gradu, samo da bude kod nas. Neću da se molim, jer šta god ja želim ispadne obrnuto. Tako da je bolje da priželjkujem Paragvaj kod njih, mada je možda i to dobro, ja bi ostala tamo i odmarala dve nedelje – rekla je tada Aleksandra, a samo dan posle toga joj se ispunila želja, dobili smo Paragvaj i to kod kuće.